Jutro

Evo da se javim, postala sam sumnjičava da će biti išta ovaj mjesec, lh trakica mi je u subotu pokazala pik, u nedjelju još više, jutros temp pala sa 36,5 na 36,2. Ubija me kad znam da moramo, tako sam onda sigurna da to nije to i da neće ništa biti. Baš mi je danas došlo da odem od svega na mjesec dana od sve te tehnologije, spravica za mjerenje i da odmorim mozak
Cure, kakvo je kod vas stanje?

Cure drage, a vidit ću kako će proći ovaj ciklus, ako ne bude ništa, odustajem od mjerenja, bar slijedeći ciklus -dva... a što se tiče svađanja, uff nemoj mi ni spominjat, ja rat vodim, hahaha... mislim da smo ko tempirane bombe, samo čekam kad će ko eksplodirat. danas sam mu napisala u poruci  da se neću više kljukat tabletama bezveze i da hvala Bogu ima djece za usvojit, baš sam zbedirana, a znam da i njega muči isto šta i mene, al ne mogu si pomoć... da bar imam sklopku u glavi pa da stavim turn off

Nona, potpisujem od riječi do riječi, isto sve, ali totalno istoooo !!! Baš mu se divim da me podnosi, stalno me pita jesam li u PMS-u, hahahahahahaha ... valjda mu ovo kvocanje predugo traje

Cure moje Nona i Vecka…točno znam kako vam je...sve je isto tako bilo i kod mene! Mene mučila grižnja savjesti da nisam možda ja problem što ne dolazi do T,živciralo me što je on o svemu šutio i držo u sebi,a meni je trebo razgovor...i njima je teško kao i nama samo što oni to ne pokazuju,a opet na nas utječu i hormoni pa je još gore! Mi smo se dosta svađali i prepucavali i poslije mi bude žao...ali eto valjda smo morali proći kroz sve to!Sad ću vam ispričati jednu osobnu stvar zbog koje sam ja shvatila koliko mu je stalo!Trebao je ići na spermiogram i jedva sam ga nagovorila,i onda par dana prije...kako ću ja to,pa šta ću ja tamo...i tako to i na kraju se posvađamo...šuti on,šutim ja par dana...znači nema odnosa..taj dan išla za Zg i rasplačem se i sve ispričam kolegici...dođem doma,njega nema,naravno sa društvom pije...meni još gore..imam osjećaj da mi se brak raspada...pošaljem mu poruku sve što mi je na duši...on dođe doma,naravno vidim da je cugnio i pita me gdje je uputnica,ja mu kažem da nije bitno jer tako i tako sutra ne može ići,nismo imali odnose...a trebali smo imati koliko 4 dana mislim prije...on uporno da mu dam uputnicu,ja se rasplačem da svejedno neće onda nalazi biti u redu,baš me briga nek ide...i onda on meni nakon silnog prepiranja kaže da će biti nalazi ok ,šta ja mislim da on ne razmišlja o tome i da se ne brine i da je  prije par dana obavio "ručni rad"...e sad možda to kad ovako pričam zvuči fuj,ali meni je to bilo tako slatko što je on to napravio i što je ipak mislio o tome bez obzira što sam ja mislila suprotno...i onda smo imali malo vrućih scena..jer ipak se nismo taknuli par dana,ali nažalost ništa od toga jer je sutra ipak morao dr.ali to nam je bila najgora večer i ne znam kako smo izdržali...znate kako kažu poslije svađe je najslađe i još mi je rekao ako nalazi ne budu ok mogu ići,slobodna sam..ne moram ostati u braku s njim...ja sam ga pitala a šta ako ja nisam u redu,on je rekao da njemu to nije bitno i da želi da budemo zajedno! Evo i sad bi se mogla rasplakati kad se sjetim te večeri koliko je bila nabijena emocijama! Samo vam hoću reći da se ispod površine i njihove ravnodušnosti krije puno,puno više...i trebali bi ako možete što češće razgovarati i reći kako se osjećate! To je isti problem kakav i mi imamo,ali nadam se da ćemo ga s vremenom riješiti!

Crnokosa, jooj imam i ja isti problem MM mora na spremiogram, ali se nećka, nagovaram ga i on je kao sebi zacrtao da neće ići, da kako će on to tamo radit, a ja lagano ludim Baš lijepo da je mislio na to, mislim da je muškima nekako gore, oni zadržavaju sve za sebe, dok mi kažemo pa kud puklo da puklo.