Ljetne bebe 2025.🌻🍉🌞⛵🏝️🤰

Cinjenica da jedna zena moze imati divan porod a drugi katastrofa!! Pravila nemaaaaa i ne mozes znati sto te ceka ono sto je bitno je da si poslozis u glavi i da ne zamisljas bajku bas zato jer se mozes razocarat to je porod i nitko ne zna nit ti moze garantirat da ce biti onako kako si ti zelis!! Ali zato je kazem bitno doc jak u glavi u smislu da prihvacas cinjenicu da porod boli i da moze bit divan a da moze biti i strasno bolan!! Ne bi tila plasiti cure koje prvi puta radaju jer da je to takooooo ne bi zene radale vise puta!! Moj zadnji je bio koma strasan bol dug kompliciran sve ono sto si ne bi nikad pozelile ali evo me opettt!! Tako da cure samo hrabro i kad krene to to je dr dimenzija to je pririda necete mislit o stvarima koje vas sad brinu nikakvi napadaji panike i slicno vam se nece dogidit vi ste skoncentrirane na trud na tu bol na to di ste i nista dr vam nece niti past na pamet!!! Samo opusteno cure nije to takooooo strasnooo da je ne bi bilo nas viserotki🥰🙏

Ja sam kao prvorotka imala jako brz porod, od puknuća vodenjaka do izgona trajalo 5 sati tako da imam stvarno dobro iskustvo. I ovaj put se u glavi pripremam za prirodni porod ali svjesna sam da iskustvo može biti skroz drugačije tako da se ne zanosim puno 😅 isto me strah epiduralne više nego bola tako da ne razmišljam o njoj....

Curkice evo i mene u 30om tjednu.. kao da je jučer bilo 4tj...
Čitam vaša iskustva sa poroda i mislim si koliko smo mi žene zakon i kroz šta sve prođemo da bi postale mame.. u jednu ruku meni je ovo prva beba i malo je i zastrašujuće,ali u drugu fascinantno i ponosna sam što sam žensko i što imamo ovako divnu skupinu žena ovdje, 🥰 
Ništa nam se ne javljaju cure koje su rodile nadam se da je sve okej ❤️ 
Toliko od mene da se malo ubacim i da vas pozdravim, čuvajte se a ja jedva čekam srijedu jer mi je i rođendan i pregled taj dan tako da će mi dan krenuti tip top (nadam se). Pusa svima❤️❤️❤️

Epiduralna stvarno nije strasna ako se bojite uboda, ne bi rekla da boli, vise neka nelagoda. Ide kateter unutra, nemate dugu iglu cijelo vrijeme, tako da stvarno nije tako strasno.
Ma da, ne mozes znati sta te ceka, priredis se na sve, a nadas najboljemu. Uostalom, meni je stalno u glavi bila misao da cemo brzo upoznati nasu bebicu, to je taj kraj trudnice koje si cekao i stvarno se osjecas nekako sretno sta si tamo i sta radas koliko god bilo tesko. Bas to sta petrucika kaze, ja kad sam rodila drugi put, rekli su mi da mi moraju sasit cerviks, ja sam odmah pitala jel to problem zbog trece trudnoce (jer smo znali da zelimo troje jednom😂).

Stvarno zene, majke, kraljice 💪👸 Nakon takvih iskustva koje ste imale stvarno je za skinut kapu da ste isle na novu trudnocu. Vjerujem da je onda puno drugacije kad je prva beba pa stvarno tko zna kaj si tko zamislja u glavi. A i ne mogu si potpuno ni docarati taj osjecaj nakon poroda. Neka nam samo svima prode porod sto bolje i sa sto manje komplikacije 😄🤞
.
Za sv duh nisam nikad jos cula da se moze desiti da nema anesteziologa ni epiduralne 😅 Stvarno zalosno, evo ne znam kaj drugo rec. Kak je ono netko rekao da smo kao afrika sa strujom 🤣
.
Neka je pisala sad i za epiduralnu da nije bed taj ubod, meni cak to i nije toliki strah koliko me zaprepastilo kad sam shvatila da je to kateter a ne samo jedan ubod iglom i bok 😂 U tom trenu sam rekla nije to za mene, jedino ako cu bas morat ili bit u takvoj situaciji da jednostavno ne mogu drugacije 🙈 

Ja sam epi primila na prvom porodu 3 puta i meni je prva doza nakon 24 h mojih trudova na minutu bila spas. Odmor žešći. Ja se pod tim trudovima svojim nisam otvarala uopće. Dobila za vrijeme epi drip onda je nešto kao krenulo. Druga doza oduzela mi samo jednu stranu i to je bilo užasno. Treća mi je pomogla izdržati ručno otvaranje. Nakon 36h u rađaoni otvorena 4 cm. Beba upala u gornji porođajni, a donji zatvoren carski je bio preriskantan posteljica na mjestu reza pa su morali isforsirat vaginalni kako god. 

