Ma to s brakom je nebitno. Tko je sretan, ispunjen i voljen, boli ga briga za te procedure. Da me krivo ne shvatite, ja jesam udana. To sam htjela i bilo mi je prekrasno to moje minimalističko i ukusno vjenčanje bez običaja, ali imam sestru koja je u vezi 7 god, žive skupa i brak ne planiraju, a par su kakvom svi zavide.

mi smo isto planirali iduće godine sve skupa, ali su nam se neke stvari isto poremetile tak da ćemo vidjeti hoćemo li iduće ili one tamo godine... iako mi nismo baš nešto što se tiče svadbi da bi morali jer se mora, a isto i na krštenje gledamo.... mi smo se zezali da ćemo se ženit  21.6. ove godine... to smo u jednim svatovima polupijani dogovorili hahaha kao prvi dan ljeta, ljetni solsticij i rako...i naravno da nismo na kraju ni planirali to za ovu godinu, al sam ja jedno dva tri tjedna prije tog 21.6. saznala da sam trudna... pa smo se smijali da je bebica čula da se mi planiramo ženit i ona došla, kad ono od svadbe ništa... hhihi

Eh, da, moram malo komentirati i one fešte po dolasku iz rodilišta... Meni je para zbog toga na uši išla, valjda su i susjedi vidjeli :P

Znači,muž je krajem osmog mjeseca otišao u njemačku poslije godišnjeg, a ja ostala ovdje zbog poroda. I mjesecima prije poroda uporno svima tupila da ne želim nikakve goste ni fešte bar 3 tjedna nakon poroda dok malo dođem k sebi, dok se bebač malo privikne i to sve. I tupim ja ko luda oko toga svaki čas.. I na kraju, ja u bolnici, pričam tako s mužem na mob kad on mene pita ko će nam sve doć u nedjelju (a ja u subotu doma idem iz bolnice). Ja sva zbunjena pitam pa ko bi mi došao, nisam nikom niš govorila, rekla sam da neću odma goste. A on meni kaže da se čuo sa svojima, da oni kupuju već meso, sokove, narezke, bla bla bla, šogorica peče kolače... pripremaju za goste kad dođu u nedjelju. Meni mrak na oči pao. Ja to saznajem od muža koji je 1200 km dalje od nas!! hellooo ko je tu lud??? Dođem ja doma, svi oko nas dvoje, šogorica pomaže oko malog. Mene boli rana još nemogu ni hodat ni sjedit a ni ležat kak spada. A svekrva me pita koga sam zvala za nedjelju. Ja kažem nisam nikog, kod nas se to radi tek nakon onih 40 dana i moji svi planiraju tak nekad doć (osim mame koja se ponudila da dode da mi pomogne po stanu spremat i kuhat jer moja svekrva to ne radi, bolesna je i ona ). Pitam ja jesu oni koga zvali, ona kaze ne, mi smo mislili prvo tvoje riješiti pa onda ostale. Pa zašto nam nisi rekla da neće tvoi sad dolazit nebi mi ovo sve pripremali, sad će to sve propast, šteta je bacit. Šta ćemo sad s tim... Sad ja ispadam posrana, s oproštenjem jer oni mjesec dana prije uopće nisu slušali šta im ja govorim da neće nitko dolazit odma ka nama u posjetu. I šta je bilo na kraju? Tonka lijepo telefon u ruke i zovi mamu i sestru i MOLI ih da dođu u nedjelju da sva ta hrana ne propadne. Ne moram vam govorit da mi je mama samo rekla da bi bilo bolje da ja dođem k njoj nego tu da budem dok se ne oporavim. I nije puno pogriješila. Mi vam inače u potkrovlju imamo stan a svekrva na prvom katu. I bogme, da ja s malim nisam svaki dan dolje silazila, nebi ni znali da smo tamo, ne bi se sjetili pitat ni jel sam možda gladna, jel se trebam tuširat ili bilo šta. Jedino najmlađa šogorica koja obožava malog je stalno pomagala koliko je mogla od svoje mame. Vjerujte mi, tih mjesec i pol dana provedenih tamo bez muža bili su mi najgori u životu i nikom ne bi poželjela tako nešto. Nisam pisala sad sve detalje, možda jednom drugom prilikom... Uglavnom, ja i svekrva više nismo u kontaktu uopće vec mjesec dana... Uf, sad sam malo i otišla s teme, nemojte zamjerit. I što sam se tako raspisalaaa. sorry :P

