Crazypeach razumijem te. Mogu sve podnijeti ali to cviljenjee bas izbaci iz takta a mi imamo samo jedno dijete hahaha. Al ona isto cvili. Mislim da niti sama ne zna sta bi. Jos ne hoda. Ona je bas ziheras tak da ce prohodati kad bude 100% sigurna a do tada supruga i mene navlaci za prste da je vodimo okolo. Kicma mi je grozno. Sve me vec boli🙈. 

Tincy joj vjerujem. Znam i sama,kad sam sagnuta u taj neki položaj pa kad se uspravim-baš boli. Uglavnom to cviljenje.... tak i on,ni sam ne zna što bi. I želi da ga nosim a ima 11 kila,nije baš ni lagan za nošenje. Rekla mi je jedna susjeda s mora kao ne smiješ ga toliko nositi radi kičme. I daljs ga nosim jer želi. Da ga ne nosim još bi jače cendrao

I moja ima tu fazu kad cvili bezveze i sve joj je "ne" čak se ko švabica zna derati "neein"
Zadnja dva tjedna za spremanje za vrtic je bila jako nervozna, iako kad dodjemo tamo sve super bude, al mislim da joj se sve spojilo, šlajm i šmrkljići, rast zubića, bila se udarila u glavu onda smo se bojali da nije to ponašanje posljedica udarca, al evo mislim da je ipak slučajno tako ispalo.  I nova joj je fora da zna pred zoru oko 5 brbljati nesto u svojoj sobi, ispriča se nekih 15 min pa zaspi dalje (čujem ju na babyphonu u polusnu), valjda si vježba pričanje 
Sve su to neke njihove faze... 
Evo moja hoda samostalno nekih mjesec dana i sve je bolja i bolja al treba se još malo učvrstiti i ustabiliti, čak ne padne iz hodanja nego kad neke gluposti izvodi, kao krene dubit na glavi pa se posklizne ili kad se drzi za stol izvede neki blesav pokret pa padne. 

Ne znam jel vaši radi nered... znači ovom mom je smisao života radit nered...potrgat,slomit,sve uništiti što se da. Onda kad napravi nered onda cvili jer nema dalje za raznacivanje. U ovoj fazi mi je općenito teško biti s njim. 

Crazypeach

Ne znam jel vaši radi nered… znači ovom mom je smisao života radit nered…potrgat,slomit,sve uništiti što se da. Onda kad napravi nered onda cvili jer nema dalje za raznacivanje. U ovoj fazi mi je općenito teško biti s njim.

Hm moja recimo ce kad slazem robu il nesto drugo doci i to razbacati ako joj dozvolim. Al ono vise iz igre a ne iz neke napasti. U biti mislik da je trenutno u fazi gdje nis nemre biti na svojem mjestu nego sve razbacano 🤣. Mene od toga vise nervira bacanje hrane dok jede na pod. Ne znam kad ta faza prodje. 🙈 ako netko ima kakav savjet kako to rjesiti bilo bi super. Prvo smo reagirali pa je jos vise radila, sad ignoriramo al i dalje radi.🤣

Crazypeach, moji se svadjaju, ali i igraju. Skuzila sam da sto manje interveniram, to je veca sansa da ce mali popustit njoj kad vristi i npr dat joj neku svoju igracku koju inace nebi, ili je probat smirit. Tak da kad krene vristanje uvijek pustim jos malo da vidim rasplet. Al moj mali se bas jako zeli igrati s njom. Pokazuje joj stvari, pa idu za rukicu po kuci jer ona ga stalno trazi ruku kak je sporija. Pa skupa gotovo svakodnevno oko connetixa budu, ili autica, cak i njenih beba, nekad legica. No naravno, to zavrsi i plakanjem i vristanjem al evo, bas pitam i muza pa veli da po njemu se vise igraju nego sto bude tog placa posljedicnog, pa i svadje s time. A ona njega tak voli isto, kad joj neda ruku ili je nece zagrlit ili joj neda da mu da pusu, to bude drama, bas vristanje. Al mislim da s dva decka mozda nije isto, bas mi se cini kaoticnije kad su muski u kompletu. Mislim da je moja sad na 10 kila, i ja ju puno nosim. Stalno se oce nosit. Probam na neke trikove ju dobit na foru, al uglavnom ne uspije bas. A... kaj cemo, tak je jos sad, treba to zgurat... Meni isto mama zna rec, 'vidim da si odabrala da je svuda nosis, pa mozda neka nosiljka il nes...' reko, da, bas sam odabrala, to sam si bas htjela Ona je inace i dalje bolesna. Znaci od petka. I temperatura joj ful ide visoko i sve cesce joj moramo dat lijek. A nalazi su kao ok, nije nista posebno. Ludi smo vec. A izgleda katastrofa, jos ispada da je anemicna, valjda od bolesti, a stalno pijemo to zeljezo. Jooooj, to mi je bas koma. A imala je period preko 24 sata bez temperature i onda se vratilo jos jace. Tak da nekak mislim da je mozda spojila dvije viroze. 

