Žao mi je da vas je tolko bolesnih, baš mi je koma ovo čitati 😮‍💨 nek više dođe to proljeće i smiri se malo situacija.
A za porodiljni, sve ste napisale. Meni je srce puklo kad sam ga probala na prilagodbu u obrt za čuvanje i iste sekunde sam shvatila da nema šanse da pristanem na to, jednostavno je premali. Ono što stoji, oni prve tri godine trebaju mamu i tatu, a ne kolektiv. I svi se odgajatelji slažu da je vrtić nužno zlo bez kojeg većina nas ne može zbog posla. Meni se evo potrefilo da smo kraće vrijeme kombinirali smjenski rad muž i ja (ja dan/noć, on jutro/popodne) da bi uvijek bio netko s njim doma jer nemamo opciju čuvanja, i onda sam ja ostala trudna. I odmah sam išla na komplikacije jer znam da me treba. I teško je s ovom prejadnom hzzo naknadom, ali novac će doći, snaći ćemo se, a on je sad ovako mali i više nikad. Tako da ne žalim ni sekunde. Posla će biti uvijek.
Pedijatrica mi smo imali kontrolu danas, kao s 1,5 god i dobio cjepivo. Visok je 84 i ima 11kg, rekla nam je da malo ispod percentile po težine. A kaj da radim, on trči okolo 0-24. Stvarno super jede, ali aktivan je i nemre se udebljati...
Trudnoća saznali da nam stiže još jedan dečko 😁 bit će bome zabavno

Eh da vezano još za težinu... Jel isprobao netko one sirupe za apetit? Ima ih na svakom čošku. Da probam s tim malo, možda se nešto udeblja?

Tonkica čestitam na još jednom pišonji.
Šta se težine tiće mislim da ni moja nema preko 11kg. Ima apetita ali nema mira, ni dok jede ni dok ne jede. Mi smo pod prehladom vec 8dana i ne znam odakle više iz tolikog malog nosica to izlazi. Plus gornje 4ke pa nam je ne svaki ali svako drugi, treci dan ludnica. 

Tonkica mislim da je to skroz oke težina, ne bi se zabrinjavala ako dijete lijepo jede.
Ne koristim ništa za apetit, jedino za imunitet🤣

Također čestitam na dječaku🤗

Bočice za piti! Koje koristite? Moja ih jaaako voli bacati tako da svaka propusti.
I šta im dajete za imunitet? 

Kao prvo, hvala vam svima na savjetima. Drago mi je čuti i perspektivu mama od doma, kao i onih koje rade. Mozgam opet cijeli dan i sve sam sklonija ostanku doma s njim. Baš me briga, ici će malo u vrtić, cisto radi socijalizacije, a ujutro i od rano popodne smo zajedno. Ima dana kad želim poludit od toga što sam "samo mama", bez odraslih razgovora i sl, ali gotovo sam sigurna da ću požaliti ako se vratim, u smislu "i ja sam zbog ovog ostavila dijete samo 11h u danu". Mozda ce i počet spavati u tih par mjeseci pa neću nakon 8 noćnih buđenja ići u 6 i 45 na posao. Evo sad su opet u vrtickoj grupi na whatsuppu počeli pisati da su im djeca zakurila do 39 i ozbiljno razmišljam da ga cijelu veljaču ostavim doma. Nisam još 100% odlučila, i u svakom slučaju ću imati griznju savjest, samo si moram izvagati oko čega će biti veća. Mislim da će ipak dijete biti prvo pa onda moja karijera i sve ostalo. Mi se smjenski ne možemo organizirati jer muž još ranije mora biti na poslu a dolazi kasnije doma + dezurstva i pripravnosti. Sve mi se cini da kad se vratim na posao dijete figurativno ostaje bez oba roditelja. Unname - kako si ti rekla, i moje je dijete "težak karakter" i uzasno je vezan za mene (koliko god pokušavala ostavit ga što više u vrtiću, s bakama i dedama itd). Isto nisam sigurna da bi itko osim mene izdrzao s njim baš cijeli dan sam. Računam da će u nekom momentu proći i ova separacijska anksioznost i da će i njemu biti lakše shvatiti zašto me nema. 

