ahhhh...sto me danas zivcira????

zivcira me moje dijete koje vec 3 tjedna place u vrticu,za mnom.
zivciraju me tete koje ga puste da place sam,uopce se netrude zabavit ga(a lova ce im sjest na racun).
i zivciram sama sebe sto se toliko zivciram oko toga.

Kad izađem u šetnju sa malom poludim od toga što je svako malo pločnik zauzet autima...dobijem poriv da bušim gume ili da kao najgora babuskara kako šetam kvartom zivkam da ih pokupi pauk. 
U istim tim šetnjama mi idu na živce biciklisti koji mi se priljepe iza leđa i zvoncaju što im se ne maknem...a oni se voze pješačkom stazom. Njima poželim bacati neke klipove u kotače. 
Uopće nisam umiljata mama kad smo u šetnji. 

ufff i mene živciraju auti ispred zgrade nam je pun pločnik zauzet autima i nemogu proć sa kolicima pa moram po cesti i baš u tom trenu dolazi auto za poludit..

a osim toga me živcira MM... i to užasno...počea je radit i misli da je to to šta on triba, da pošto radi netriba ništa radit po kuči i oko djeteta i da ja nisam umorna cili dan sama sa malom koja se neće da odvoji od mene ufffff

Mene isto živciraju ti auti, a pogotovo biciklisti, koji urlaju da im se maknem ili kada prelazim zebru, a neki vozači mi trube da požurim. Pa na zebri sam, halo?! A i moj muž radi pa baš po kući ne radi puno i misli da je samo on najumorniji, ali zato barem skuha ručak vikendom da se ja odmorim. Pa eto, neka mu bude (inače, odlično kuha). 

Mene zivcira sto panicarim po pitanju svega oko malog. Neku tockicu nadjem na njemu ono sva luda sta mu je to. Ne pokaki se jedan dan ja sva luda zasto ne kaki. Bas nisam normalna..

Zivciraju me ljudi koji ne razumiju. Ili ne zele razumjeti kad im objasnjavas.

Kad im objasnjavas da se stvari mijenjaju kad dobijes dijete. On je samnom cijeli dan, podredeno je sve njemu. Kad napokon zaspe nije mi na pameti kava i telefon nego tus i hrana, skupljanje smeca po sobi.

Kad im objasnjavas da nakon sto rodis nemas snage svih obavjestavat da si rodila. Nekog zaboravis, a za nekog racunas da ce mu netko drugi rec - kcer, muz, nevista.

Otkad zena koja tek rodi ne smije zaboravit nesto? Javit nekome..jebote sto su nam ovi mobiteli donili, trebala bi snimat porod i onog trena kad mi izade stisnut "send" unamprijed pomno sasstavljenoj listi ljudi. Ne smis ni odspavat nakon poroda nego odma mob u ruke i ajmo!!

Kad im objasnjavas da ne mozes na kavu. Da ne moze ti muz na pice u bilo koje doba dana. On radi, ja sam sa djetetom. Kad dode doma, zelim da bude sa svojim djetetom, da se zblizavaju tih par sati a ne da ide po cugama. Na kraju krajeva - ja ta 2-3 sata mogu obavit ono sa pocetka - higijenu, brzu kupovinu pelena, vecerati...i muz je umoran, i ja sam umorna.

Kad ti odmazu umjesto da ti pomazu, i uzimaju sebe preozbiljno. Sve 5, super smo si, ali da smo toliko bliski da ti moram poslat pisanu dostavu uz fanfare da sam rodila..nismo. Dovoljno je da cujes od nekog drugog, a ne da mi jos ides srat sto te nisam zvala iz rodilista (!!!) prvi dan nakon sto dodem doma (!!!). Odakle ti obraz i toliki ego?! Wtf?! 

Ovakve stvari dozivljavam od prijatelja, neke rodbine..najcesce od ljudi koji nemaju djecu ili su ih imali davno pa se ne sjecaju kako je kaoticno imati prvo dijete, novorodence doma, te koliki utjecaj zadnjih par mjeseci trudnoce i prvih par mjeseci djetetova zivota ima na osobu i na par. Nije da nam se to desava svake godine.

Mene opet nervira moja svekrva koja maloj stalno vadi rukice iz usta jer rukice u ustima drže samo zločeste djevojčice i strašno se čudi jer počne vrištati kad je ona uzme i krene skakati s njom naokolo (malo je jače hiperaktivna osoba). Kao dijete mi je previše naviknuto na mene, pa kako ću ja ići raditi...Zaboga pa nema još ni tri mjeseca, naravno da je povezana s mamom. Valjda bi se već trebala osamostaliti i iznajmit si stan sa puna dva mjeseca.