Tinchy, stavi joj zdjelicu za hranu koju ne zeli. Kad krene bacati reci da ne moze na pod, ali moze u tu zdjelicu. S vremenom ce poloviti. Ako bas bude protestirala i i dalje na pod udalji je od stola, sad su vec dovoljno veliki da skuze te neke stvari.
Moja mala sve voli cistiti, glancati, mogu je dobiti da sprema. Sve suprotno od malog. U zadnje vrijeme pokusavamo uvesti neka zajednicka pospremanja, al bez obzira na sve kuca je uvijek kaos za izludit. 

Burito izgleda da će i ona morati na antibiotik;ali ipak se nadam da ne bude. Joj blago tebi onda ako ti se ne svađaju... ne znam jsl to samo stvar dečkića ili nečeg drugog... i ja imam mlađeg brata,6 godina razlike. Uglavnom,ni to nije bila najbolja razlika jer smo se isto stalno svađali. Ja sam bila već curica 1.razred osnovne;a on mali. Onda sam ja krenula u pubertet a on je i dalje bio mali. Htjela sam svoj mir kojeg nisam uz njega imala. I mama je isto bila luda. Nažalost,ja nisam mogla shvatiti da je on samo mali. Makar dobro,on je bio užasno "živ"kao dijete. Zna moja mama reći da se penjao po zidovima,kao svugdje ga je bilo. Sad smo odrasli ljudi,svatko je otišao na svoju stranu i super se slažemo,makar ne znam kak.bi izgledalo da zajedno živimo.
Znaju se i moji zaigrati ali to je nekak tak kratkog vijeka,pogotovo u zadnje vrijeme. I ljube se i grle;ali i hrvaju i tuku. Ko da je stariji imao više razumijevanja dok je ovaj bio manji. Sad mu je već puna kapa valjda  a kaj je najgore,ja te konflikte između njih ne znam riješiti. Sigurno nije rješenje poslat svakog na svoj kut kauča ili slično. 

Nas je bilo vise doma. Ja sam se kroz djetinjstvo najvise povezala s sestrom mladjom 3 godine i bratom starijim 10 godina. A recimo s bratom starijim godinu i pol nikad nisam mogla na zelenu granu. Brat koji je mladji 10 recimo, s njim sam imala super odnos dok smo bili mali, ja sam ga puno cuvala i osjecala sam od njega da me postuje, dozvoljava mi neki autoritet i voli biti samnom, a opet u kasnijoj dobi smo se skroz razisli i nemamo nikakvu komunikaciju (1 na 1 mislim). Meni se cini da tu ima puuno faktora kako ce to ispasti, ali i da roditelji igraju veliku ulogu, poticu, usmjeruju. Moji su nekako vise bili 'go with the flow' pa je tu bilo i svega dobrog i loseg.
Moja mala nije dobila antibiotik jer je krvna slika uporno zadovoljavajuca, a ona izgleda ko da su joj sve ladje potonule... Letargicna, malaksala...samo spava i doji. Dojim je po cijele dane jer se nadam da ce joj to pomoci, a i to je je jedino za cim ona ima volje, nije bas da joj se niti jede neka hrana trenutno. Proveli smo na zaraznoj 24 sata na promatranju, vratili nas doma i zasad moramo na kontrole pa cemo vidit kak ce se situacija razvijat. Temperatura i dalje ekstremno visoka, ali evo prvi dan da se lakse skida i da su se razmaci izmedju temperatura  malo povecali. Dosad su bili 4 - 6 sati. Cekamo razne nalaze i briseve, al zasad je dijagnoza nerazjasnjena vrucica...

A joj Burito baš mi je žao. Kako si ti? Koji je to dan temperature? Držim fige da ozravi što prije. Drago mi je da situacija barem malo bolja