1001 pitanje trudnica

Joj, Miss_Miu, pa baš sam se pitala gdje si! Znam kako je to kad te uvlače u svoje probleme, a više ni ne živiš s njima. Ja sam se jedva od toga izvukla, stalno su bile neke drame koje bi na kraju dovlačila doma. Na kraju sam im rekla da su odrasli i da sami nauče rješavati svoje probleme bez posrednika. Sad se koncentriraj na malenoga i prst u uho!

Drage cure, prvo puno  vam hvala na dobrodoslici i jos jednom vam svima hvala na odgovorima i savjetima. 
Puno znaci kad mozes procitat iz prve ruke slicna iskustva i dobit utjehe, jer moj muzic to sve drugacije vidi i osjeca.


Zvat cu danas doktoricu da vidim sto ce mi reci, jer sinoc mi je opet bilo super zabavno. Toliko me bolilo, da sam se sva jezila od boli. Inace znam biti hladna po rukama i nogama jer imam slabiju cirkulaciju, ali sinoc sam se tolio jezila, nisam se nikako mogla ugrijat. Znala sam si pomoci tako da si malo masiram trbuh, kruzim rukom po njemu, pa se zagrije i smiri. Sinoc mi je muz morao drzati ruku na trbuhu jer je topal kao glavno centralno grijanje i tek sam se onda uspjela malo smiriti i bol se utisala. 
Ali ondak negdje oko 4 ujutro opet.   Probudila sam se koliko me zegalo, kao da ti netko nekim ostrim predmetom ravno u pupak bode. Mjehur mi je bio pun, pa sam isla na wc i nakon par sekundi kao da je prazan, a znam da nije prazan, nemoze biti tako brzo prazan. Morala sam doslovno tiskat trbuh, a boli me, da bi mogla ispiskiti do kraja. Mislila sam da cu se rasplakat, nesto slicno kao (ako je jedna od vas imala) kronicna upala mjehura, ostra bol, piski ti se, refleksno stisces mjehur a nemas sta izaci, samo u ovom slucaju je bilo prilicno dosta za van. 
E nemam pojma kak sam poslje toga opet uspjela zaspat, valjd zato sto je u krevetu bilo fino toplo pa te odmah omami u san. Jutros hvala dragom Bogu, puno bolje, cak niti jednom me nije zabolilo. ;-)


@dillb -  Pomislila sam prvo da sam nesto krivo pojela, ali ti bolovi traju tako dugo, a inace se super hranimo. Kuham svaki dan na zlicu, tu i tamo pojedemo neku sitnicu kao malo pizze, döner i slicno, ali stvarno u zdravim razumnim granicama, jer mi muz ima Ulcerosu Colitis, pa ima strogo propisani rezim prehrane po kineskoj medicini, tako da sam relativno brzo to odbacila kao uzrok. 
Ali jucer sam si opet mislila, mozda je hrana i pobava u pitanju, jer me boli na tako specificnoj poziciji, pa mozda ti hormoni luduju, poremete metabolizam i nastane neki cudan koktel.  


@Miss Miu: Hvala i tebi na utjesi i savjetima, zao mi je da ti je kod kuce napeta situacija, slicno je bilo mojoj sestri i to bas u prvoj trudnoci sa muzevim roditeljima, ali u drugacijoj temi i verziji. Sjecam se samo da mi je seke bilo zao, jer trudnice trebaju mira, potpore i razumjevanja, a ne uzrujavanje, vrijedanje i stres. Savjetovala bih ti kao i sve cure dosad, prst u uvo i odabij ih sve. Lijepo sebe i dijete stavi na prvo mjesto, otac ti je sebican i nemoj se ustrucavat to mu na jedan miran i kulturan nacin dati do znanja. Osjecat ces se bolje, a mislim da ce i on ondak shvatit. Najbolje bi bilo da ga prvo svi ignorirate, pustite na miru i posvetite se svojoj mami, doci ce on brzo na svoje, kad vidi da njega i njegove krizne hormonske trenutke nedozivljavate. Mozda da mamu ukljucis malo vise u svoju trudnocu, sigurno ce se i ona osjecat bolje, kad vidi i osjeti da je bar nekome sada od koristi i da moze biti podrska. Ljudi su emocionalna bica, tako i onda treba da joj drugi ljudi daju ljubav, ali da i ona tu ljubav uzvrati osjecaju se bolje i ispunjenije.  Nadam se da ces i ti ondak naci mir 


