Ali – zašto?
Cekalica...ne odustajemo ni mi nikako ni u pauzama ni inace...nikad se ne zna...moze se dogoditi cudo...moja kolegica je 12 godina cekala svoju curu...i uspjela je pomocu potpomognute...nalazi su im bili katastrofa i njoj i muzu...stalno imala problema u trudnoci...ali uspjela je...i onda nakon 4 godine iz vedra neba trudna...i dobili su drugu curicu....zato vjerujem u cuda..mogu se i nama dogoditi...cekalica☺☺😘😘
Drage sve,
čitam vas stalno, ali se nisam neko vrijeme javljala. Sve u svemu...sad sam u drugom stimuliranom postupku, punkcija je za vikend. Ali zapravo bih htjela s vama podijeliti nešto drugo...
Naime, primijetila sam kako me u svakom postupku najviše opterećuje posao ili točnije ljudi na poslu. Od danas sam na bolovanju, jer ne mogu više uskladiti posao i folikulometrije, nemam mogućnost uzimanja godišnjeg, a uz to jako reagiram na lijekove i prilično mi je mučno. Nitko od bližih ni daljih ljudi u našem životu ne zna s čime se suočavamo. Roditelji znaju nešto okvirno, kao do trudnoće ne dolazi i to je to...tako je nama lakše, ne želimo slušati ničije savjete i to je jednostavno naša odluka...što znači da na svako pitanje odgovaramo nekom izmišljotinom. Tako sam i ja izmislila razlog svog bolovanja :( ali svi me zovu i strašno opterećuje...em zbog toga što moram lagati, em mi je sve to skupa prestresno. Kako vi rješavate takve stvari?
Ja sam prvi put i tek sutra idem na prvu folikulometriju i neznam razlog sta cu rec na poslu zbog cega otvaram bolovanje jer ne zelim uopce da se ista zna,di idem,ni zbog cega idem...morat cu nesto izmislit a ne volim lagat ni muljat..
I meni je sve to sve stresno jer cu drugi tjedan morat mjenjat smjenu,meni sestra od doktora rekla da imam pravo na bolovanje od punkcije.mislim,prije nisam ni mislila ic..ali da je stresno,stvarno je..
Ja sam prvi put i tek sutra idem na prvu folikulometriju i neznam razlog sta cu rec na poslu zbog cega otvaram bolovanje jer ne zelim uopce da se ista zna,di idem,ni zbog cega idem…morat cu nesto izmislit a ne volim lagat ni muljat..
Ja sam sad rekla da idem na neku fizikalnu terapiju. To mi je prvo palo na pamet, jer bih zaista trebala ici, ali ocito ne sad...iako ce stici doznake iz ginekoloske ambulante, ali me za to nije briga. U pravilu su me pogodili neki komentari tipa: kad oni idu na fizikalnu ne uzimaju bolovanje...sve u svemu samo se zapetljam, ali jednostavno ne zelim nikome pricati o tome...cemu? kad nitko ni ne razumije. Znam da me ne treba biti briga sto drugi misle i kazu, ali sam popodne glupaca plakala radi toga.
Ja sam prvi put i tek sutra idem na prvu folikulometriju i neznam razlog sta cu rec na poslu zbog cega otvaram bolovanje jer ne zelim uopce da se ista zna,di idem,ni zbog cega idem…morat cu nesto izmislit a ne volim lagat ni muljat..
Ja sam sad rekla da idem na neku fizikalnu terapiju. To mi je prvo palo na pamet, jer bih zaista trebala ici, ali ocito ne sad…iako ce stici doznake iz ginekoloske ambulante, ali me za to nije briga. U pravilu su me pogodili neki komentari tipa: kad oni idu na fizikalnu ne uzimaju bolovanje…sve u svemu samo se zapetljam, ali jednostavno ne zelim nikome pricati o tome…cemu? kad nitko ni ne razumije. Znam da me ne treba biti briga sto drugi misle i kazu, ali sam popodne glupaca plakala radi toga.