Kilaza - što se kilaze tiče, mislim da se ne bi trebali zabrinjavati jer je normalno da uspore s prirastom težine nakon 1.godine. Ponavljam, moj ima 8.5 kg i mislim da je ispod 5.percentile,ali jbg, sto da radim. Jede sve, jede jako dobro, ali je i jako aktivan i stalno u pokretu. Jedino ga mogu šopati ko gusku, ali nema to smisla. Mislim da još ne može nadoknaditi onu fazu od 4. -7. mj života kad smo baš imali averziju flasice i kad je puno premalo jeo za svoju dob. Dok god ti se čini da je dijete zdravo, aktivno i inače dobro napreduje ne bih se uzbudjivala oko toga. Još kad su šmrkavi i teže dišu imaju manje apetita što je normalno. Nadoknaditi će već. (imaju cijeli život da se udebljaju..) 

Znate onaj osjecaj kad kazete da niste na nesto spremni, da ne znate uopste da li zelite i da su jako teske sanse da dodjete do toga ? E pa ja znam a moj plus na testu to i potvrdjuje. Bukvalno ali bukvalno ne znam kako, cak se ni datum ovulacije i odnosa ne poklapa sa sedmicama trudnoce, navodno je bila prolongirana ovulacija… No sta je tu je, trebalo mi je vremena da prihvatim situaciju, koliko god to ruzno zvucalo ali svi planovi su se poremetili (pocevsi od doktorata, posla, nove pozicije, kupovine stana, ma sve lagano pada u vodu ako vec i nije). Bilo mi je krivo, zao, ljuta na njega, na sebe, na zivot, na Boziju odluku, zasto bas sad, zasto ja itd… ali evo nakon par sedmica slegli su se dojmovi, uzasno se bojimo buducnosti sa dvoje djece u drugoj drzavi bez porodice, bit ce pakleno tesko, cupat cu si kosu s glave ali trebalo je da smo pametniji bili ranije… Sta je tu je. Bar sam skupila hrabrosti da vama tu napisem, iako me grize savjest i sto je D premala da dijeli nasu ljubav ali mi zao i bebe sto joj se nisam obradovala kao prvoj. Termin za prvi pregled jos cekamo ali test ne laze, sta je tu je. Puno vas pozdravljamo i zelimo da bolestine sto prije prodju. 

Pahuljka

Znate onaj osjecaj kad kazete da niste na nesto spremni, da ne znate uopste da li zelite i da su jako teske sanse da dodjete do toga ? E pa ja znam a moj plus na testu to i potvrdjuje. Bukvalno ali bukvalno ne znam kako, cak se ni datum ovulacije i odnosa ne poklapa sa sedmicama trudnoce, navodno je bila prolongirana ovulacija… No sta je tu je, trebalo mi je vremena da prihvatim situaciju, koliko god to ruzno zvucalo ali svi planovi su se poremetili (pocevsi od doktorata, posla, nove pozicije, kupovine stana, ma sve lagano pada u vodu ako vec i nije). Bilo mi je krivo, zao, ljuta na njega, na sebe, na zivot, na Boziju odluku, zasto bas sad, zasto ja itd… ali evo nakon par sedmica slegli su se dojmovi, uzasno se bojimo buducnosti sa dvoje djece u drugoj drzavi bez porodice, bit ce pakleno tesko, cupat cu si kosu s glave ali trebalo je da smo pametniji bili ranije… Sta je tu je. Bar sam skupila hrabrosti da vama tu napisem, iako me grize savjest i sto je D premala da dijeli nasu ljubav ali mi zao i bebe sto joj se nisam obradovala kao prvoj. Termin za prvi pregled jos cekamo ali test ne laze, sta je tu je. Puno vas pozdravljamo i zelimo da bolestine sto prije prodju.

Suosjećam, također plus 5+6 već obavila i ginekologa.
A mi smo planirali, kao probat ćemo ovaj mjesec i odma se "uhvatilo".
Malo je rec da sam sad u panici, jer nije mi tako loše zvučalo prije nego što je postalo stvarnost.
Također me već sad muči, kako cu svoju ljubav dijeliti, a između ostalog kako cu ja to sve prezivjeti😅
Mislim gledam već sad predaleko, a danas se nažalost svašta ruzno i događa, ali eto.
Ionako se sad osjećam kao samohrani roditelj, jer mi muž stalno radi, ovih dana bi još trebali i odseliti u svoj stan, a meni se srce slama.
Jer idem od svoje kuće i svoje mame i svog zivota🤣 kao da mi je 18, ali jebat ga.
Tako da te razumijem, osim ovog dijela da nisam u drugoj državi i bez igdi ikoga svoga.
Ali preživjele su i druge i mi cemo🤗