A moram i ovu lentu promijenit, pa šta je ovo, 45 tjedana trudna 😂 kak je išlo kad smo krenule, čudi me da nije neka i dočekala 45ti haha

Izvještaj poroda.. 
Meni su se skroz smirili trudovi kroz dan, tipa svakih 15min pa onda i po pola sata ništa, onda opet budu na 10 min, ali meni nije to bilo toliko neizdrživo, išla sam se tuširati pa barem 10x od tog prvog truda ujutro.. Šetala po stanu stalno, sarmu motala s mužem i malom 🙈 sve neke blage radnjice pa malo legnem kad osjetim da se pojačava bol i tako u krug. Relativno rano smo legli u krevet, mala zaspala, meni valjda taj ležeći položaj toliko pogodovao bolovima da sam jedva čekala da malo utone u san da ustanem i šetam, stvarno al stvarno je to najgori položaj za trudove. 
Onda oko 22h su se baš ustalili i bol je bila jača, nije da sam baš više mogla prodisati samo, nekak sam osjećala da se neće ništa to sad više smirivati nego da je to to, ali su bili na 7-9min po aplikaciji, nisam baš sad svaki stisnula 😁 dogovorili smo se da ću se ja još otuširati, spremiti neke stvari, čuli se sa susjedima i dogovorili da će muž odnijet malu kod njih i prebacit u krevet, oni su doslovno zgradu iza i onda ćemo do bolnice. On ju odveo, prebacio, taman izlazi iz stana, ona se probudi, rasplače, ne želi tu biti, gdje je mama, išla bi i ona s tatom, on joj rekao da seka kuca sad na vrata, želi van, mama mora roditi, ide ju odvesti i vraća se brzo po nju, poljubio ju, ona plakala. Ja kad sam ga vidjela za 3 min u stanu i još mi kaže da se probudila, valjda mi se svijet srušio, mislila sam da će barem ostati duže da ju utješi, a on kaže da je jednostavno tako procijenio i da bi bilo još gore. Ja sam se tada toliko rasplakala, htjela ići sama ipak na porod, a da on ode po nju, ali mi susjeda poslala poruku da je prestala plakat za 6,7min i da ne zovem da ju ne raspalim, da će mi javiti kako se odvija situacija :) onda sam se skulirala brzo i prihvatila to nekako, trudovi su mi postali još jači i doslovno smo izašli kroz 5 min iz stana

.. U autu su mi bili na 3,4 minute već 🙉 parkiralo u garaži bolnice i ko za k, nedjelja je još bila, a vikendom i blagdanima ne radi prolaz iz garaže nakon 16h pa cure sa SDa da znate i to, do 16h možeš doći iz garaže u bolnicu, sve iza toga moraš okolo ulicama do onog ulaza kod hitne. Mi smo parkirali par min prije ponoći, trebalo nam je dobrih 15min do bolnice iako je zavojem iza čoška, ali meni su prečesti trudovi bili, morala sam stati u trudu. Došli gore, pozvonila, otvorila super ljubazna sestra, ja joj rekla da imam trudove, ona zamolila da pričekam ako mogu, da imaju gužvu u tom hodniku, al bila je tako draga😅 uvela me, rekla da odem piškiti i skinem se, zvat će doktoricu. Ja sam u ta 3 metra do wca 2 puta stala prodisat trud, ona je skužila da je mi je žestoko, ostavila te neke kutije koje je pripremala, došla kraj mene, otvorila mi vrata, samo mi rekla da ništa ne radim u trudu i da ništa ne pričam nego dišem.
Nakon piškanja, spojila me na ctg koji je baš evidentno pokazivao jake i česte trudove, ali sam morala čekati doktoricu za pregled, bila im je baš al baš gužva i u tih 10 min sam valjda 3x čula zvono i da netko opet dolazi.

