svakoj bi preporucila vodite muzeve ili decke sa sobom u radaonu jer se drukcije odnose prema vama i bolje kad ste sami ste sami,a mog muza uh na lomaci bi ga

i ja bih svakoj čiji muž/dečko to može podnijeti  preporučila da bude s vama na porodu. Meni je to bilo neprocjenjivo - ipak se nekak u svemu tome nisam osjećala tak samo i još jadnija nego sam bila  I on nakon toga kaže da ne može vjerovati kakvo je to iskustvo, iako mi sa samim bolovima nije mogao pomoći i to mu je bila muka, ali trenutak kad je bebač izmilio van je zbilja neopisiv - svi troje smo plakali  

ninika, nemoj se brinuti - sigurno je sve ok s bebicom - vidjet ćeš sutra. Možda da probaš pojesti nešto slatko ili malo kave popiti pa leći na bok i smiriti se - barem su meni tako sugerirali dok sam paničarila oko toga da ga ne osjetim.

Moj je izrazio želju da hoće sa mnom u rađaonu, al nekak nisam sigurna u njega da to bude mogao izdržati, pre veliki paničar je, dok sam završila u bolnici izgledao je gore nego ja od straha, nervoze i svega.

Mene je moj muz nervirao u radjaoni al svejedno mora biti sa mnom i ovaj put
On se cijelo vrijeme zezao s babicom i pokusavao me nasmijati a meni nije bilo nimalo do smijeha i isao mi je uzaaaaasno na zivce!
Al mi je bilo dovoljno da je netko poznat sa mnom da nisam tam sama ko pes. Ovako ti je tesko pa jos sama.....svaka cast svakoj zeni na tome.
Mislim da je i njemu bilo lijepo iskustvo jer je vidio sina od prvog trenutka.
Ja ih preporucam kakvi god vam bili

moj je odmah rekao da želi u rađaonu i da mi želi tamo pooći maksimalno koliko može. sad ćena poslovnom putu promatrati sve što treba znati unutra, u 11. mjesecu na tečaj i eto.. ja ga želim tamo, bit će mi nekako lakše