Zbog cega iscekujes dali ce biti nesto u te 2 god.??Jesi imala sa starijom nekih problema? A da se tesko izvuci iz tih razmisljanja je.

1. Opcenito sam hipohondar. Al dobro srecom nije me puno u zivotu bolilo pa nisam umirala od nicega. 2. S bebom ne dodju instrukcije za upotrebu, nego samo smjernice kad sta treba radit. A ja sam perfekcionist meni ako nesto nije tako kako pise da treba bit odmah mi pali crvenu lampu. S bebama je pogotovo tesko jer ide wait and see pristup, odnosno ogroman je raspon varijacije normalnog. To lako izludi u negativnom smislu. Pogotovo ako znas da je za neke stvari potrebna rana intervencija i sl. Pocnes primjecivati sve zivo i nezivo. 3. Nisam nikad nista uzimala.

Prvo i osnovno nama je.najbolje nista ne guglati jer se samo ubacimo u jos veci stres. Stelle jesi probala paihoterapiju da si ublazis strahove?

Da, to su ti strahovi oko kojih se svi vrtimo.Pa strahovi za bliznje, za djecu, tek rodjenu bebu.Pa jeli jede dovoljno, dise li, i svasta nesto.

A ocito cu nesto morat poduzet ako se ovako nastavi. Ma i ovo bombardiranje sa svih strana sa svakakvim zivotnim pricama ne pomaze. Trebalo bi sve iskljucit i zivit dan za dan.

Margita koliko sam skuzila tebi je trece? Prvo dvoje si bila ok?

Nekako mislim da se ipak sama najbolje poznajes.Pusti one price da mozes to snagom volje, da se moras trgnit i sl.To je ona obicna nazovi depra, lose raspolozenje, ali nekad se tko zna zbog cega neki hormoni poremete.Moja psihologica je rekla da svaka losa misao unistava mozdane stanice tj. hormone u njima.I stalno lose razmisljanje nije lako promijeniti, dok se ta kemija ne izregulira. Ako vidis da se patis, ne srami se antidepresiva.Citala si nas vjerojatno i vidis da svaka od nas nosi svoje brige i strahove, neki su racionalni a neki iracionalni.Vidis i da imamo i lipsih i tuznijih dana i da se sve mjenja
Kad mi je oko Bozica to pocelo bilo mi je ocajno i pitala sam se Boze kako cu, daj mi snage.Sad su misli malo bistrije i ima i uspona i padova.Pomaze i ovaj forum.

Glupo je da govorim jer nemam djece al najgore je iscekivat stalno nesto lose,kad mislis nije s bebom mes dobro ili sl.onda kao da iscekujes nesto lose i kad se desi ajme uzas...mislim strepi svaka od nas tu od neceg jer je strah od tog straha i panike jer si neznas pomoc..
Cini mi se da ti mislis da neces moc pohvatat sve konce?
Ehhh...to nas sve ceka na zalost pa te razumijemo..
Bitno je to priznat,podjelit,meni je lakse od kad tu pisemo jer cim napisem te misli ,u vecini se poistovjetim s tudim mislima i strahovima ,poneki savjet zbilja super dode👍
A definitivno nemoj se patit ako vidis da se nis ne mjenja a da tones u ponor,potrazit pomoc , definitivno sam i sama odlucila ako mi poslije nebude lakse,idem ljecniku i nekako cu uspjet jer bas to kaj Lola kaze za negativne misli koje unistavaju odredene stanice koje na zalost vjerojatno samo lijek nadomiri i vremenom neke pozitivne stvari al svi znamo da se pozitivne stvari ne nalaze po cesti(na zalost)

Svakim danom sve vise mislim da smo mi zene koje smo ponekad utucene bez razloga i ne vidimo izlaz zapravo vrlo hrabre jer svaki dan pokusavamo nac nacin da se pogurneno u drugi dan..cak me i to ohrabruje 

Da meni je 3.prve dvije trudnoce sam bila ok iako sam se uvijek osjecala bezveze trudna. Sputavao me taj osjecaj da sam bezpomocna nepokretna, uvijek nesto boli, hrana mi se gadi, pa slabost neka itd ali psihicki sam bila ok. 
Ovo mi se pojavilo u 25.tj trudnoce. 
Zadnjih dana samo spavam, sta nije ni lose, manje mislim 😀

Ma nisam vas bas citala, opcenito tek sad zadnjih par dana. Nema se sto tu puno rec, meni je vrijeme najgori neprijatelj. Jer sporo prolazi sve moram nesto cekat i onda propustam uzivat. Al bit ce s vremenom bolje.