Tješilica

IvaP

bjap

Hvala na info. Tak sam i ja čula da bude. Bilo me strah zbog mučnina, ali više mi je tak svejedno bljuvala il ne.

A je li te doktor uputio na OGTT? Ja sam prvi put išla u 28. tj., a drugi put u 32. tj., dakle već sam prošla to mučno prvo tromjesečje. U kojem si ti tj.? Mislim da na to obično šalju kasnije, osim ako nema u startu indikacija za slati odmah jer se taj gestacijski dijabetes obično javlja kasnije u trudnoći.

Rekao mi je da će mi na idućoj kontroli dati uputnicu. Sad sam 25+2, a kad bude kontrola bit ću 27+5. Evo frendica mi danas kaže da ona u Rijeci uopće to nije morala piti, doktor procijenio da nema potrebe :)

Tako sam i ja išla. Nisam ni ja imala nikakvih indikacija, ali moj svejedno šalje sve. Nije na odmet provjeriti, nikad ne znaš…

Bolje spriječiti nego liječiti 

Je! Na kraju mi je na drugom OGTT-u i bio malo povišen šećer, a par puta mi je je bio prisutan i u urinu na redovnom pregledu, zato me drugi put i slao. Nije bilo veliko odstupanje, ali morala sam se držati njihovog jelovnika. Onda sam radila još profil šećera i nalaz je bio uredan, evo baš sad neki dan :). A nije da sam jela previše ili previše slatkog, nisam se niš udebljala osim, naravno, u trbuhu, zbog trudnoće ;), pa me svejedno našao šećer zezati..

bjap

Aha, mislila sam da je (imala sma sličnih iskustava sa stomatologom). U OGTT se ne kužim previše, još nisam išla, ali već godinama slušam da je to nešt grozno. No, s obzirom da u 25. tjednu još uvijek povraćam, već sam se navikla na povraćanje i nadam se da mi neće biti strašno. A jesi li razmišljala da promjeniš doktoricu?
Mene je jedan ginekolog jednom slao na tumorsku pretragu zbog obične ciste na jajniku, zatim me htio slat da vadim krv zbog sumnje na vanmaterničnu trudnoću jer sam rekla da da me boli s desne strane (što zna bolit pri ovulaciji, a ja nisam znala), i onda sam rekla da neću jer nisam mogla ostat trudna. On se ispričao i rekao da iz opreza radi svaku pretragu, da bude siguran da nije nešto najgore. Zavolila sam tog doktora, i ne znam ni sama zašto mi on ne vodi trudnoću (inače sam u timu bez nositelja pa mogu birat između 10-ak liječnika), valda zato što mi se učinio hladan u zadnje vrijeme.

Ma ok je doktorica inače, samo s tim pretragama zeza strašno. Najgore mi je kod tog OGTT-a što ne smijem jesti sve dok zadnji put ne izvade krv. A kad ne jedem onda mi je strašno slabo. Da sam stvarno dijabetičarka ne bi ništa rekla, ali ovako sam ljuta kad me tjera na to bez ikakvog razloga i objašnjenja. Ma dobro, proči će i to.

Evo moram vam se cure požaliti da sam se jučer istraumatizirala doživljajima dojenja. Naime pripremam se psihički za dojenje no međutim na stranicama rode… Ne znam ti doživljaji žena što su sve prošli s dojenjem …Ne kažem da ću odustati, to sigurno ne ,no međutim gnojenje,postupci  i slično.. Meni je to zadalo traumu,znam da trebaš biti spreman na sve ali…
Onda odnos medicinskih sestara sad će one meni stiskati sisu da vide imam li mlijeka, pa kriste valjda to mogu i sama, makni mi se od sise!
onda dob do kada žena doji je po meni pretjeran!  dijetetu rastu zubi i igra nogomet a još na sisi! 
isto tako njihovi filmovi na kojima se ponašaju s tim ženskim sisama kao s kravama muzarama u štali… vjerujem da žele pomoći no meni je muka i danas od toga svega i moram to s nekim podjeliti
Ja stvarno želim dojiti bar do 6 mj ili godine dana ali da mi djete tri godine visi na sisi je za mene previše pogotovo nakon ovih “motivirajućih” filmova

Jojo, znam kako ti je…i ja sam nedavno trazila neke informacije o dojenju i na kraju odustala…isto sam naletila na Rodine stranice i filmice….i ubrzo odustala od gledanja istih jer sam zakljucila da nisu normalne
Zelim dojiti, i nekako sam svjesna da ce u pocetku biti tesko dok se malac i ja ne naviknemo jedno na drugo i ne naucimo dojiti…ali uz dobru podrsku, sve se to moze…imam sestru i frendicu koje su uspjesno dojile do od prilike 2. god djetetovog zivota, i dragog koji je toliko optimistican da cu ja to moci bez problema, pa si onda nekako i ja mislim da nece bas biti neke prevelike frke…
Ne znam sto bi ti drugo rekla, osim da se opustis i napravis onako kako osjecas i mislis da je najbolje 

Ja sam mislila da sam ja jedina koja tako misli kad sam pregledala njihov filmić o dojenju. OK, podrška i sve, ali su stvarno pretjerale malo. Nekako sam si zacrtala da neću odustajati od dojenja, ma koliko mi teško ili bolno bilo, pa ćemo vidjeti.

cure evo iz iskustva, kaj se tiče toga da ti u bolnici sestre pomažu to je najbolje kaj mi se dogodilo sa prvim sinom jer da nije njih tamo mislim da ne bi nikad uspjela jer znam da ste svi vidjeli malu bebu, dirali i slično ali ne možete zamisliti vjerojatno i realno koliko su njima usta malaaaaaaaa, kolika je vaša cica naspram njih velikaaaaaa ( pa čak i ona najmanja) vi ste strgani poslije poroda i ne možete normalno sjesti, leći i to što sestra dira, tiska i gnječi cicu da bi beba prihvatila i skužila i vi s njom naravno nešto je što vam bude puno olakšalo, da ne govorim da bebe tih prvih dana samo spavaju, neke treba “prodrmat” da uopće se probude, a jest moraju, kasnije kada ste same sa sobom i bebom prvih dana vjerojatno će vam 100x proći glavom da nešto nije dobro, da jede previše, premalo, da mlijeko previše curi ili ga nema, sve to prođe, znači dok beba bude koji mjesec ili dva kada sve sjedne na svoje i vi budete skroz ufurani u dojenje kao iz vedra neba će vas pogoditi osjećaj i spoznaja koliko je to prekrasno, prirodno i rezervirano samo za mamu i bebu, kako je divno “njuškati” mu glavicu i slušati kako sa guštom mljacka, pa 1000 pusa dati u kosicu, i umirati od smijeha kako mu se oči preokrenu svaki put kada se prikopča… cure moje samo hrabro, skidajte se sa interneta, googla i slično jer možete naći više gluposti nego pametnih stvari, vjerujte u sebe i svoju podršku, bude sigurno teških trenutaka ali stvarno, stvarno, stvarnooooooo se isplati 

joooooooooj bas si me raznjezila sad, prekrasno si to napisala