Margita0407

Biti ce sve ok lola, uvijek nesto boli u tim trudnocama. Moras to sama sebi ponavljati.

Istrpila bi ja te bolove, al mene je strah da nije neko otvaranje ili sl.Zato se meni javlja neraspolozenost i pritisak.

Ribica ja sam jos radila kad me anksioznost uhvstila, bilo mi je uzas na poslu. Tako da nikad ne znas kako bi ti bilo. 

lola777

Margita0407

Biti ce sve ok lola, uvijek nesto boli u tim trudnocama. Moras to sama sebi ponavljati.

Istrpila bi ja te bolove, al mene je strah da nije neko otvaranje ili sl.Zato se meni javlja neraspolozenost i pritisak.

Ma znam da ti nije problem bol nego strah... Nece se nista dogoditi, to je samo strah 

Margita0407

lola777

Margita0407

Biti ce sve ok lola, uvijek nesto boli u tim trudnocama. Moras to sama sebi ponavljati.

Istrpila bi ja te bolove, al mene je strah da nije neko otvaranje ili sl.Zato se meni javlja neraspolozenost i pritisak.

Ma znam da ti nije problem bol nego strah… Nece se nista dogoditi, to je samo strah

🙏

Margita0407

Ribica ja sam jos radila kad me anksioznost uhvstila, bilo mi je uzas na poslu. Tako da nikad ne znas kako bi ti bilo.

I ja sam 3 tjedna, al tada mi je nekako bilo bolje, manje sam mislila. Al aj nemam te strahove kao ti lola, mene strah da cu poludit i bit ovakca cili zivot, da nece tablete djelovat i kad me uhvate takve misli to je neizdrzivo

Da i ja sam imala takve strahove, a i sad ih imam cim osjetim bilo kakvu promjenu raspolozenja odmah mislim kako cu zavrsiti na tabletama, kako ce mi biti samo gore i da cu upasti u ko zna kakvo psihicko stanje.. 

Ma grozno, pitam se zasto ja, zasto ne mogu kao normalni ljudi ne razmišljat o glupostima. Al nadam se da ce proc. Iskreno ja se bojim kad rodim da mi ne bude gore, a moram se brinit za bebu, ne mogu kao sad lec i ne radit nista

A evo ako ces gledati po meni sigurno mi je bolje nego u trudnoci... E sad mislim da mi treba jos vremena ds se pustim jer meni je to sve u trudnoci bas traumaticno bilo, mislim nikad se nisam tako osjecala i taj strah se zavukao u mene sad, strah da ce mi biti opet tako ili strah da i ovo sad stanje nije ok.. Jer od svega toga tesko mi je procjeniti da li anksiozna ili samo neraspolozena... Jesam li napeta, da li je ta napetost tjeskoba itd. Stalno se preispitujem...ali eto n kraju opet nije no blizu onoga ko u trudnoci.. Sami dokaz je da mi ne treba normbel a u trudnoci nema sanse da ga nebi popila kad bi me u uhvatilo. Tako da i tebi ce biti bolje, samo da proguras trudnocu. 

Mene jos muci to sta ja nisam htjela 3.trudnocu i jos su mi misli oko toga da sad opet moram jos jedno dijete odgajati a ni srednja curica nije stasala bar i jako sam zabrinuta da li cu ja to uspjeti psihicki izgurati, jer realno nisam se htjela naci u ovoj situaciji.. Pa se bojim da mi to sve ne potakne anksioznost ili depresiju. S druge strane prema bebi nemam nikakve negativne emocije. 

Al ja vec odavno vodim borbu s ovim, i prije trudnoće pa zato ne znam hoce li but bolje il cu morat tablete. Ma nije nebiborblem pit tablete, ja sam s njima stara ja, kakvu ne svi znaju, samo sto bih zeljela i dojit pa me to sve oneraspolozi. 
A kuzim te, al bit ces i trecoj bebi jednako dobra mama kao i prve dvi, samo treba vremena da se naviknem da opet imas bebu, vjerujem da nije bajno kad neplanirano dobijes, al volit ces je najviše