A želimo da nas čuju
MarijaŠ, ja sam prošli put u cca 34-35 tjd krenula polako u TA. Vjerojatno će ti sada dati uputnicu za ctg i TA i onda dalje ideš u bolnicu. U principu od nekog 35-36 tjd (cca mjesec dana prije poroda) koliko se sjećam.
Mišica je sa nama od 11.8.2010.
Ribica stigla 26.10.2014.
Ja nisam luda, ja sam ekscentrična
cure moje, skoro sinoć u bolnicu otišli.. one koje jesu mame budu shvatile, valjda, možda samo ja tako reagiram, uglavnom, legli spavati u pola deset, malo se natezali sa malim jer eto njemu nije baš do spavanja nije bilo, i tako moji dečki zaspali a mene krenulo "šarafit" i pere me adrenalin neopisivo, jednom na wc, reko sad bude mi lakše, legnem opet, za pola sata ista priča i tako u četiri navrata, tako je sa P bilo, prirodno čišćenje, taj neki neopisivi adrenalin koji ne staje, nije povezan sa glavom u smislu sad ja sebi nešto brijem da to je to pa ne mogu stati razmišljat o tome da idem u rodilište, baš obrnuto, ja se cijelo vrijeme pokušavala smirit, pa se okrećem, pa prošetala po stanu, svašta nešto, tješim se nije to, to ali tijelo ne staje adrenalin radi 100% svoji posao, eto ja sam takva da slušam svoje tijelo pokušavam skužiti kaj mi govori, kaj mi poručuje, govorim ja njemu daj mi neki konkretni znak, daj da znam da je to to, ne dižem frku bzvz i smirilo se, zaspala, evo jutros sve po starom sve super sve 5, i da napomenem bebolina se smirila ono skroz, to sinoć ni jednog pokreta do pred jutro.. eto sry kaj sam odužila, samo da olakšam dušu nekome tko me može skužiti, ne suditi mi da pretjerujem, ja znam da je dan d blizu i da mi je prvi put vjerojatno bi otišli pa bi nas vratili doma, ovako sam "iskusna" i baš ponosna da sam se ipak skulirala i poslušala instinkt..
cure moje, skoro sinoć u bolnicu otišli.. one koje jesu mame budu shvatile, valjda, možda samo ja tako reagiram, uglavnom, legli spavati u pola deset, malo se natezali sa malim jer eto njemu nije baš do spavanja nije bilo, i tako moji dečki zaspali a mene krenulo "šarafit" i pere me adrenalin neopisivo, jednom na wc, reko sad bude mi lakše, legnem opet, za pola sata ista priča i tako u četiri navrata, tako je sa P bilo, prirodno čišćenje, taj neki neopisivi adrenalin koji ne staje, nije povezan sa glavom u smislu sad ja sebi nešto brijem da to je to pa ne mogu stati razmišljat o tome da idem u rodilište, baš obrnuto, ja se cijelo vrijeme pokušavala smirit, pa se okrećem, pa prošetala po stanu, svašta nešto, tješim se nije to, to ali tijelo ne staje adrenalin radi 100% svoji posao, eto ja sam takva da slušam svoje tijelo pokušavam skužiti kaj mi govori, kaj mi poručuje, govorim ja njemu daj mi neki konkretni znak, daj da znam da je to to, ne dižem frku bzvz i smirilo se, zaspala, evo jutros sve po starom sve super sve 5, i da napomenem bebolina se smirila ono skroz, to sinoć ni jednog pokreta do pred jutro.. eto sry kaj sam odužila, samo da olakšam dušu nekome tko me može skužiti, ne suditi mi da pretjerujem, ja znam da je dan d blizu i da mi je prvi put vjerojatno bi otišli pa bi nas vratili doma, ovako sam "iskusna" i baš ponosna da sam se ipak skulirala i poslušala instinkt..
Instinkt je ipak napravio svoje, dobro je što si se tako smirila i ja sam ponosna na tebe jer iako je drugo čovjek se bez obzira zna spaničariti i time napraviti još gore stvari! Glavno da je sve ok i da si danas dobro!
cure moje, skoro sinoć u bolnicu otišli.. one koje jesu mame budu shvatile, valjda, možda samo ja tako reagiram, uglavnom, legli spavati u pola deset, malo se natezali sa malim jer eto njemu nije baš do spavanja nije bilo, i tako moji dečki zaspali a mene krenulo "šarafit" i pere me adrenalin neopisivo, jednom na wc, reko sad bude mi lakše, legnem opet, za pola sata ista priča i tako u četiri navrata, tako je sa P bilo, prirodno čišćenje, taj neki neopisivi adrenalin koji ne staje, nije povezan sa glavom u smislu sad ja sebi nešto brijem da to je to pa ne mogu stati razmišljat o tome da idem u rodilište, baš obrnuto, ja se cijelo vrijeme pokušavala smirit, pa se okrećem, pa prošetala po stanu, svašta nešto, tješim se nije to, to ali tijelo ne staje adrenalin radi 100% svoji posao, eto ja sam takva da slušam svoje tijelo pokušavam skužiti kaj mi govori, kaj mi poručuje, govorim ja njemu daj mi neki konkretni znak, daj da znam da je to to, ne dižem frku bzvz i smirilo se, zaspala, evo jutros sve po starom sve super sve 5, i da napomenem bebolina se smirila ono skroz, to sinoć ni jednog pokreta do pred jutro.. eto sry kaj sam odužila, samo da olakšam dušu nekome tko me može skužiti, ne suditi mi da pretjerujem, ja znam da je dan d blizu i da mi je prvi put vjerojatno bi otišli pa bi nas vratili doma, ovako sam "iskusna" i baš ponosna da sam se ipak skulirala i poslušala instinkt..
Najbolje je slušati svoje tijelo i svoje instinkte - ja sam to shvatila pred sam porod - nekako kad me krenulo šarafit sam znala da je to to iako mi je bila prva trudnoća i čak sam bila dosta skulirana kad je sve krenulo što je muža totalno šokiralo jer inače znam ispaničarit za bezvezne stvari Tako da mmama bravo, još malo pa će malena za ozbiljno odlučiti izaći 
url=https://lilypie.com]
mmama ja se već počela radovati da su krenuli trudovi i da princeza dolazi čim prije a ono samo lažna uzbuna...svaka čast kad si uspjela ostat pribrana...mislim da bi ja odmah odjurila na hitnu pa makar me vratili doma...al bez obzira na sve imam nekakav filing da bi princeza mogla za vikend pokucat na vrata 
je renata ja sam baš ponosna jer inače nisam neki paničar, čak ni kaj se lime tiče, kad je bio bubani, pao ili nekaj slično ali ovo kad zašarafi baš je teško ostat skuliran, pogotovo kaj je tako krenulo kad sam njega išla rodit, još se u cijelu priču uplele misli od jučer da kaj ako me stisne dok smo sami kao sad npr, evo sad sam si baš cool i znam da mogu sve i jedva čekam.. nabrijana na 300tu
piper meni se čini da do slj tjedna ne budemo 2u1 isto heheh
url=https://lilypie.com]
Obriši komentar
Jeste li sigurni da želite obrisati komentar?
Sortiraj odgovore
Najstariji