U to dolazi prema meni doktorica, s ulaza me pita jesam fizički dobro, jel krvarim, jel otiče plodna voda i jel mi vodenjak cijeli još, ja kažem na to da nema krvarenja, da mi je vodenjak cijeli i da želim da tako i ostane. Pretpostavljam da sam ju s tim raspalila jer mi je na to rekla ok, ali onda nema epiduralne za vas, to vam je jasno, jel. Ako vam ne prokinemo vodenjak, ne možete dobiti epi. Ja sam tada znala već da je prekasno za epi, nisam niti najmanju nadu polagala u to da sam otvorena toliko malo da ju mogu dobiti, ali jednostavno nisam joj htjela to prešutiti pa sam ju pitala od kada je to novo pravilo uvedeno jer sam rodila već kod njih i dobila epi uz poštivanje želje da mi ne prokinu vodenjak, pa me zanima kojim povodom je sada druga priča. Zašto bi jedna intervencija povlačila drugu. Tu mi je nabacila ignor i rekla samo nešto u stilu kako će epiduralna usporiti porod, a ako se probuši vodenjak uz nju onda će brzo nastupiti aktivan porod što oni žele. Da, baš, brzo će 🙄 vidjelo se da nije znala šta da mi kaže i da nije očekivala da ću išta komentirati pa je to kao promrmljala, praktički ništa više nije niti rekla. Meni je diglo tlak što mi je doslovno s vrata počela o prokidanju, a nije me niti pregledala. Onda kad je pogledala je brzo rekla da ne mogu ja dobiti ništa više, da sam 8cm otvorena i da je sad bitno da me brzo testiraju i daju antibiotik. Nakon toga je tok poroda išao doslovno kao u onim srpskim filmovima 😅 kaže mi sestra da predam stvari mužu ds odnese u auto pa da se vrati on jer idem odmah u boks, nadoda da mu kažem da bude brz, ali mekana je sva, stvarno divna, al vidiš po njenim gestama da gori, al ne želi stvarat meni paniku. Ja naguram sve u rukave jakne, dok sam došla na vrata jedno 3 truda me spičila 😂 mužu kažem trči do garaže i odmah se vrati unutra, mene će odvest u boks. I odem ja, sestra mi ne može uvest venski put, jednostavno ne ide, proba 3 puta pa sve joj žao pa vena ne izlazi pa ovo pa ono, ja kažem bodite di god, nebitno je, i jedva mi na zapešću probode iglu🙈onda kreće igra s vremenom za bris na koronu, ne mogu mi pustit muža unutra dok ja nisam negativna, a ne može uzet nitko bris osim doktora, ne shvaćam taj debilizam, sestra sve pripremi i baš se dr. mora čekati za svečano čačkanje u nosu pa evo di to ima 💩💩

za to vrijeme moj se muž već vratio, ali ja cijelo vrijeme mislim da on ne dolazi jer mi nisu uzeli bris, a on trčeći do garaže posijao covid potvrdu🙉 vratio se, ova mu daje odijelo i traži na uvid, on vadi iz džepa, nema.. Trčao on nazad, već je 1 ujutro, traži po podu, fula ulicu prema garaži, od panike više ne zna di je i doslovno ju nađe na podu pred samu garažu i juri nazad😂😂
Kad je ušao još sam možda 5 minuta imala trudove s nekim razmakom, barem ono 20 sekundi da mogu udahnuti, nakon toga baš užas, bila sam okrenuta prema ctgu i iako nisam htjela gledati, ona amplituda se nije uopće micala, doslovno trud u trudu i za trudom😖 prozor je bio otvoren, ja sam bila potpuno mokra, muž me kvasio mokrim ubrusom posvuda, ali ja sam stvarno mislila  da se gubim u nekim momentima, pritisak je bio doslovno stalan, sestre su bile vrh, dolazile su svake 2 min i da nisi zvao, a ovo kad ih nije bilo je muž stiskao zvono🙈 već sam bila na 9cm, vikala da me tiska na kakanje, došli su odmah i otvorila sam se 10cm, za kojih 10 minuta mi je sestra rekla da vidi crnu kosicu, da je beba skoro spuštena skroz, vodenjak mi nije puknuo još, curkalo je koješta ali ne znam jel to plodna voda il mokraća il šta😂 pitala me sestra jel mogu još izdržati obzirom da želim da sve bude prirodno ili da mi probuše sad vodenjak, da se ne radi o ne znam kojem vremenu jer sve ide brzo pa ako ostavimo da eto možda prođe još 10 trudova, ako prokinemo 5, ali da je već sve pri kraju. Bila je stvarno toliko divna i normalna, uopće nisam prepoznala niti jednu dozu pritiska s njene strane u odnosu na ona suptilna nagovaranja s prvom malom.
Tada sam stvarno već bila van sebe i svega i imala sam osjećaj da ću iskakit dijete svaku sekundu, doslovno, rekla sam da prokine, ali da pazi na bebu🙈 zvala je dr, nakon prokidanja sam za 2 truda počela tiskati odmah, rodila možda u 3-4 😅 stvarno je bilo prebrzo sve.

