Upravo tako na bolovanje, razlikujemo stvari koje možemo kontrolirat i one koje ne, bit jaku stvarima kojim vladalo nema nista loše ali trudnoca nije nesto sto imamo pod kontrolom i snaga tu ne igra nikakvu ulogu. Zato je bolje ne preckenit se u onome sto ne možeš kontrolirat i odmori jer i trudnoca ima kraj a ti ćeš se Vratit kasnije svojim obavezama. Sad se fokusirat na trudnocu i sve ce ok

Meni i nije razlika u plaći na održavanju, bolovanje sam dobila u 16tt, još se mm  svađao sa mnom tjerao me ranije jer sam putovala sa strašnim mučninama, ali ja sam se htjela nekome dokazivat, ne znam zašto, budala, da sam znala išla bih odmah na bolovanje. Skroz sam u pokretu, nekad malo i previše, svaki dan prehodam od 5 do 9 km, još svi kućanski poslovi, svaki vikend smo negdje na gasu i baš uživam i nije mi dosadno kod kuće.

Mojoj mami su sve tri trudnoce rekli da lezi a ona je radila do zadnjih 20 dana trudnoce... Svaki put..I ja sam ju pitala je li luda? Zasto bi itko htio sve ovo prolazit i radit kad ne mora... Bez obzira na psihu evo ja sam radila skoro 20. tjedna cini mi se i tad mi je zavrsio ugovor pa sam si mozak zaposlila drugom zanimacijom... Ne vidim cemu se mučiti ako boli i ako se ne osjećate dobro. Makar i psihicki. Ja sam jedva odradila taj kraj jer sam puno radila i bila izmučena od mučnina i niskog tlaka.... 

Zašto se jednostavno ne odmaramo jer uskoro ćemo i radit na poslu, i radit po kući i bit zadužene za skoro sve( svaka čast muškarcima ali pogledajte naše mame) i ovo je jedini period kad se možemo odmorit pa ja ne vidim zašto ne,,. Feminizam,, na djelu hahahaha 

Meni je taman istekao ugovor (zamjena) kad sam saznala da sam trudna, bila sam 8tt. A inače osjećam se dobro i doma radim sve kućanske poslove i šetam dosta, krećem se. Moram priznat da mi posao uopće na fali, iako mi je žao što sam nezaposlena i samo muž prima plaću, ali Bože moj, preživjeli smo i gore dane... Iskreno, uopće ni ne znam, da se kojim slučajem dogodilo da sam ostala radit, kako bi to izdržala i do kad-sad mi se već malo teže sagnut i imam grižnju savjesti kad malo stisnem trbuh, a kažem da sam ostala radit u vrtiću ne znam koliko bi se mogla bakćati sa svom onom djecom i stresom, a o boleštinama da ne pričam... Tako da, moje mišljenje, odite na bolovanje ako ste u mogućnosti čim prije, neće posao pobjeć, posvetite se sebi i bebi sada, to je po meni najvažnije. Meni doma uopće nije dosadno ni monotono, toliko mi brzo proleti dok mi muž dođe s posla, a vikendima, što kaže Leda, ili imamo goste ili smo negdje tako da nikad nam nije dosadno... 
Otkako sam ostala doma konačno imam vremena za sve, čitam, družim se s vama na Klokanici, smireno radim sve, bez pritiska. Pogotovo mi je to drago što znam da kad se beba radi neće toga više biti, pa sad uživam dok mogu.

Eto drage moje izgleda da ću ipak na bolovanje i to prisilno. Naime danas sam došla na pregled jer me ove kontrakcije muče već tjedan dana a još me počelo i nešto probadati i doktor je rekao da sam otvorena i da moram odmah ostati u bolnici. A ja ni stvari nemam jer nisam mislila da će biti tako drastično. I nije me pustio ni kući po stvari već su mi moji sad donijeli. Rekao je da će možda morati napraviti serklažu. I dobila sam neke tablete od kojih mi baš nije bilo dobro ali navodno one zaustavljaju kontrakcije i sprečavaju daljnje otvaranje- prije su to bili prepari, pa partusisten a sad ove ni ne znam kako se zovu. Uglavnom dobro da sam došla jer ja stvarno ne mirujem previše i tko zna šta se moglo zakomplicirat da nisam išla na pregled. A tijelo mi je govorilo da moram usporiti ali ga nisam baš slušala. I svi drugi su mi govorili ali ja sve mogu i nisam bolesna. Ali očito nije tako i sad definitivno idem na bolovanje.

A tek sam 26 pa je zato doktor valjda i napravio paniku. A od tableta mi se jako vrtilo i bilo mi je slabo i sva sam se zacrvenila u licu ko rak, ali je sestra rekla da treba vremena da se naviknem na njih. Navodno one zaustavljaju kontrakcije iako me noćas opet jako stezalo i nisam ni oka sklopila. Još ovi bolnički kreveti- užas. Ali i ja se tješim da sam na vrijeme došla jer koliko sam nerazumna tko zna šta je moglo biti. A ja ne znam sama stati. Mislim da ću sad definitivno usporit.