Svaki put kad vidim ovaj naslov (kako se borite s trudničkim tegobama) dođe mi samo da napišem: nikako, odustala sam!

jooj svaku vecer setam po kuci oko 1h, 4h i u 7 ujutro.... ili je wc u pitanju, glad ili trnu ruke i noge (magnezij ocigledno ne pomaze)... u zadnje vrijeme me boli pubicna kost  posebice kad se okrecem s jednog na drugi bok....

A da je tolika filozofija se okrenut s jednog boka na drugi nisam ni u ludilu mogla zamislit. Boze sačuvaj kao da sam zadnji misec dana ostatila 60 godina. E pa koljena bole, kukovi, ruke trnu, spoooora sam puž, pa me sve živcira katastrofa!!!!!!

Evo da se i tu požalim, muče me BH kontrakcije već tri dana i to više nego uobičajeno. Prošlu noć nisam ni spavala, a i po danu su puno češće nego inače. A tek sam 26 tjedana. Ne znam da li bih se trebala zabrinuti? Još radim pa razmišljam da je vrijeme da idem na bolovanje. U zadnjoj trudnoći sam završila u bolnici u 28 tjednu jer sam se počela otvarati i prokrvarila sam. Svi mi govore da bih trebala mirovati a ja ni sama ne znam šta mi je gore. Jer dok cijeli dan ležim u krevetu osjećam se baš jadno i depresivno i ništkoristi. Cure vi ste u istom stanju kao i ja, jel radite još ili ste već na bolovanju?

Definitivno na bolovanje, riskirat se ne isplati radi bebe, a financijski se sve nekako prevagne.

Cure hvala na savjetima. Znam da vam se možda čini glupo što vas uopće i pitam šta da radim, ali lakše mi je kad imam vaša iskustva jer ne želim ispast razmažena i cendrava jer bih htjela ići na porodiljni. Odgojena sam da uvijek moram bit jaka i čvrsta i sve ja mogu pa mi je onda teško reći- Ja ne mogu! A stvarno sam dugo čekala ovog malca i nikad si ne bih oprostila da se nešto dogodi, a s druge strane čini mi se kao da kad ležim u krevetu cijeli dan da se na to gleda kao da se mazim i pretvaram jer nisam bolesna. Bez obzira što mi muž kaže da sama odlučim, on se i dalje ponaša kao da sam ja najnormalnija i ne mazi me baš previše. U biti i on je navikao da sam ja žena od čelika koja radi sve kao i on i muške i ženske poslove i nikad se ne žalim. Sad sam vam se eto izjadala ali ovih dana me baš muči šta da napravim. A osjećam da bih trebala stati na loptu i mirovati, a s druge strane ona jaka žena i dalje radi sve i trudi se ne kukati previše. Mislim da ću odraditi još do kraja mjeseca i onda idem na godišnji i na porodiljni. Kao što vi kažete najbitniji je sad ovaj malac u trbuhu, a sve drugo manje je važno.

Točno znam kako ti je! Ista stvar je i kod mene. Ja i sad 6 dana do termina sve sama po kući radim i baš se izdeprimiram kad mi sve sporije ide jer sam navikla sve moći i biti "žena od čelika". Tako sam i ja išla na posao što sam duže mogla jer nisam bolesna nego trudna, mučila se u autobusima s mučninama, al dobro, sve je bilo ok. Ma vrijeme ti je za odmor definitivno! Sad znam da kad budem opet trudna (daj Bože!) neću sigurno tako dugo raditi.