Irenaa0809 - ❤️➕
ODBROJAVANJE 10.MJESEC ➕:
Lollypop - 01.10.  - 2 dana kasni ♥️
Missy87 - 04.10. - 1 dan ♥️
Anabelaaaa - 5.10. - 2 dana♥️
Olimpija - 06.10. - 3 dana ❤️
Mirjam2 12.10. - 9 dana ❤️
Inana1- 15.10. - 12 dana❤️
Chloe - 17.10. -  14 dana ❤️
Freya_444 - 20.10. - 17 dana♥️ 
Andela111 - 22.10. - 19 dana❤️
Ancioo- 27.10. - 24 dana ♥️
Sanjarka88 - 31.10. - 28 dana ❤️
ODBROJAVANJE 11.MJESEC ➕:
Bella- 02.11 -  30 dana♥️

Lollypop kakva je kod tebe situacija? Missy gdje si nam ti?

Ja procurila. Stavljam se na listu 🤞 nisam sigurna da cemo uhvatit ovaj ciklus, vjerovatno necemo. Dok me naruči na pregled, dok budu nalazi gotovi... Al nema veze neka mene na listi 😁

Dobro jutro drage moje 🌄
Sanjala sam ovu noc kako sam piskila 5 dana ranije no sto sam trebala i da mi se pred ocima stvorio plusic. I da sam vam odmah dosla ovdje reci 😂❤️
Zelim vam svima lijep vikend 🤗🤗

Mirjam nadam se da će ti se ostvariti san 🥰

anci00

Mirjam nadam se da će ti se ostvariti san 🥰

Svima nama ovdje zelim isto, bez duge brige i patnje ❤️

Mene je sram bilo pricat o anksioznosti i svemu tome.. dakako to nije nista cega bi se covjek trebao sramiti, ali mene je bilo sram.. ja uz anksioznost sam i hipohondar.. ja uvijek mislim da imam neku bolest od koje cu umrijeti, i onda me hvata panika i strah.. zbog nekih prijasnjih potresnih dogadjaja mi se to pocelo dogadjati ( kad sam imala samo kojih 15 godina).. mene hvata panika i strah kad sam sama, kad nema nikog oko mene.. srce mi lupa jako, osjecam ko da cu se ugusit, ne mogu zraka udahnut.. ja sam naucila kontorlirati samu sebe, odem izadjem u setnju, udahnem, smirim se.. ali jako je to tesko, psihicki a i fizicki se covjek umori od toga.. 
mene je bilo sram to pricat jer sam mislila da ce ljudi govorit da sam luda, i tako dalje.. 
Sve je tesko, nakon biokemijske isto, dobro sam i u odredjeno vrijeme me samo pocinje gusit, ne mogu disat, i onda odem rasplacem se i smirim se.. 
ja sam shvatila da smo mi zene lavovi,borci.. ja kad citam vas i kad vidim kroz sta ste sve prosle, osjecam se ponosno na vas. Srce mi je puno, kad vidim da se borite, da ne odustajete i da imate snage vise nego itko drugi na ovom svijetu.. kad vidim kako se borite da sacuvate svoje mrvice, ili da se ostvarite ko majke, ponosna sam! I sreca je sto postoji ovaj forum, jer se tu vidi da smo ipak jedna drugoj i podrska i utjeha i oslonac! Saljem vam najvece zagrljaje svima💕

Ivyyyy nisi sama u tome 🤗 nije bas najugodnije pricat o tome jer ljudi su i dalje poprilicno zadrti.
Ja sebe smatram potpuno normalnom osobom. Funkcioniram na svim poljima. 
Uspjesna sam u poslu, prilagodljiva i društvu, potpora svima oko sebe, spremna za šalu, smatram se uspjesnom majkom i ženom. A ova tjeskoba sta me pati je ocito rezultat nekih životnih situacija koje su me oblikovale.
Mene zanima kako se ti nosis sa hipohondrijom?
Imas li fizicke simptome koje ti tome doprinose ili samo opceniti strah od bolesti? Googlas li simptome pa ti bude gore ili trcis doktoru non stop?
Ja sreca nemam neke napade panike. Najvise sta mi se srce uzlupa no to brzo rijesim. Recimo najgore sta kad me uhvati strah i panika tesko gutam. To mi je najgora fizicka manifestacija napada straha i panike 

Pa kako kad.. zabole me ledja, ruka mi utrne ili tako nesto i ja odmah sebi stvorim scenarij u glavi kako cu ja umrijeti.. nejdem nikad kod doktora, nego sama sebi stvorim sve neugodnosti i bolesti, ili ako neko blizak ili neko kog poznajem, umre od neceg ili oboli ja sebi odmah nadjem neke od simptoma tih bolesti.. 
Meni se sve to dogadja kad sam sama, ja imam strah da ce mi se nesto desiti a nece bit nikog da mi pomogne.. meni se vecinom to dogadja kad me potrese necija smrt ili kad cujem da neko boluje od neceg, a ovako imam ceste napadaje panike, ko da cu se ugusit, ne mogu disat.. zasad se borim sama sa tim kako mogu, jer cesto radim pa ni ne razmisljam toliko o tome, ali svakako ako se to nastavi u gorem smislu spremna sam potrazit i psiholosku pomoc.. mada se je ovo sa hipohondrijom smirilo, ne dogadja se vise ko prije, mozda jednom u tri cetiri mjeseca, ali panicni napadi su mi sad sve cesci, ne da me je strah nego me nesto u dusi boli i ne mogu disat.. ne znam ni sama nekad objasniti kako i sto osjecam..

Jesi nesto radila po pitanju hipohondrije ili se to samo smirilo?
Mene je prije povremeno hvatalo. Zadnja cca 3 mjeseca je grozno stalna ta neka tjeskoba oko bolestina....skuzila sam da sam zaglibila kad sam taj strah pocela projecirat na zdravlje djece.
Prije tog nesretnog tlaka od prije 2 godine toga nije bilo ni u primisli a kamoli tako intenzivnog razmisljanja o tome 
Isto me uzasno uzdrma ako cujem da je netko obolio ili necije dijete, uzas..... 
A valjda cu prevladati to..... 
Taj tvoj osjecaj bi rekla da je neka vrsta tjeskobe ili blaze anksioznosti 

Jutro drage moje☕
2 DC, baš sam u bolovima, i razmišljam si kako jedva čekam trudnoću da barem 9 mjeseci mi ne bude ovako svaki mjesec jer više ne znam kud bi sa sobom.
Kad završi M, krenut ću sa oblozima od ricinusovog ulja na trbuh, počela pitit vrkutu, probat ću još sa abdominalnom masažom da malo potakne cirkulaciju. 
Kako ste vi?
Što se tiče ove anksioznosti, žao mi je što se sa svim tim borite. Nije lako, ali je toliko učestalo i nismo sami u svemu pa bude bar malo lakše.