Na izgonu su mi bile 3 doktorice i 3 babice ili sestre, ne mogu ni skužiti jer su sve bile fantastične i sve su radile sve šta god si pitao. Polijevale su me uljem i masirale međicu cijelo vrijeme, stalno su me psihički podizale i baš stvarno su predobri svi bili. Ja sam totalno već izgubila snagu pred kraj, one mi jesu govorile šta i kako, ali ja uopće nisam imala snage više, sreća pa je bio muž tamo pa mi je on držao noge raširene, podizao me i sve što su one tražile, ali ja više uopće nisam mogla funkcionirati 😐 super su one mene usmjeravale stvarno, ali ja jednostavno od boli nisam mogla poslušat, tj. kažu mi da ne skupim noge, da moram skroz raširiti, a jbt ja nemam osjet ne mogu ni skupit ni raširit koliko me boli😐
Jako sam brzo rodila, sredili su bebicu za par min, ostavili mene i muža više od sat vremena u boksu, bila je gužva, ali nitko nije stvarao pritisak niti gledao na sat da ga istjera točno u minutu van.
Nakon što sam dobila bebu na prsa, ja sam ju krenula odmah namještati na cicu, neka sestra ili babica šta god već je odmah komentirala da pokrijem još jače bebu i stisnem uz sebe, da ju ne diram (?) i naglas komentira tj. kaže ovim ostalima "joj ona bi sad dojila, pa dojit će već". E toliko mi došlo da samo koljeno pružim da ju spiči u tu čelembaru. Naravno, dojila sam ju odmah🥰🙃 ali baš je kako Elle kažu, deklarativno su za dojenje, a praksa je skroz neš drugo. Meni su na prvom porodu odradili to s podojem u zlatnom satu, kao jako je umorna beba, sad će vam sestra pokazat kad dođete u sobu, nemojte ju sad. Ja bila glupa i nedovoljno educirana koliko je taj prvi podoj i kontakt zapravo bitan (nisam ni pomislila da će mi ju tek za 7 sati donijet u sobu).. Ali sad više nema šanse da bi prošla isto. Doduše, sad sam dovoljno hrabra s 3godišnjim iskustvom dojenja da sama stavim dijete na cicku, onda me bilo strah i pomaknuti tek rođenu bebu da ju ne slomim 🤪🤪

Obzirom na onaj streptokok, oni su radili dodatnu obradu i mene i bebe, njoj je bio netom nakon poroda povišen crp, ne previše, ali su htjeli pratiti, zato smo išle tek 3.dan doma, padao je sam od sebe, nije dobila nikakav antibiotik na kraju, kod meme sve ok. Pedijatrica mi je rekla da u mom slučaju smatraju da je povišen crp bio uzrokovan stresom poroda, da promjene nisu uvijek vezane za neku upalu ili infekciju već da i tijelo zna tako reagirati. Sve ostalo je bilo okej, dojenje nam je krenulo super iako sam se malo mučila prva 2 dana jer je baš bucka beba, mala usta je imala, valjda ta voda još izlazi iz njih, ona bi sikala, a pati ju velika bradavica pa ne bi mogla cicu obuhvatiti nego bi htjela samo bradavicu, što joj nisam dala, jel. Nije to dobar hvat, osim što bi mi napravila ragade, ne bi efektivno ni sisala. Ali sredilo se to još u bolnici, nadošla je brzo 😁 

Također sam ko Elle imala romkinju za cimericu u sobi 🙉 e žene šou. I da smo htjele spavati prrko noći, ne bi mogli od nje. Znači ženska ladno cijeli al cijeli dan u video pozivu, s tim da je bar njih 5,6 spojeno i još čuješ hrpu malih cigića kak urlaju i trče po kući. Mobitel joj je stalno zvonio, ono taman ti beba zaspe il sr ti umiriš, evo nju netko zove na video 🥴 a nema smisla da joj išta kažeš, žena od 35+ koja ne shvaća potrebu mira druge 2 žene koje su rodile koji sat prije nje i ono pa želimo mir, ne slušati cijelu njenu obitelj. Aj srećom ona je bila puštena doma na vrijeme, ja sam još jedan dan ostala pa sam se tu večer i odmorila 🙈 sad mi je smiješno sve, ali stvarno mi bila puna kapa, a i ovoj drugoj curi također 🤦‍♀️
Kad sam došla doma, prvi dan je bilo sve okej, starija se jako veselila seki, baš je super ta prva reakcija bila, a onda drugi dan kad je skužila da je ona stalno na meni i na sisi se skroz okrenula priča i stalno je i ona tražila sisati, a doslovno do poroda je dojila 1x dnevno, nekad 2x, a eto taj dan prije poroda koji sam bila u trudovima, nije niti dojila, pitala je jednom, ja rekla da ne može sad, niš nije rekla, kao okej.. Stvarno smo tu priču dojenja baš smanjile skroz, ali eto, nije da nisam očekivala da bi se moglo to dogoditi, samo sam se nadala da ipak neće 🙉