Sve kuzim jer je i meni tako.moja sefica nema razumjevanja ni kad je netko bas bolestan da je na bolovanju nego mi svi radimo svakakvi,prehladeni,sa temperaturom..ali rekla sam sama sebi,necu se uopce zamarat ko sta kaze,ja idem a za druge me briga.tako i ti,poslozi si u glavi i ne zamaraj se i ne placi..misli na sebe i na bebu
Drage sve,
čitam vas stalno, ali se nisam neko vrijeme javljala. Sve u svemu…sad sam u drugom stimuliranom postupku, punkcija je za vikend. Ali zapravo bih htjela s vama podijeliti nešto drugo…
Naime, primijetila sam kako me u svakom postupku najviše opterećuje posao ili točnije ljudi na poslu. Od danas sam na bolovanju, jer ne mogu više uskladiti posao i folikulometrije, nemam mogućnost uzimanja godišnjeg, a uz to jako reagiram na lijekove i prilično mi je mučno. Nitko od bližih ni daljih ljudi u našem životu ne zna s čime se suočavamo. Roditelji znaju nešto okvirno, kao do trudnoće ne dolazi i to je to…tako je nama lakše, ne želimo slušati ničije savjete i to je jednostavno naša odluka…što znači da na svako pitanje odgovaramo nekom izmišljotinom. Tako sam i ja izmislila razlog svog bolovanja :( ali svi me zovu i strašno opterećuje…em zbog toga što moram lagati, em mi je sve to skupa prestresno. Kako vi rješavate takve stvari?
Panda, ko da sam ja pisala ovaj post. Isto mi se sve dogada, totalno. Kod nas znaju samo moja i muzeva mama i nitko drugi, tak smo se dogovorili i lakse nam je. Znaci, nista mi ne pada tesko nego upravo to, kaj moram lagati na poslu i zbog toga se ne osjecam dobro. Mislim sef mi je stvarno u redu i pusti me (radim uredski posao, pa nadoknadim doma kad treba),a kolegica mi je preeznatizeljna i sve zivo ispituje okolo naokolo i ja se samo zivciram oko toga sta cu njoj reci i kako. Jer ako joj ne kazem nista, onda ona vec ima svoje fiks ideje, onda mi je ovak lakse da joj nesto izmislim i ona je mirna. Makar non stop govori o djeci i o umjetnoj oplodnji i tak, mozda i sumnja nesto ali nema sanse da joj ista kazem jer nije to zasluzila da zna, nije toliko dobra osoba. I zalosno mi je kaj se ja moram oko toga zamarati i razmisljati kaj cu joj slagati, a imam daleko bitnih stvari. Ali to jednostavno ne mozemo izbjeci, tu prokletu ljudsku znatezelju.
Noa 💙
Cvjetic u pravu si. Ne smijemo se zamarati oko njih. Moramo misliti na sebe i na svoj cilj. 💖🍼🍼
Noa 💙
Cvjetic u pravu si. Ne smijemo se zamarati oko njih. Moramo misliti na sebe i na svoj cilj. 💖🍼🍼
:)
ja se valjda uvijek iznova iscudavam ljudskoj gluposti. Mene ne zanima uopce tko je na poslu, tko nije...tkno je na bolovanju i zasto...pa imam pametnijeg posla, ali eto...nismo svi isti. Mene nas nazovimo problem svakodnevno ne opterecuje. Mi zivimo jedan miran i sretan zivot i sad kad nemamo djecu. Ali kad ljudi pocnu postavljati neumjesna pitanja ili tipa to bolovanje strasno se uzrujam i razalostim te nikome nista ni ne govorim, jer bih se vjerojatno pred nebitnim ljudima rasplakala :(
Sve u svemu planiram trazit sutra 14 dana bolovanja, da pokrijem zadnje folikulometrije, punkciju i par dana nakon transfera.
Cure, ma recite da idete na jedan zahvat o kojemu ne bi pricala, ali nakon njega cu sama sebi biti draza. Pa nek si misle, mozda idete napumpat sise.
Sortiraj odgovore
Najstariji