Epi sama po sebi ne boli, baren mene nije, neugodna je više mi je između trudova bilo teško ostat mirna da ubodu. Nakon toga cca 9 mjeseci imala bol u tom dijelu kičme, ali s vremenom prošlo. 
Trudovi drip i prirodni potpuno različiti osjećaji kako su cure već rekle, ali ne bi recimo nikad odbijala nešto što mi oni tamo predlože jer ja realno ne znam situaciju, samo mogu slijediti avoju intuiciju, a po mom iskustvu nakon toliko sati poroda ja od umor više nisam imala snage ni razmišljati. Zato bi vam svim predložila da upoznate i pratnje sa svim tim dodacima i opcijama i što treba i kad reagirati, da mogu umjesto vas. 

Oprostite pišem na dva djela jer je dug post. Ne želim zamarati ali za slučaj da se nađete u situaciji...

Muž i ja smo imali dogovor ako počnem pucketat prstima znači da osjećam da nešto ne ide kako treba. Kad sam s time počela na porodu on je onda odmah počeo inzistirati da dođe ginekolog, reko mu jasno da očito nešto nije u redu i da me dobro pregleda, tada je utvrđeno da je beba upala u gornji kanal i dole da se ne otvaram i da me pod hitno trebaju poroditi, otkucaji bebe su se poremetili bili, a moji bili užasno visoki. 

I ovo ne piše zato da vas strašnim nego samo da znate da na puno toga mi ne možemo utjecati, ali naše pratnje mogu i drugo da i nakon teških poroda ako vam se pojavi bilo kakav stres, meni je bio dijagnosticiran jedan oblik ptsp, da se ne bojite to odmah po izlasku iz rodilišta reć i tražiti pomoć, jer da moj muž nije doma shvatio da samnom nakon poroda nešto nije ok, jer sam na svaki spomen poroda povracala, navecer kad bi mala zaspala znala sam bez razloga pocet drhtati, nisam mogla krv vidjeti, sebe krivila i dok bi pricala o tome tako se stipala za ruku da bi modrica mi ostala, nocu mjesecariti... i tako tjednima nakon dok on nije reagirao i doslovno me natjerao da kazem svojoj dr opce prakse sto mi se događa. Tako sam odmah krenula na razgovor kod psihologa i vrlo brzo u svojoj glavi složila da taj porod je bio takav i da nitko nije kriv, a da idući može biti suštinska suprotnost. 
Na porodu vjerujte sebi, ali dozvolite i pratnji da vam pomogne nisu tu samo da masiraju i nose što treba, mogu u kritičnim situacijama i te kako pomoći. I morate vjerovati babici ili doktorim, ako i malo sumnjate u njihove odluke imate pravo tražiti drugog i kao kazu da nema drugog pratnja onda mora ustrajati na tome da ga se pozove. U svim rodilištima postoji još bar jedna babica ili jedan ginekolog u dežurstvu. 

Grizli

Oprostite pišem na dva djela jer je dug post. Ne želim zamarati ali za slučaj da se nađete u situaciji…

Muž i ja smo imali dogovor ako počnem pucketat prstima znači da osjećam da nešto ne ide kako treba. Kad sam s time počela na porodu on je onda odmah počeo inzistirati da dođe ginekolog, reko mu jasno da očito nešto nije u redu i da me dobro pregleda, tada je utvrđeno da je beba upala u gornji kanal i dole da se ne otvaram i da me pod hitno trebaju poroditi, otkucaji bebe su se poremetili bili, a moji bili užasno visoki.

