Ja sam malu prestala nocu dojit mozda prije koja 2 mj, mislim da je imala oko 17 mj, cesto se budila. Ja sam vise bila preumorna, prenili bi je u nas krevet kod prvog budenja i doslovno bi po meni lezala do jutra, a ja vec trudna, na boku, ma koma. Nju isto zubi jako zezaju, sad joj druga trojka izbija.
Inace nije sama nesto posebno trazila dojit, vise bi joj bila utjeha i meni brzi nacin umirenja, po danu je sama izbacila tako da nije bilo nista dramaticno, samo smo prestali i to je to.

Ja jos dojim, al samo 2 puta dnevno, ujutro odma nakon budenja i navecer prije tusiranja, pranja zubica i oblacenja pidame. Ja sam tako odlucila i podvukla tu crtu jer se isto nacicavala po noci a i po danu bi trazila utjehu plus uspavljivala se jedino dojenjem do prije 4 mjeseca. Jede vise i cesce od mene tako da joj netreba. Tako da smo sredinom 12.mj muz i ja krenuli u promjenu rutine da se ne uspavljuje dojenjem, prvo dnevno spavanje jer je tu lakse zaspala, pa onda navecer, a onda je on spavao s njom da ne doji po noci, on joj je davao vode. E i tu je dvosjekli mac jer sad trazi vode po noci, pa sad to moramo izbaciti 🙄 a po danu bi rekla nema, cice odmaraju i to je to. Sve oni kuze, dramila je naravno, bilo je nekih 10ak dana urlanja kad bi ju muz stavljao spavati a ne ja dojenjem i po noci kad bi trazila al prode. Samo treba izdrzat. Sad ujutro jedva doceka da ju prebacim sebi da doji i navecer da se pomazi. Htjela bi dojiti do 2.godine, ako bude i ona htjela. 
Btw.izbacivanjem nocnog dojenja nije nis bolje pocela spavati, i dalje se budi barem 5 puta i dize se prije 6. Zivim za promjenu sata za vikend i polazem sve nade u njega 🤞🏻🤞🏻

Ja se nadam da postoji nekakva pauza s izbijanjem zuba. 4ke i 3ke su vani. Ugrize me do krvi.
Cordisso mogu/ne mogu zamisliti koliko si umorna uz njih 2, trudnocu i posao. Uzmi si taj godisnji i malo si daj oduska i uživaj dok su u vrticu

Ici cu na Vuk Vrhovac radit taj GUK profil, samo da nekako dodem do uputnice. Moja gin je otisla privatno i kod nje se sad kontroliram, a u domu zdravlja nema nitko, svaki dan drugi doktor, ne moze se doc nikako do njih, ma koma.
Pa kad to obavim, valjda cu se malo opustiti. Jedva cekam malo mira ujutro, par dana zaredom, bas mi treba, imam sad poslovni put i to mi je zadnje pa sa obitelji u Amarin idem da se cure malo izigraju i da zajedno uzivamo.

Cordisoo neka je najgore u tome... proci ce i to... je tlaka je, pogotovo uz dvoje djece jos... 
I uzivajte u amarinu, mi smo tamo vec ko doma, to je meni i muzu slamka spasa 🙈

Baby boy - iskreno, ne mogu se točno sjetiti jer sam očito potisnula cijelu tu fazu. Ali, uspjela sam naći bilježnicu koju sam pisala kad smo radili to (mislim 2.put) i u njoj obično imam zapisano da je 1.ponuda cca 70-80 ml (max 110 ml i to obično ono prije spavanja), a 2.ponuda cca 35-80 ml. Ukupni unos po obroku je bio od 100-150, najčešće oko 130 ml. Ono što sam kasnije skuzila je da mi je ponekad više popio kad bi bio manji broj obroka po danu (u nekom momentu su mu počeli pasati veći razmaci), ali mi nikada nismo došli do toga da po obroku bude više ok 150 ml. (obično je dnevni unos max bio oko 700 ml). Ne znam koliko ti to pomaže, moj je i dalje mrvica, ali sad stalno nešto jede i ja sam sretna. Proći će i agonija s mlijekom i doći će i stabilnost krute hrane i bit će bolje. 

Cordisoo - ako te tjesi meni je u hospitalizaciji u 20.tj nakon prijetećeg pobačaja još na sve otkriven gestacijski dijabetes. Nisam znala dal da plačem ili smijem se jer inače nisam osoba koja se ubija u slatkom, a u tom momentu sam imala ravno 58 kg. Bila sam najtanja u cijeloj sobi, sve ostale žene su bile 70+ kila i onda jedina ja ne smijem dobiti kolač. Nis, pripazi se malo, al nemoj se nervirati, dokle god je sve drugo dobro. Ono kaj su i meni rekli je da je kasnije u životu veća šansa pojave dijabetesa i da se moram baviti nekom tjelesnom aktivnosti, ne ubijati u slatkom itd. Znaci neki relativno zdraviji način života kojem bi zapravo svatko trebao stremiti. Ono kaj se meni sad nakon poroda čini je da sam češće gladna nego prije, tj krene me u nekom momentu prati hipoglikemija (baš mi se krenu tresti ruke, oblijevati znoj) i da ne mogu baš držati dijetu kao prije, tj da češće moram pojesti nešto po malo. Dal je to do kontrole glukoze ili nečeg drugog ne znam, jer nisam nis kontrolirala. Ali u svakom slučaju se probaj što manje nervirati, nije vrijedno toga. 

