Jutro
Evo da se javim, postala sam sumnjičava da će biti išta ovaj mjesec, lh trakica mi je u subotu pokazala pik, u nedjelju još više, jutros temp pala sa 36,5 na 36,2. Ubija me kad znam da moramo, tako sam onda sigurna da to nije to i da neće ništa biti. Baš mi je danas došlo da odem od svega na mjesec dana od sve te tehnologije, spravica za mjerenje i da odmorim mozak 
Cure, kakvo je kod vas stanje?
Jutro
Cure, kakvo je kod vas stanje?
e to bi ti bilo najpametnije... jedan mjesec uopče ne misli na ništa, niti mjeri, i ugledat ćeš plusić. tak sam i ja... znam kak je to stresno, stalno nekvog vraga mjeriti i imati u glavi 
Heeej cure!!!!
Kod mene stanje mirovanja...završila s dabrostonom, pa sad čekam kad će M stići..I onda opet klomifen..
Vecka i ja mislim da ti je to dobra ideja, da odmakneš to sve od sebe..Pustiš sva mjerenja, praćenja..Još nije ništa rečeno, pusti nek' ide svojim tokom..Pa kroz neko vrijem, znat ćeš na čemu si..Znam da nije lako isčekivanje..I meni su se raspoloženja mjenjala, kad sam pila klomifen..Mislila da će biti sve ok, pa padnem u bed..pa opet sve ok..i tako u krug..
Ovaj mj baš mi dobro došao..Žao mi je bilo što nije bilo reakcije na klomifen,..al' sam se malo rasteretila od svega i uopće nisam imala želju za odnosima, ovaj period..malo. Trebala mi je nekako distanca od svega. Nisam bila ljuta na muža, niti smo se svađali..samo mi je trebao mir..I mene to živcira kad znam da "moramo"...Al' morat ću naći neki način za idući ciklus, da to izbacim iz misli..
Držim ti fige, da kod tebe ipak ovo bude dobitni ciklus!
Cure drage, a vidit ću kako će proći ovaj ciklus, ako ne bude ništa, odustajem od mjerenja, bar slijedeći ciklus -dva... a što se tiče svađanja, uff nemoj mi ni spominjat, ja rat vodim, hahaha... mislim da smo ko tempirane bombe, samo čekam kad će ko eksplodirat. danas sam mu napisala u poruci da se neću više kljukat tabletama bezveze i da hvala Bogu ima djece za usvojit, baš sam zbedirana, a znam da i njega muči isto šta i mene, al ne mogu si pomoć... da bar imam sklopku u glavi pa da stavim turn off 
Cure drage, a vidit ću kako će proći ovaj ciklus, ako ne bude ništa, odustajem od mjerenja, bar slijedeći ciklus -dva… a što se tiče svađanja, uff nemoj mi ni spominjat, ja rat vodim, hahaha… mislim da smo ko tempirane bombe, samo čekam kad će ko eksplodirat. danas sam mu napisala u poruci da se neću više kljukat tabletama bezveze i da hvala Bogu ima djece za usvojit, baš sam zbedirana, a znam da i njega muči isto šta i mene, al ne mogu si pomoć… da bar imam sklopku u glavi pa da stavim turn off
Ooooo Vecka kao da čitam o sebi, onaj prvi ciklus s klomifenom..To je baš oluja hormona u organizmu, tako mi se čini..Baš se teško kontrolirati. Inače s mužem je ok, imamo lijep brak..Kao i svakome, naiđu bolji i lošiji dani, al' uglavnom je sve ok.
I mene je bila uhvatila ta faza, da mi se ne da više piti nikakve tablete..niti ići na preglede, da mi je svega dosta...ne ide i ne ide! I najgore bude, kad tako oboje budemo na poslu..a krenu poruke..kao tempirane bombe..I onda treba dočekati kraj vremena. I puno puta, ne bude to tako, kako se čini na prvi dojam, kad tek pročitam poruku, skroz krivo shvatim. Znam da bi i ona isto volio kako i ja, da postanemo roditelji.,.al' on to sve nekako šuteći prolazi, nema ovakvih ispada raspoloženja kao ja, rijetko..I onda naiđu faze, kad mislim da me ništa ne razumije..kad mi se čini da se za neke stvari neće da potrudi. Pa onda meni kaže da pretjerujem, da svašta čitam, da svašta sebi umišljam.. Bilo bi dobro da ponekad postoji ta tipka u mozku...sve staviti na off...
Ispričavam se na pravopisnim pogreškama..Tek sad vidim da ima viška i manjka slova, ponekih riječi 
I ja se pitam, kako nekad to uopće podnose..A nekad ga znam zezati, poslije ovakvih "burnih" razdoblja..da je obećao biti uz mene u dobru i zlu Sam kaže, da on ne bi mogao to prolaziti, piti tolike tablete, česte preglede..Osjetim i ja na sebi, što češće moram na preglede..ili gin ili zbog štitnjače, postanem puno nervoznija nego inače..I onda se teško i opustit..
Ne bih volila da zbog moje nemarnosti ili nečeg, što mogu učiniti da time napravim zapreku za trudnoću...Al' to je opet nemoguće znati..i onda samo upadnem u začarani krug. I ne primjetim, u podsvijest se uvuku te misli..i neke periode baš znaju umarati, budem nikakava.
Iiii kad se u takvo nikakvo raspoloženje umiješa svekrva..mama..šogorice...eeee tad bude veselo
Uh, da je crtati dijagrame raspoloženja kroz jedan dan...bilo bi skokova i padova Eh, nije nama ženama lako...