joj Tonka... znam kak ti je... bar dijelom... tak i ja svojima tupim svima da nikog ne želim tih prvih par dana ... moji su skužili... njegovi možda... al brijem da ću im to još morat par puta nacrtat i objasnit.... kod nas ti je situacija da smo mi pred nekih 5 godina kupili kuću na selu... 30 km od naših staraca i sad je frka i problem (kod njegovih, ne kod mojih jer su oni relativno normalniji..il bar kuže da su naše odluke naše odluke pa makar i krive bile) što ja ne želim (izričito ne želim) biti kod njegovih nakon poroda... mi kod njegovih imamo cijeli kat za sebe... i nekad znamo tu ostat prespavat kad dragi dugo radi i tak... ali meni ne pada na pamet bit tamo nakon poroda... hoću biti u svojoj kući, sama s dragim, bez ikakvog petljanja i uplitanja i pametovanja... i isto smo im rekli da taj prvi dan ne želimo nikog..drugi dan mogu njegovi i moji starci doć na sat, dva i to je to... nakon toga idu doma... al ne... ja sam sad grozna jer ne želim bit kod sveki nego želim biti doma sama... kao, ja ni ne kužim da će nama trebat pomoć - dragi će bit na godišnjem 2 ili 3 tjedna tak da ono ... i što se porod više približava oni sve više pokušavaju suptilno nagovorit dragog da budemo kod njegovih... a što se fešti tih tiče.... dragi će pozvat ekipu i dio rodbine kad ja rodim da ih počasti i to je to.. i to će ih pozvat kod sveki da se nama doma ne radi nered (kad već ona hoće da se kod nje sve događa, eto joj fešta hihihi) kad babinje krene, kao što sam već rekla... sokovi, naresci i keksi ..i to je to...

Hehe, kužim te skroz. Mi imamo samo to potkrovlje kod njegovih tak da nemam kam pobjeć ali sam zato 2 tjedna bila kod svojih. I iskreno bio mi je to i fizicki i psihicki odmor od njegove mame. Ona je jedini problem tamo. Ostali su ok. A kad sam odlazila k svojima onda je bilo a joojjj doda (dolores-sogorica) ce bit tužna, falit ce joj Tony... a vidm po njoj da joj nije baš po volji da idem kod svojih. al sam morala jer nisam više mogla...  Plakala sam dan i noc od muke... Ima tu jos sto stvari al nisu sve baš za javnost (ak me kuzite)...

Bok curke, nestignem se bas javljat pročitala sam samo malo sta pisete, cloudy isto razmisljanje sam imala i ja kao ti sad, moja svekrva je na katu a mi na svom katu,. Sta se tiče gostiju nismo ni mi nikog htjeli a posto je u bolnicu mogao samo muz doc onda su svi moji i njegovi htjeli vidjet malu.. Ajde složimo se mi bit ce sat vremena samo kao, eh posto živimo di oko nas ima puno muzeve sire famuili dosao je prvo ujak sa zenom i djcom al oni su bili pola Sata onda su dosli moji puna kuća ljudi sve je bilo ok dok mala nije pocela plakat u ocu ju dojit i presvuc al oko mene njih sto svi pametuju mala place mene panika lovi..to vam nebi preporucila.. Drugo , kao htjeli smo naucit sve sami cim prihe ali meni je bilo pozlilo dva puta tako da je tu moja mama uskocila i tek sam se onda uspjela psihičkim i fizicki odmorit, tu mi je zao sto nije bila bar malo duze kod nas, svekrva mi je kuhala te dane sad isto svaki drugi dan jer mogu vec i sama ..prihcatite pomoc te prve dane jer necete bit sposobne sve oko bebe..posebno kad vas umor svali..
Moja curica je jucer bila na prvom pregledu imamo 4710g i 58cm(rodila se sa 4300g i 53cm a tek nam je za dva dana mjesec dana) pa je mama jako sretna sto tako ljepo napredujemo.. Držite se trudnice samo hrabro i bez straha, puse vam saljemo

Meni je malo bolja situacija. Mi trenutno živo u prizemlju ispod mojih :D Tako da se ja ne moram brinut za svekrvu (ma i inače ne bi), već se muž brine za punicu haha :D I kako će nam stan kod njegovih bit gotov tek iza mog poroda ne moram se brinuti ni o selidbi ni o rodbini ni o neželjenim posjetima. Šta je najbolje od svega, njegova sestra ima termin 2 dana poslije mene, pa će se svo to uzbuđenje i posjeti prepolovit na pola, tako da mi to isto olakšaje. A i sretna sam što ću bit ispod svojih, tako da mi mama i sestre budu uvijek pri ruci za pomoći, bar prvih nekoliko tjedana :)

zebrice... upravo iz tog razloga ne želim bit kod njih, niti imati nekog kod sebe...jer znam da ću biti nervoza (i sad sam nervozna, tak da ću sigurno biti i nakon poroda) pa mi treba još dodatne nervoze...

bravo za curku :D lijepo napredujete 

Razumijem friške mame koje ne žele gungulu po kući. Ali, ja sam drugi tip, ja želim odmah svoju ekipu. Ja i muž smo jako društveni i ne smatram da če nam bilo tko ko želi vidjeti bebicu biti teret. Moja mama će malo uletit i pomoći, a ja i dragi (koji će biti na godišnjem) sve možemo sami. Mj dana nakon poroda sam i krizmana kuma i tome se veselim. I naravno, na krizmu ide i moja curka.