Pozdrav svima. Evo ja sam nova na forumu,trudna sam 31tjedan,bila na serklazi u 26tt,sad kontrole svaka dva tjedna u Petrovoj,moram mirovati. A leda me ubijaju jedva se ustajem iz kreveta,pa  znojenje isto tako na svim pregibima i to izaziva nelagodu. Nadam se da cu do kraja izdrzat u "dobrom stanju. Uf uf 

Boky....dobro nam došla :)
mene muči hodanje...uspušem se nakon 10ak min, a čini mi se da me nitko osim dragog ne kuži.... kod nas u sk je dosta brda i uspona,praktički imaš jedan uspon ako hoćeš nekud doći... i pita me šogica hoću se prošetatit s njom ... naravno moram ić uz brdo... i velim da me ubijaju šetnje uz brdo i da ne bi nikud išla...da bi svekrva na to rekla pa neće ti ništa biti...ja onak, pa možda neće al ne mogu,,, crknem nakon 5 minuta i nije mi baš do šetnje ako ne moram nekud hitno i one navalile na mene i nisu popustile dok nisam rekla da mi je i dr rekao da ne hodam uz brdo 

E pa dobro si im i rekla, zašto bi pobogu radila nešto što ti stvara nelagodu? Mislim stvarno, neka one prošeću i za tebe!!

pa uopće ih ne kužim.... ajd šogica bi valjda društvo, al ak sam rekla da mi nije baš do šetnje uz brdo pa zašto nemreš skužit... još veli svekrva pa neće ti ništa biti, šta strah te da se ne porodiš ranije... ja onak.. ne... ženo, al crknem i onda mi je poslije sve teško.. i ležat, i sjedit i sve... ok šetnje po ravnom, al brdo ubije.... čak me i dragi kad idem do svojih redovno vozi i ostavi kod njih, a ne kao prije kad sam se uvijek malo prošetala.. isto je brdo, ali jedno 5 puta manje nego ovo šta sam danas trebala prehodat... mislim da bi on poludio da sam se išla šetat s ovom...  a svekrva mi nema šta spominjat šetnje, njoj je i po ravnom problem... a da bi joj dobro došlo, bi :P

Ja sam nadobudna u 7 mj trudnoće otišla razgledavati Plitvice, ne da sam požalila nego sam rekla nikad više u tom stanju, imali smo kao sve besplatno, poklon za svadbu, pa rekoh idemo, a šta će mi biti?? Kaos, ja sam umrla tamo od muke, od početka je bilo ok, slapovi sve super, ali spusti se tu, pa onda u brdo, pa po mostiću, pa opet u brdo, ja sam bila luda imala sam osjećaj da koliko je mala lupala da ću tamo roditi, a nigdje izlaza da otiđemo prije, već me i panika ulovila, ma užas hodala sam od 10 do 13, dobro je sve završilo, tako da ako ti se ne ide, nemoj ići i gotovo.

ma da... ja sam nekad baš raspoložena za šetnju... ali kažem, po ravnom i pol sata najviše... ako je više moram sjesti i odmoriti... dobro si ti i izdržala plitvice... ja se sjećam da kad sam davnih dana bila, da sam krepala od šetnje i baš toga što kažeš gore, dole, mostić... a mogu mislit kak bi mi bilo u 7.mjesecu trudnoće .... moj dragi je neki dan rekao da jel bi išli van za vikend, kao malo do grada, obzirom da je pitanje kad ćemo idući put moći ići... i prvo mi se nije išlo, onda sam rekla ajd, budemo, na dva, tri sata, mogu sjest kad se umorim, i tako... al jučer je on došao do zaključka da ne idemo nikud... da sam ja pretrudna sad za takve egzibicije i da ćemo se radije doma zabavljati... sad je meni opet žao da ne idemo hahah... al opet... ak nismo pošteno bili vani neke dvije godine, pa nećemo umrijeti ako ne budemo išli još neko vrijeme...

Ja više nikud ni nemrem na duže zbog pišanja i isto se premorim kao da sam kopala

to pišanje stalno da ne spominjem... dobro da kod nas u sk nema niti jedan javni wc pa si osuđen na kafiće ak si u gradu i sila ti je... a bed mi je uć samo na wc, pa uvijek sjednem i popijem nešto, pa mi je onda opet sila i tak u krug....

ni ja ne mogu šetati... 
a jučer sam sa malenim prošetala do mora,  izmamilo me sunce van. to je nekih kilometar i nešto i jedva sam se vratila doma, imala sam osjećaj da će se stomak odvalit od mene. 
samo ti slušaj sebe i radi kako se osjećaš 

Meni se cini da ja pusem i stenjem vec sto godina. Samo sta sam ja imala problema sa boli u kukovima pa stvarno nisam mogla hodat. Sad se bebac skinuo sa zivca i nista me ne boli pa uzivam i stalno trazim priliku za setnju makar ujutro po kruh i mlijeko.  jedino su mi noci ajme osjecam se kao kit i svaki okret u krevetu je manevar od pet minuta uz puhanje, jaukanje i druge fine zvukove. Ali jos samo 2 tjedna i moje sunce je tu!