Cure moje Nona i Vecka…točno znam kako vam je...sve je isto tako bilo i kod mene! Mene mučila grižnja savjesti da nisam možda ja problem što ne dolazi do T,živciralo me što je on o svemu šutio i držo u sebi,a meni je trebo razgovor...i njima je teško kao i nama samo što oni to ne pokazuju,a opet na nas utječu i hormoni pa je još gore! Mi smo se dosta svađali i prepucavali i poslije mi bude žao...ali eto valjda smo morali proći kroz sve to!Sad ću vam ispričati jednu osobnu stvar zbog koje sam ja shvatila koliko mu je stalo!Trebao je ići na spermiogram i jedva sam ga nagovorila,i onda par dana prije...kako ću ja to,pa šta ću ja tamo...i tako to i na kraju se posvađamo...šuti on,šutim ja par dana...znači nema odnosa..taj dan išla za Zg i rasplačem se i sve ispričam kolegici...dođem doma,njega nema,naravno sa društvom pije...meni još gore..imam osjećaj da mi se brak raspada...pošaljem mu poruku sve što mi je na duši...on dođe doma,naravno vidim da je cugnio i pita me gdje je uputnica,ja mu kažem da nije bitno jer tako i tako sutra ne može ići,nismo imali odnose...a trebali smo imati koliko 4 dana mislim prije...on uporno da mu dam uputnicu,ja se rasplačem da svejedno neće onda nalazi biti u redu,baš me briga nek ide...i onda on meni nakon silnog prepiranja kaže da će biti nalazi ok ,šta ja mislim da on ne razmišlja o tome i da se ne brine i da je prije par dana obavio "ručni rad"...e sad možda to kad ovako pričam zvuči fuj,ali meni je to bilo tako slatko što je on to napravio i što je ipak mislio o tome bez obzira što sam ja mislila suprotno...i onda smo imali malo vrućih scena..jer ipak se nismo taknuli par dana,ali nažalost ništa od toga jer je sutra ipak morao dr.ali to nam je bila najgora večer i ne znam kako smo izdržali...znate kako kažu poslije svađe je najslađe i još mi je rekao ako nalazi ne budu ok mogu ići,slobodna sam..ne moram ostati u braku s njim...ja sam ga pitala a šta ako ja nisam u redu,on je rekao da njemu to nije bitno i da želi da budemo zajedno! Evo i sad bi se mogla rasplakati kad se sjetim te večeri koliko je bila nabijena emocijama! Samo vam hoću reći da se ispod površine i njihove ravnodušnosti krije puno,puno više...i trebali bi ako možete što češće razgovarati i reći kako se osjećate! To je isti problem kakav i mi imamo,ali nadam se da ćemo ga s vremenom riješiti!
Crnokosa, jooj imam i ja isti problem MM mora na spremiogram, ali se nećka, nagovaram ga i on je kao sebi zacrtao da neće ići, da kako će on to tamo radit, a ja lagano ludim Baš lijepo da je mislio na to, mislim da je muškima nekako gore, oni zadržavaju sve za sebe, dok mi kažemo pa kud puklo da puklo.
Crnokosa kako si ti? Kad ideš na prvi pregled? Vjerujem da će biti sve ok..to ti i želim od srca!
Eeeeh, prolazimo ili smo prolazile kroz neke iste situacije..Mi smo se često znali i posvađati zbog toga, što ne želi razgovarati. Kod njih je sve, crno ili bijelo..a kod nas žena...stotine emocija i riječi Znam da je ispod te njihove površine puno više nego što pokazuju. I da, bilo bi mi uvijek žao, kad bi se posvađali...al' nekad jednostavno, ne možeš zadržati u sebi, moraš reći pa što će biti, bit će..Što se tiče spermiograma, mm je otišao, čim je dr rekao da treba. Al' nije mu bilo baš drago ni lako..I oboje smo se nekako nikako osjećali..i jedva čekali kad će proći to sve. Radio je 2puta. Prvi put, ovdje kod nas u jednoj poliklinici..i rezultat je bio, kao ok, al' malo spori spermići i odmah, bez posjete urologu, htjeli mu uvaliti neke hormonske tablete, jako skupe. Naravno, iz njihove ljekarne. I hvala Bogu da ih nije kupio niti pio. Drugi put, ubrzo iza toga, otišli smo u Split..odradili oboje briseve, urinokulturu i on ponovo spermiogram. Rezultat je bio više nego dobar..i dr nam rekla, da nema potrebe uopće više ponavljati..I da se spasio, što nije kupio te tablete, jer bi sebi samo naškodio. Uh, to jutro je bilo baš teško..željeli smo to riješiti, a opet tako teško se natjerati. Jedino što je bilo olakšavajuće, u St je mogao donijeti uzorak sa sobom..Znam, da idući putem do ordinacije..skoro sam plakala i govorila, da ljudi koji ne moraju sve ovo prolaziti, ne znaju koliko su sretni..
Kod nas je problem kod mene..Po dr ne nerješiv, po nalazima sve ok..al' jednostavno ne ide..
I to što kažeš, Crnokosa, da zvuči fuj..to je jednostavno dio života, koji eto mi neki moramo proći. Ne svojom voljom, što to želimo..Valjda tako mora biti..
I slažem se, puno je lakše kad otvoriš dušu, kad malo podijeliš svoj teret, strahove, nedoumice..nekako, lakše se diše..
Vecka nadam se da vi nećete ni morati dalje na pretrage
Sortiraj odgovore
Najstariji