Pusa svima 

Ti roditelji nekad stvarno nemaju osjećaj za nas trudnice..imala sam i ja show s mamom prije nekih 2 mjeseca i od tada ne pričamo jer sam skužila da me njezina prisutnost jako uznemiruje..
Situacija je ovakva..stari mi je kamiondžija i imo je dva posla al je jako bezobrazna i arogantna osoba (čitaj kronični alkoholičar) pa je sad bez posla...mama mi već godinama ništa ne radi jer joj tata neda (čitaj ljubomoran je jako)...dakle preživljavaju od bratove 3000 kn plaće koja mu nije redovita...moja naj frendica i njezin dečko imaju svoj kafić i trebala im je nova čistačica..da napomenem taj kafić je od moje mame udaljen nekih 10 min autom i radi od 5 do 7..ja to sva sretna predložim mami a ona se počne izderavat na mene da kaj bi ona išla radit jel sam ja normalna..rekla sam joj da nemre cijelo vrijeme visit burazu na grbači  (dečko ima 20 godina i volio bi povremeno izaći s frendovima)...mama mi i inače nema radne navike i žive u dosta zapuštenoj kući (čitaj neurednoj i prljavoj)...mami mi je bitnije da ima lijepe cipele nove majice grudnjake i tak to i novce stalno žica od buraza...
Da se vratim na temu o kafiću..kad sam joj rekla da nemre stalno bit na grbači burazu rekla je da joj je dosta da joj svi prijete da joj nebudu dali novce da si nemre ništa kupiti da se bude ubila i da bumo onda svi najsretniji...
Kad sam s prvom kćeri bila trudna pobjegla je od kuće s 11 godina mlađim dečkom i to u bosnu  i ostavila 2 maloljetna sina ocu alkoholičaru..drugi dan sam završila u bolnici radi visokog tlaka a imala sam oko 4 tjedna do termina..
Imam kod mame nekih stvari za sebe i bebu ali jednostavno ne želim biti u njezinoj blizini jer me strašno uznemiruje...e da nisam rekla mama mi je dosta mlada ima 45 godina i tak se nezrelo ponaša...
Jel imate za to neki savjet???

Oprostite na tak dugom postu 

Dea znači i tebi je veselo...ti bar imaš mamu uz sebe a ja ne..toliko toga bi htjela podijeliti s njom jer mi smo praktički ko frendice al opet neznam u kojoj je fazi i dal me opet bude uzrujala..a to mi sad pred kraj trudnoće i ne treba 

Kad čitam vaše priče mogu reći da sam jako sretna što imam punu podršku mame. Sretna je kad ju uključim u nešto vezano uz bebu, ali ne miješa se kad neke stvari riješavam sama. Nadam se da će tako i ostati.

Tata pak samo s strane likuje što će postati djed i jedva čeka da se s nekim igra.

ja isto imam od svojih totalnu podršku i super su mi...mama se brine ali ne gnjavi zna da ako mišta bude trebalo da ću pitati...tata se veseli unuku ali u tišini jer su moji imali puno ružnih iskustva (8 spontanih i jedno mrtvorođeno dijete) pa je oprezan...
tako da ne kužim ove roditelje koji su bezobzirni

Moji roditelji su onako više suzdržani i ne pokazuju baš osjećaje, ali i inače su takvi pa sam navikla. Ja vjerujem da se oni zapravo silno raduju unuku, jer imaju do sad tri unučice. Živimo s njima i imamo od njih apsolutnu podršku i pomoć u svakom pogledu.

Cure tu sam sa vama, ali laptop mi je kod mame pa tipkam sutra. Jel na mobitelu nikad necu natipkati sto zelim. Tako da oprostite!! Ugl. roditelji imaju izmedu sebe problema, a ja im imam potrebu pomoci no neuspjevam. A sto se tice bebice odusevljeni su jedan i drugi, po prvi puta ce postati baka i deda, i sto se unuka i podrske pruzaju nam je totalno. I kupili smo skupa i kolica pomogli su nam, ali ja njima ne mogu pomoc. Mi zivimo svoj zivot oni svoj u svojoj kuci ali znate onu potrebu da bas vi izgladite situacoju. A i to s mojim tatom ne traje od moje trudnoce nego puno duze. Tako da, me samo sad vise pogada zbog hormona. Cure koje imaju slicnu situaciju ljubim i drzi te nije lako. Al doci ce i to na svoje, nadam se!! Puse svima