Divne ste! S obzirom na ovu situaciju s koronom zbog koje nema ni posjeta ni ničega, mislim da je duplo teže prolaziti kroz sve jer nemožeš vidjeti nikog svog, nemožeš izaći, nemožeš ništa... Osjećaj je kao da si u zatvoru...
Teško je sam prolaziti kroz sve... Pošto je baby B rođen ranije sve bi bila dala da je netko bio uz mene kad sam prvi put otišla do inkubatora. Praviš se jak, a raspadaš se. Ja svog mlijeka nemam, bar ne zasad, mada sam se trudila izdvajati. Djelomično tu krivim stres, djelomično osoblje bolnice koje stvarno za ništa nije briga.
Danas također jedva izdržavam, ali nastojim biti normalna zbog njega i zato što nam je doktorica napokon rekla da ćemo sutra vjv izaći van!
Zanimljivo je što sam, naravno, presretna zbog toga, ali i dalje mi se plače!
Demetria, vrlo rado bi se čula s tobom i divno je to što radiš! U ovakvim vremenima, teškim situacijama, svakako trebamo biti podrška jedna drugoj...
❤️

Samoja6 drzi se ❤️ Ja sam plakala i kad sam kuci dosla prvih 7 dana stalno.. uopce nisam ni znala zasto. 
Ni ja nisam imala mlijeka u bolnici (rodile smo u istoj), a doslo mi je 4. dan kuci kad sam se malo opustila i kad je ta grozna rana od epiziotomije prestala boliti donekle. Bit ce sve dobro.

Didi4321

Drage moje, ja sam na rubu ludila, i dalje nikakvih znakova da bi on mogao skoro doci. Znam da to ne znaci nista, ali nije mi utjesno. Obavila danas kontrolu, ctg uredan bez ikakve naznake truda, uzv uredan, danas je procjena na 3700. Znam da si stetim sto se zivciram jer time kocim porod, ali stvarno si ne mogu pomoci. Sve metode sam pokusala ne bi li se nesto pokrenulo, ali on se uporno neda van. Danas cu cijeli dan slusati meditacije u pokusaju opustanja, ali prvo cu dusu isplakati. Iduca kontrola je sutra, pa prekosutra, pa nedjelja indukcija ako ne dodje sam ranije.

Naci mene spasil muz vecer prije poroda, seks 2 puta u jednoj noci i onda odma krenule lagane kontrakcije drugu vecer se porodila 

drage zene, majke. evo mene sa novostima s pregleda. 
cijela trudnoca uredna, svi uzv uredni, da bi danas gledali protoke i otkrili SUA sindrom. van sebe sam.
zaprimljena u bolnicu i navecer krecemo sa indukcijom 😞

Ninnek

drage zene, majke. evo mene sa novostima s pregleda.
cijela trudnoca uredna, svi uzv uredni, da bi danas gledali protoke i otkrili SUA sindrom. van sebe sam.
zaprimljena u bolnicu i navecer krecemo sa indukcijom 😞

Sretno sa svime  razumijem šok kad te ostave u bolnici, a tebi to nije bilo ni na kraj pameti. Ali trudi se razmisljati pozitivno (govorim ja koja sam prije par sati pisala kako sam luda i da idem plakati hh), u odlicnim si tjednima, s bebom i s tobom je dosad sve bilo uredno, a najbitnije od svega je sto ces najkasnije sutra drzati svoje klupko srece u rukama 🥰

Ja sam jutros obavila zadnji pregled kod svoje doktorice, danas sam 36+3 i malac je procijenjen na  2.990 g, ja sam dobila 5,3 kg za sada. 
Idući pregled je u TA na Svetom Duhu 17.06.Cure u bolnicama i one kojima je trenutno teško, šaljem vam zagrljaj i imajte strpljenja, sve stvari su teške prije nego postanu lake. Mi žene možemo sve izdržati i nikada nam ne smije biti neugodno reći da nam je teško. 💜

Samoja6 razumijem te i drži se! I ja sam nekoć bila na tvom mjestu i svaki puta sam dolazila tamo u intenzivnu u grču i plaču. Užasan period moga života. Ali-prošlo je. Zato glava gore :-) Danas sam majka toga stvarno posebnog i izrazito voljenog dječaka-baš zato što je došao ranije. Curke koje ste rodile-čestitam od srca. Curama koje su rodile bez epiduralne-kapa do poda. Ja sam mislila da ću umrijet. Osjećaj kao da mi netko lomi kosti na bedrima.... stvarno ne znam jel bi izdržala sve... ali isto tako brzo sam zaboravila...od nekuda mi stoji u pamćenju da je to trik majke prirode. Stvarno zaboravimo bol na porodu jer tko bi imao više djece onda?? Uff a depresija.... kad sam bila u bolnici još ok...još sam se čudila kak to da me hormoni nisu lupili... drugi dan po dolasku doma užas. Plakala sam jer moj prvi sin više nije mali... prebrzo mi je prošlo. Plakala sam jer sam skužila da sam ostala sams. Ok pomažu moja mama i muževa mama. Ali muž mi je tak kak je i sva briga je na meni. S prvim sinom smo sve skupa. Ako je jedan bio neispavan ili živčan preuzimao bi drugi. Sad toga više nema. Moram bit jaka za sve. I izdržat jer i to će proć. Cure koje ste nestrpljive i čekate bebice držim fige da krene

