Tena123 igla nije u ledjima minutu :-) Piknu ti kateter koji ostaje u ledjima dokad god primas epiduralnu, cisto da ne bi bilo zabune. :-)

DarijaZ, ne tvrdim da dotični nije imao i "dobre dane" na poslu, ali zamisli si da se porađaš i zastenješ/zaplačeš (ajde čak i da vikneš) a netko ti kaže "A šta se dereš, dok je ulazilo, onda ti je pasalo" i slične neukusne izjave. Da meni to neko napravi ja bi se digla s tog stola i šubeknula ga direktno u gubicu. 

A kažu i za Stanišića da ga u TA treba izbjegavati jer je užasno grub i da puno trudnica nakon njegovog "pregleda" krvari. 

Darija, Lilica, Tina, ni mene nekak nije strah samog tog poroda. Ja sam se pripremila da će boljeti, ali i da će proći. A natrpila sam se dosad svakakvih bolova, pa kad sam te preživjela onda kaj...
Ja sam sebi odmah na početku rekla: "Znaš kud mora izaći van, jel ti to možeš?" I to je bilo to. 

MalaMuca, eeee, ta tri (ne daj Bože 5) dana poslije...  ja sam već pre-prestara za "cimerice" i slabo trpim dijeljenje bilo kakvog prostora s osobama koje si nisam ja sama pozvala i odabrala. I sad takav, umoran i nervozan trebaš trpjeti prisustvo ko zna koga, plus još tri bebice svaka sa svojim bio-ritmom, i biti kulturan i pun razumijevanja. Još nek su i sestre sličajno nabrušene....Ajme....
Nije problem kaj ti guraju koje-kakve lijekove na porodu, trebali bi ti gurati poslije u sobi da to sve proživiš (ovo je, naravno, šala). Pogotovo dok čitam ovo kaj mame u Sisku doživljavaju NAKON poroda. 

Bolje da sam rodila davno prije dok se još nisam usudila nikome ništa reći, ovako će me samo sad moja jezičina uvaliti u nevolje 

ma ja sam si to s epiduralnom i kateterom zamislila kao kod darivanja krvi, boli dok stavljaju iglu  boli dok vade između ne boli. ili nije tako?

eh cure moje,meni nisu htjeli dat nista jer sam trecorotkinja

Dada, ja dok sam ležala u bolnici, cijelu noć sam slušala kak se bebice plaču, u sobi di su bile mame  (taman sam imala pogled s mojeg prozora) s bebama je konstantno bilo upaljeno svjetlo i ja ne znam jel se bilo koja od njih pošteno naspavala. 
Stanišić je meni jako antipatičan bio dok sam bila u bolnici, evo njega jedino nisam podnosila i nedaj bože da mi je on na porodu -.-

A ja mislim da je to on nekad i iz zajebancije samo komentiral takve stvari, al sumnjam da je ženi to doga dok su trudovi tu, strah, beba ...

je, razna su iskustva i savjeti, i svakako pomažu. onaj najvredniji koji sam ja dobila od  antropologinje i "trenerice" trudnica Snježane Schuster , a koji nitko ne spominje je da lagano otvorim usta kod izgona jer su čeljust i zdjelica povezani pa je i lakši izgon.
Uz disanje i prisebnost, mislim da je važno i ponijeti si sitnice uz koje će ti to sve proći udobnije - uz dovoljno wc papira, vlažne maramice, maramice za dezinfekciju wc-a i papirnate podloge za dasku (svi ti paketići koštaju po par kuna) da sjedneš ko čovjek :), neku križaljku ili stripić (nešto lagano što možeš malo u pauzama pogledati da ti skrene misli i opusti), neku muzikicu i slušalice (ako rodilja do tebe previše kuka pa te izbacije iz takta ;) kao mene), malo vode, malo limunade (jer ti limun smanjuje žeđ), naći si neku mentalnu intimnu zezanciju koja će te smirivati (ja sam si u najtežim trenucima u glavi ponavljala "emrace the pain" glasom junaka,  iz neke serije ili crtića i to me prešaltalo opet u mod strpljenja i disanja :) ), vikanje samo pojačava napetost, bol i tjeskobu...skupljati snagu za izgon i odmarati između trudova, fokusirati se da je to najvažnije - imati snage istisnuti bebu kad dođe vrijeme, da beba izađe što prije.
i još nešto, meni je otvaranje krenulo ok, a onda u nekom trenu stalo i tako sam se izmučila par sati  dok jedan doktor nije skužio da je beba zapela širom stanom glave, i kad ju je okrenuo, za čas sam se otvorila do kraja i rodila... da mi je netko prije to spomenuo, tražila bi nekog da provjeri položaj bebe (jer ni vodenjak nije puknuo...)
Izdepilirala sam se sama, ugodnije od britve...Kad su počeli prvi trudovi, otuširala sam se, oprala kosu, namazala se losionom, klopala - opuštala se i pripremala psihički.
e da, ponijeti si neki probiotik u bolnicu (tipa linex, provjerite je li prikladan za trudnice i dojilje) i početi ga piti nakon poroda za bržu obnovu crijevne flore nakon klistira i tiskanja... lakše ćete obaviti prvu nuždu (koju vam i bol i šavovi otežavaju) nakon poroda
slažem se i ostalim - tatek na porodu - podrška, slušati babicu i ne žuriti u bolnicu dok trudovi nisu jaki i redovni, rijetke su te sretnice kojima bebe začas izlete :) ). sretno :)