I ovo ne piše zato da vas strašnim nego samo da znate da na puno toga mi ne možemo utjecati, ali naše pratnje mogu i drugo da i nakon teških poroda ako vam se pojavi bilo kakav stres, meni je bio dijagnosticiran jedan oblik ptsp, da se ne bojite to odmah po izlasku iz rodilišta reć i tražiti pomoć, jer da moj muž nije doma shvatio da samnom nakon poroda nešto nije ok, jer sam na svaki spomen poroda povracala, navecer kad bi mala zaspala znala sam bez razloga pocet drhtati, nisam mogla krv vidjeti, sebe krivila i dok bi pricala o tome tako se stipala za ruku da bi modrica mi ostala, nocu mjesecariti… i tako tjednima nakon dok on nije reagirao i doslovno me natjerao da kazem svojoj dr opce prakse sto mi se događa. Tako sam odmah krenula na razgovor kod psihologa i vrlo brzo u svojoj glavi složila da taj porod je bio takav i da nitko nije kriv, a da idući može biti suštinska suprotnost.
Na porodu vjerujte sebi, ali dozvolite i pratnji da vam pomogne nisu tu samo da masiraju i nose što treba, mogu u kritičnim situacijama i te kako pomoći. I morate vjerovati babici ili doktorim, ako i malo sumnjate u njihove odluke imate pravo tražiti drugog i kao kazu da nema drugog pratnja onda mora ustrajati na tome da ga se pozove. U svim rodilištima postoji još bar jedna babica ili jedan ginekolog u dežurstvu.

Ova tvoja priča me potakla opet na razmišljanje o tome koliko se mi žene žrtvujemo i psihički i fizički u trudnoći i poslije...a svi misle da je to prirodno i lagano jer smo žene. E pa baš nije... 

Grizli baš mi je žao da si kroz sve to prošla. Grozno. Dala si jako dobar savjet sa pucketanjem, i da, slažem se sa svime vezano uz partnera i njegovu svrhu na porodu. Mislim da si jako hrabra, a tvom mužu svaka čast što je te sve stvari prepoznao i reagirao.

Elza u pravu si. 

Grizli

Oprostite pišem na dva djela jer je dug post. Ne želim zamarati ali za slučaj da se nađete u situaciji…

Muž i ja smo imali dogovor ako počnem pucketat prstima znači da osjećam da nešto ne ide kako treba. Kad sam s time počela na porodu on je onda odmah počeo inzistirati da dođe ginekolog, reko mu jasno da očito nešto nije u redu i da me dobro pregleda, tada je utvrđeno da je beba upala u gornji kanal i dole da se ne otvaram i da me pod hitno trebaju poroditi, otkucaji bebe su se poremetili bili, a moji bili užasno visoki.

I ovo ne piše zato da vas strašnim nego samo da znate da na puno toga mi ne možemo utjecati, ali naše pratnje mogu i drugo da i nakon teških poroda ako vam se pojavi bilo kakav stres, meni je bio dijagnosticiran jedan oblik ptsp, da se ne bojite to odmah po izlasku iz rodilišta reć i tražiti pomoć, jer da moj muž nije doma shvatio da samnom nakon poroda nešto nije ok, jer sam na svaki spomen poroda povracala, navecer kad bi mala zaspala znala sam bez razloga pocet drhtati, nisam mogla krv vidjeti, sebe krivila i dok bi pricala o tome tako se stipala za ruku da bi modrica mi ostala, nocu mjesecariti… i tako tjednima nakon dok on nije reagirao i doslovno me natjerao da kazem svojoj dr opce prakse sto mi se događa. Tako sam odmah krenula na razgovor kod psihologa i vrlo brzo u svojoj glavi složila da taj porod je bio takav i da nitko nije kriv, a da idući može biti suštinska suprotnost.
Na porodu vjerujte sebi, ali dozvolite i pratnji da vam pomogne nisu tu samo da masiraju i nose što treba, mogu u kritičnim situacijama i te kako pomoći. I morate vjerovati babici ili doktorim, ako i malo sumnjate u njihove odluke imate pravo tražiti drugog i kao kazu da nema drugog pratnja onda mora ustrajati na tome da ga se pozove. U svim rodilištima postoji još bar jedna babica ili jedan ginekolog u dežurstvu.

Puno ti hvala na podijeljenom iskustvu. Jako malo se govori o tom psihološkom dijelu svega. Nije mala stvar prolaziti sve ovo što prolazimo. A realno ne znamo što nas čeka nekad i uz najbolju pripremu i znanje. Svaki porod je za sebe. To za partnera/pratnju divno da si to tako opisala jer - da!.. i njihova uloga može biti puno veća nego što mi mislimo... Drago mi je da imaš takav support, muž ti je divan.