Samoja6

Divne ste! S obzirom na ovu situaciju s koronom zbog koje nema ni posjeta ni ničega, mislim da je duplo teže prolaziti kroz sve jer nemožeš vidjeti nikog svog, nemožeš izaći, nemožeš ništa… Osjećaj je kao da si u zatvoru…
Teško je sam prolaziti kroz sve… Pošto je baby B rođen ranije sve bi bila dala da je netko bio uz mene kad sam prvi put otišla do inkubatora. Praviš se jak, a raspadaš se. Ja svog mlijeka nemam, bar ne zasad, mada sam se trudila izdvajati. Djelomično tu krivim stres, djelomično osoblje bolnice koje stvarno za ništa nije briga.
Danas također jedva izdržavam, ali nastojim biti normalna zbog njega i zato što nam je doktorica napokon rekla da ćemo sutra vjv izaći van!
Zanimljivo je što sam, naravno, presretna zbog toga, ali i dalje mi se plače!
Demetria, vrlo rado bi se čula s tobom i divno je to što radiš! U ovakvim vremenima, teškim situacijama, svakako trebamo biti podrška jedna drugoj…
❤️

Drži se, proći će, ja sam to prošla dvaput, obje cure gledala po 2 tjedna u inkubatoru, ovu drugu malenu na kisiku i respiratoru, isto sama, bez posjeta i ikoga, jedina podrska cimerice koje bi upoznala u bolnici.ali sada je to iza nas i uživam sa svojim mirisnim smotuljkom, gledam ju kako spava i zahvalna sam što ju imam❤

Mallla

A ovo sve potpisujem vezano za mentalno stanje i zdravlje. Na žalost cijelu trudnoću i zatrudnjivanje blago zanemareno, a babinje počelo se o tome al često samo najteži slučajevi pa nam se opet stvara pogrešan dojam da samo jake i teške situacije zahtjevaju rad na sebi.
……Tada sam počela o tome pričati, najviše sa svojom prijom koja je psihologinja po struci i puno me saslušala, educirala i umirila. A pričala sam i s drugim ženama redom tko god je pitao kako sam…i što sam dobila, spoznaju da puno žena prođr ili prolazi slično a o tome šute, mislimo da smo lude, da su drugi bolji od nas i da nešto takvo muči samo nas. A zapravo puno žena prolazi kroz takve mentalne izazove. Ono što predlažem je pričati, pisati nebrojeno puta, prorađivati svoje emocije, potražiti pomoć kad treba, družiti se, ne zatvarati se u svoje misli, prihvatiti ih da su tu i da su naše, ali da nam ne mogu ništa loše učiniti. Prihvatite pomoć obitelji, prijatelja. Kad dođete doma izdvojite vremena za sebe pa makar se radio o odlasku u wc na miru.

Potpisujem.Kod mene je bilo milijun problem od kad sam rodila prvu.
Tjedan prije preminuo mi brat
Već u rodilištu smo bili 5 dana, žutica gubitak preko 300grama 
Treći dan ili četvrti buknule cice sestre od ne baš neke koristi, pukla sam i rasplakala se kad mi tek sestra u noćnoj smjeni pomogla sa pravim savjetima.
Došli doma, navalila rodbina
Meni tlak visok pa trci od jednog drugog doktora a kako je korona i vikend ne rade po ambulantama di trebaju.
Dalje cu skratiti na probleme s kilažom i dojenjem, stolicom, tortikolis i hiper distoni sindrom, grčevi pa kolike pa sto i jedno čudo.
Hvala Bogu što mi je podario moga dobroga muža 
*
Potražite pomoć i podršku
Niste same ❤️

Drage cure, 
Moja Eva je stigla jučer 08.06 u 22:45, porod je bio brz, drip i epiduralna jer sam krvarila i ctg nije bio dobar, rodila u roku 3 sata, nisam rezana, malo pukla iznutra.
Beba se nagutala plodne vode pa je na promatranju od jučer i nije samnom, to mi je teško, nadam se da će mi ju vratiti da se upoznamo i da uskoro idemo doma 🙏❤️