Ally007

Baby boy - iskreno, ne mogu se točno sjetiti jer sam očito potisnula cijelu tu fazu. Ali, uspjela sam naći bilježnicu koju sam pisala kad smo radili to (mislim 2.put) i u njoj obično imam zapisano da je 1.ponuda cca 70-80 ml (max 110 ml i to obično ono prije spavanja), a 2.ponuda cca 35-80 ml. Ukupni unos po obroku je bio od 100-150, najčešće oko 130 ml. Ono što sam kasnije skuzila je da mi je ponekad više popio kad bi bio manji broj obroka po danu (u nekom momentu su mu počeli pasati veći razmaci), ali mi nikada nismo došli do toga da po obroku bude više ok 150 ml. (obično je dnevni unos max bio oko 700 ml). Ne znam koliko ti to pomaže, moj je i dalje mrvica, ali sad stalno nešto jede i ja sam sretna. Proći će i agonija s mlijekom i doći će i stabilnost krute hrane i bit će bolje.

Hvala ti,idemo dan po dan,neki su bolji neki lošiji ali sve u svemu je puno bolja situacija sada. Bit će  lakše kad krene jest drugu hranu,za sad još uvijek samo istražuje,sve hoce uzet I stavit u usta ali ništa ne pojede,sve izgura van ali dobro,bude i to jednom krenuo.  Općenito se osjećam preporođeno od kad nema tog hranjenja u snu,iako još uvijek ne mogu biti skroz opuštena ali puno je bolje ☺️
Tvoja mrvica će samo jednom "buknut" to je uvijek tako,bitno da on jede a kile će jednom doći 🤗

Ally007

Cordisoo - ako te tjesi meni je u hospitalizaciji u 20.tj nakon prijetećeg pobačaja još na sve otkriven gestacijski dijabetes. Nisam znala dal da plačem ili smijem se jer inače nisam osoba koja se ubija u slatkom, a u tom momentu sam imala ravno 58 kg. Bila sam najtanja u cijeloj sobi, sve ostale žene su bile 70+ kila i onda jedina ja ne smijem dobiti kolač. Nis, pripazi se malo, al nemoj se nervirati, dokle god je sve drugo dobro. Ono kaj su i meni rekli je da je kasnije u životu veća šansa pojave dijabetesa i da se moram baviti nekom tjelesnom aktivnosti, ne ubijati u slatkom itd. Znaci neki relativno zdraviji način života kojem bi zapravo svatko trebao stremiti. Ono kaj se meni sad nakon poroda čini je da sam češće gladna nego prije, tj krene me u nekom momentu prati hipoglikemija (baš mi se krenu tresti ruke, oblijevati znoj) i da ne mogu baš držati dijetu kao prije, tj da češće moram pojesti nešto po malo. Dal je to do kontrole glukoze ili nečeg drugog ne znam, jer nisam nis kontrolirala. Ali u svakom slučaju se probaj što manje nervirati, nije vrijedno toga.

Hvala ti, to za kasnije sam vec procitala, a meni sad svakako i pasu manji, a cesci obroci. Al definitivno planiram pripazit iza poroda.
Uradit cu GUK profil na VV pa cemo vidit sta kazu.

Nisam dugo svracala ali kad procitah i pronadjoh se u svemu, a najvise u onom 💩. I to 💩 se bolje drzi od mene i nekad ne ode odmah, a ja klonula i duhom i dusom. Mala kako kad, na dane okej, moze se s njom i rucak napraviti i sto sta produktivno uraditi, aliiii to sve ako meni bas taj dan nije uzasna muka, sto je otprilike svaki drugi dan. Bila malo na bolovanju, pa malo posao zbog doktorata, moram izgurati do odredjenog datuma, doslovno raaaaspad sistema. Bili su nam malo moji malo njegovi, ali pravo da kazem jedina prava pomoc je od mame, ona zna sta treba pomoci/uraditi kad me pogleda, ovo ostalo kao szo neko napisa, kao gosti. Dosli mi pomoci a ponasaju se kao gosti, ma daj ba manite me lazne pomoci, vise odmagali. Ali fakat je bilo gusto, jer ona ne ostaje duze od 4h u jaslicama, ja na istrazivanju, muzu u tom momentu jako bitne stvari na poslu, ma minute smo brojali i uklapali se. Sto je najgore ono najgore tek dolazi 🤦🏼‍♀️ Samo da prezivimo.