Nakon toga su idućih 4 ili 5 dana bili baš jako teški kad dođe taj dio večeri tj.uspavljivanje,preko dana sve super, sudjeluje, surađuje, ono mislio bi netko na van idila prava, a onda kad legnemo, jako ju je pralo to što sam kraj bebe i što sisa, a svi spavamo zajedno, ja bi stavila bebu s jedne strane, nju s druge, ali uzalud. U 2 navrata sam se i rasplakala, bilo mi je baš užas u smislu moje nutrine. Znam da je njoj teže nego meni, apsolutno razumijem da je to njoj šok, a s druge strane meni je teško jer to ne mogu promijeniti, ne mogu na dvije strane, tj. mogu, ali ona nije htjela da beba uopće sika ili da budem uz bebu 😐 nekako sam to pustila sve, isplakala se i mantrala recenicu jedne prijateljice koja mi je rekla "kad dodes kuci, samo budi blaga prema sebi, djeci nece biti nista" i na koncu, odjednom se za tih 4 ili 5 dana ona magično smirila. Valjda je trebao taj period da prožvače, ne znam.
Od tada je sve super stvarno, pralo me kak će biti kad ostanemo nas 3 solo, ali sve je dobro, obično kad se probudi ona, mala spava, ona odmah bude tiha pa joj ja odem raditi doručak, a ona kao "čuva seku".. Ponekad zna biti neka situacija, ali to većinom kad je već umorna ili neš, zapravo mogla bi ja to i prevenirati, ali jbg, ne stignem reagirati za sve.

Ali starija doji baš puno više, nije onako kaotično kao tih par dana prvih, ali traži češće, ljuti se kad ne dobije, ali vidim da je ipak ok s odlukom da beba prva sika i da mora biti prvo beba na redu, zna napomenuti da je to tako jer seka ne smije ništa drugo, ne kažem da je s tim sretna, ali vidim da obrađuje🙃
Ja sam srećom fizički odlično, u usporedbi s hororom prvof poroda, ovo sad je pjesma. Krvarim još, ali tipa par dana ništa, onda malo opet pa onda ništa i tak.. Ali sve u svemu, nije ni približno kao nakon prvog poroda, tada sam krvarila 3 mjeseca i to ne smeđarenja nego doslovno svježu krv😶
Stan mi je bomba, još su nam zidovi neokrečeni, rigips pogletan preko šarafa, vrtim odmrznuta jela koja sam skuhala pred kraj trudnoće, ali tako me za sve briga 🙉 neki dan sam sišla po paket ispred zgrade, imala neku jednobojnu majicu, iscurila mi sisa 😂😂 muž poludio kad sam došla gore hahaha, kaže pa mokra si sva
A ja si kontam ma ko da taj dostavljač zna jel to mlijeko iz sise il sam se smočila🤭🤭
Stvarno i ja samo mogu reći, budite blage prema sebi ❤️

Tejuška, čestitam na useljenju ❤️🥰 bit će to potpuno kad dođe mala Lota ❤️
Katja ja ne znam jesam možda preskočila, ali kakav je plan za porod, hoće ipak ići muž s tobom? Ja sam toliko očajavala za to s mužem i malom jer nemamo nikog svog od obitelji, ono, tko zna kako će ispasti sve, kao tehnički imali smo ju kome ostaviti, ali ajde znaj kako će krenuti s porodom.. Na kraju evo da mi je netko rekao da ćemo ju odvesti u 11 navečer, a muž ju već pokupiti prije 4 ujutro, rekla bi mu da je to nemoguće. Meni je naravno to s njom bilo preteško, još sam se u boksu rasplakala dok sam čekala da mi puste muža, ta babica me pitala jel me tako jako boli kad plačem, još krene ona meni ali mora vas boliti, više od 8cm ste, beba vam se spušta, tiska vas, rodit ćete brzo, a ja ne mogu doći od suza do riječi da joj kažem da plačem jer sam ostavila starije dijete 🥺
Svakako, sve je to ispalo stvarno dobro, muž ju je pokupio u snu, nosio ju je do stana i samo prebacio u krevet, ujutro se probudila s njim u svom krevetu, razgovarali su o tom što je bilo sinoć, ali nije bilo neke velike drame, rekla je da je jako bila tužna jer ju je odveo njima, a nije htjela da ju ostavi, ali u biti nije to više ni spominjala puno pa ja evo živim u uvjerenju da joj nije to tolika šteta ipak bila😐ili se tješim 😅
Ona je kod tih susjeda i zaspala oko 1 tako da, 2 sata što je bila kod njih budna i tužna, nije valjda kraj svijeta.