Što vas živcira otkada ste postale mama

Mene da ce bit narkoman. To mi je kao neki ultimativan strah. Zato mu i nisam otvorila djecju stednju na njegovo ime sa koje nemogu dic novce.

Ma mene brine njegova budućnost (mislim, osiguran je novčano i to), ali svijet je sve opasniji, bojim se da ne bude pilot, vatrogasac, da se ne povede za društvom, da ne bude maloljetan roditelj, da ne oboli od nečega strašnog... strahovi su uvijek tu, ali kako je moja mama meni rekla-najviše sam strahovala od telefonskog poziva. Točnije, da ju netko ne nazove i kaže joj da sam u borbi za život i tako... no, nemojte o ružnim mislima, hajdemo o lijepima. Što zamisšljate da bi mogli postati vaši mališani jednoga dana? 

Hahahahaha. Ja nemam takve strahove. Uopće mi ne padne napamet ništa tako negativno. Baš nekako uživam u svom djetetu i kad ga gledam jednostavno se ničega ne bojim. A to što će postati jednog dana je nešto što mi još manje pada napamet  Meni je važno da je sretan sada i uvijek 

ahhhh...sto me danas zivcira????

zivcira me moje dijete koje vec 3 tjedna place u vrticu,za mnom.
zivciraju me tete koje ga puste da place sam,uopce se netrude zabavit ga(a lova ce im sjest na racun).
i zivciram sama sebe sto se toliko zivciram oko toga.

Kad izađem u šetnju sa malom poludim od toga što je svako malo pločnik zauzet autima...dobijem poriv da bušim gume ili da kao najgora babuskara kako šetam kvartom zivkam da ih pokupi pauk. 
U istim tim šetnjama mi idu na živce biciklisti koji mi se priljepe iza leđa i zvoncaju što im se ne maknem...a oni se voze pješačkom stazom. Njima poželim bacati neke klipove u kotače. 
Uopće nisam umiljata mama kad smo u šetnji. 

ufff i mene živciraju auti ispred zgrade nam je pun pločnik zauzet autima i nemogu proć sa kolicima pa moram po cesti i baš u tom trenu dolazi auto za poludit..

a osim toga me živcira MM... i to užasno...počea je radit i misli da je to to šta on triba, da pošto radi netriba ništa radit po kuči i oko djeteta i da ja nisam umorna cili dan sama sa malom koja se neće da odvoji od mene ufffff

Mene isto živciraju ti auti, a pogotovo biciklisti, koji urlaju da im se maknem ili kada prelazim zebru, a neki vozači mi trube da požurim. Pa na zebri sam, halo?! A i moj muž radi pa baš po kući ne radi puno i misli da je samo on najumorniji, ali zato barem skuha ručak vikendom da se ja odmorim. Pa eto, neka mu bude (inače, odlično kuha). 

Mene zivcira sto panicarim po pitanju svega oko malog. Neku tockicu nadjem na njemu ono sva luda sta mu je to. Ne pokaki se jedan dan ja sva luda zasto ne kaki. Bas nisam normalna..