Ma meni je dva dana super, jedan dan koma. Nocas sam spavala cijelu noc i toliko sam bila sretna jutros mi malo falilo da se onesvjestim u kupaonici, cijeli dan ko na ringišpilu, zeza me tlak! Marlameri drži se i misli na bebicu, brzo ce to proc, ja sve zaboravim kad se moja ribica baca po stomaku! 

Marlameri, ja mrzim tablete, ja dobijem nuspojave cim procitam koje su nuspojave tako da te potpuno razumijem. A jos pogotovo kad si psihicki losije onda ti je sve ... I bol i tuga... Ja sam sad daleko od svojih kod rodbine i fali mi pas i mama i tata i braca i dečko a necu ih vidit vjerjojatno dok ne rodim mozda jedino decka... I onda me uhvati klaustrofobija i tuga nekakva i gušenje.. Pa prođe i tako stalno... Usamljenost je baš grozna u ovom stanju... Zato se probaj smiriti... Brzo će srijeda :)

Curke samo hrabro i mantru u glavu da  nijedna nije ostala vječito trudna pa nećemo ni mi eto to me tješi. A istina he da mi je ovako lakše kad čujem da i drugima nije lako  Jer iskreno nikad prije i nisam razmišljala o trudnoci i kako je to odnosno mislila sam pa šta trbuh raste život ide dalje, a porod je najteži i da je to pojam svih nedaća u trudnoci, eeee kako sam se prevarila. Povracanje, nesanica, bolni zglobovi,sise,ruke, glavobolje, hormoni, strahovi prije svakog pregleda, e kad krenem rodit povest cu tamburaški orkestar da me prati j i pivat cu na sav glas jer svemu ovome dolazi kraj i ma da me ne znam koliko bude bolija porod e neću se dat pokolebati jer on je kratak 10 tak sati i gotovo, za razliku od trudnoce punih 9 miseci di mogu na prste jedne ruke nabrojit Dane di sam bila "normalna".
A loreen i meni je zapanjujuće da cu bit mama za par tjedana i totalno nemam predodžbu kako ce to bit i to me užasno plaši ali eto pokušavam ne razmišljati o tome jer nema smisla kad se ne mogu/neznan emotivno pripremit na to.

bravo Dragana31!!!! točno to i kad mi netko kaže da je trudnoća "blaženo stanje" ,šakom bi ga blaženo,jedino je blaženo jer znam zašto to sve trpim i proživljavam to jedino,al da svaki dan donosi novu muku,novu bol i novi strah donosi i to nitko ne može shvatit tko nije istovremeno s tobom trudan ili je bio nedavno ,jer i one "bivše" (mislim na trudnice prije nekoliko god) su već zaboravile sitne detalje koji ubijaju u pojam svakodnevno ,al eto saznanje da ću nakon 9 mj biti najsretnija osoba na svijetu me tješi i daje snagu!!! PUSA svim "mučenicama" ,šala VESELIM TRDNICAMA!!!!!

Ja sam tek na početku ali me tješi ovo čitati. Jutros sam se probudila sva nadrkana (oprostite na izrazu) i pomislila si koliko bi mi bilo lakše da nisam trudna. Osjećam se jako nemajčinski nastrojenom zbog toga, pa me tješi da ste i vi izbezumljene od svega. Svi pričaju kako je to sve prekrasno, blaženo stanje pa bebica pa ona je najvažnija, a ja se onda osjećam užasno jer postoje dani kad mi je eto najvažnije da JA budem opet svoja i normalna i da mi prođe normalno dan onako kako sam navikla. Znam da je sebično od mene, ali ne mogu si pomoći.

I ja sam tek napočetku i moram priznati da nisam imala još nijedan ful loš dan. Bilo je dana s jakim mučninama, ali nekako bih preživjela. Zadnjih par dana se tako super osjećam da me sve strah. Dobro, umor je i dalje tu, ali već smo se i ja i moji ukućani navikli da sam vec u 20h u krevetu.

Zasad nemam nekih tegoba, ali priznajem da se u kasnijoj trudnoći najviše bojim kvarenja zubiju (jer sam tome sklona unatoč svoj silnoj higijeni) i trnaca u rukama i nogama (i tome sam inace sklona).
Ali trudim se biti optimistična.

Ja sam baš pričala sa mužem nekidan kako je užasno teško bit trudan. To je on zaključija, meni je nekako lakše kad samo ide dan za danom i ne gledam šta me sve muči. Al zadnjih dana mi je sve teže pa je i on primjetio da ne mogu hodat, da kad se dignem sa stolice su mi ukočeni kukovi, da idem leć pa se odmah dižem na wc i ostale gluposti.. U biti mi je drugo tromjesečje bilo zakon! Baš sam bila cila vesela i odmorna, prvo sam stalno povraćala, a ovo sam nepokretna 
Još malo!

I ja si mantram da će drugo tromjesečje biti bolje. Sad me baš iritira to što odradim što imam na poslu, dođem doma, jedva skuham, pojedem i ne mogu više ništa taj dan, samo se srušim. U stanu nered, tisuće stvari čeka da ih obavim a ja sam umorna i bezvoljna i loše se osjećam..

Drugo tromjesječje je zakon, meni je bilo super. Sad sam 31tt i već mi je malo teže osjećam se ko tenkić, pomalo otičem, šake trnu po noći to mi je najgore, većinu stvari ne jedem zbog ovih ili onih razloga, ali dobro kad se sjetim svog malog čuda sve je podnošljivo!. Ali još 9 tjedana, tješim se možda i manje. Sve će to proći. 

Drago mi je pročitat da vas ima još koje lagano ludite zbog ovoga ili onoga 
Osjećam se grozno nekad kad počnem živčanit zbog toga što se nemogu obut, depilirat, ustat iz ležećeg položaja itd. :O da ne pričam o oticanju i tome da hodam kao patka, pa mi se onda još muž smije jer je njemu to simpatično a ja bi najrađe pucala po kući! Ja sam 37tt i zadnjih 7 tjedana mi je baš baš naporno sve pa i obični kućanski poslovi a inače nisam tip koji može na jednom mjestu.. ja bi potpisala da sutra odem rodit :D da se razumijemo, presretna sam zbog ovog malog čuda u meni i jedva čekam da se upoznamo.. još je moja trudnoća od početka Bogu hvala uredna i bez većih tegoba, ali tako mi fale neke normalne svakodnevne rutine.. al u momentima najvećeg ludila i hormona, kad me moj bebač šutne nogom na sve to zaboravim :) 
Isplati se sve to pretrpit radi njih, al da dugo traje - traje!!