Jesenske bebe/mame 2015.

Fluffy2

Koliko kombinacija ima u porodu onda ispada da jedna od sto zena rodi prirodno, tj da ima pravilan razmak, jacinu, otvaranje..sve zivo. Mislin jako je mala mogucnost da se sve poklopi i osuđena si na razne metode pomoci. Ah… 😀

Pa zapravo najvesce zene ni ne dobiju priliku da se otvore same, medicinsko osoblje ubrzava proces koliko mogu.

Ryanne

Lollypop, par sati kasno navecer nam je grozno. I to bas u vrijeme kad sam ja najvise umorna i jednostavno se osjecam bespomocno i krepano. Hvala bogu da onda uskoci i mm i mama ponekad pa je nosaju sa mnom. Ne znam koliko dugo to traje, ali nadam se da nece do 3. mjeseca… 

Prestrasno, nadam se sa necu nikad kroz to prolazit. Navodno i lopta za pilates pomAze.

BOk mamice… Evo i ja jedva cekam da se s teme jesenskih beba prebacim ovdje… Sutra mi je termin…ali…neki osjecaj mi je da nece to bit jos par dana…  adrenalin mi je u glavi stalno, svaku malu bol sta osjetim odmah mislim e to je to! Ali nista…  Nadam se da cu vam se uskoro pridruzit…😘

Pozdrav svima ….
Evo i mene na ovoj temi. Moj bebo danas ima tjedan dana. Došli smo kući prije par sati i ja sam već na rubu živaca. Osjećam se grozno zbog toga, ali samo želim malo mira. Ne od bebe već od drugih ljudi. Kod kuće smo tek par sati, a svi samo sazivaju kako ste, jeste stigli, što radi mali itd itd itd. Živciraju me takva pitanja. 
Rez me još malo boli, uz to me i rebra bole već par dana od ležanja u bolnici i neudobnih stolica. Toliko bole da na momente u određenim kretnjama ostajem bez zraka. 
Uz to je i malac malo nervozan jer mu je guza sva crvena od (ne)presvlačenja pelena u bolnici (glupa štednja i bolnička pravila!!). Boli me kad ga vidim tako nervoznog i njegov plač. Kad se uz svu moju bol od carskog i bebine nervoze dodaju drugi ljudi s pitanjima ja sam na rubu. Da mi muž ne pomaže i ne olakšava ja bi sad sjedila i plakala jer ne bi znala što bi drugo.

Naanaa, znam kako ti je. Tako je bilo i meni kad sam dosla doma. Jos sam isti dan dobila i goste. Nisam znala nositi se s bebom ni nista… prva 3 dana doma sam toliko plakala da je mm mislio da sam dobila postporodjajnu depresiju.  Cak sam svima rekla da mi je bilo bolje u bolnicu. Hahaha. 

Ali nakon par dana se sve ustabili, ne brini.

Ja sam vec rekla svima da im nije palo napamet doc dok se ne oporavim. Muz je dobio naređenje da nikome ne otvara vrata dok se ne oporavim osim bakama i djedovima. Mrtva sam ozbiljna. Dajte zene mislite malo na sebe i uzivajte u bebama umjesto da se dodatno iscrpljujete. 

Hvala ti Ryanne. Valjda su me sada i pukli hormoni, sto je meni tesko priznati sama sebi jer sam za ovih tjedan dana u bolnici bila ok. Al valjda nisam sama sebi ondje dopustila da me nadvladaju jer sam bila sama i koncentrirala se samo na to da se dignem na noge da mogu oko bebe. A i on je bio prepusten samo meni pa sam bila i oko njega. Sad u sigurnosti svoje kuce i kraj muza sam se malo opustila i eto hormona. Al i muz, i mama i svekrva mi govore da je moje stanje normalno i da ne trebam to drzat u sebi i nikome povladjivati i pravdati se pa mi je malo lakse.

Ima li koja mama da je rodila u Petrovoj? 
Ako da, kakva su iskustva? 
Jeli donose bebu odmah nakon poroda? 
Jesu li dozvoljene posjete ikoga osim muža?

Bok Mamice i one koje će tek postati..evo i nas na temi :) Moj malac ima 27 dana, još malo i punimo prvi mjesec i nama je nakon hranjenja zadnja dva dana jako teško, plače jadnik i grči se kao lud, teško za gledati,jaaakoo..smirili ga jedva noseči u uspravnom položaju..a sutra će mi frendica posuditi sling pa da imam slobodne ruke jer ovako ništa ne mogu :) I ja mislim da to nisu pravi grčevi jer oni traju i duže..nadam se da nisu i da neće doći :)

Fluffy ja sam ti uzela epiduralnu i nije mi žao..žao mi je što sam čekala anesteziologa 2 sata ja sam se otvarala brzinom puža i valjda b dva dana rađala..tako da sam je uzela..ali da sam došla tipa otvorena već 5-6 cm ne bi je ni uzimala najvjerojatnije!

Naanaa2

Pozdrav svima ….
Evo i mene na ovoj temi. Moj bebo danas ima tjedan dana. Došli smo kući prije par sati i ja sam već na rubu živaca. Osjećam se grozno zbog toga, ali samo želim malo mira. Ne od bebe već od drugih ljudi. Kod kuće smo tek par sati, a svi samo sazivaju kako ste, jeste stigli, što radi mali itd itd itd. Živciraju me takva pitanja. 
Rez me još malo boli, uz to me i rebra bole već par dana od ležanja u bolnici i neudobnih stolica. Toliko bole da na momente u određenim kretnjama ostajem bez zraka. 
Uz to je i malac malo nervozan jer mu je guza sva crvena od (ne)presvlačenja pelena u bolnici (glupa štednja i bolnička pravila!!). Boli me kad ga vidim tako nervoznog i njegov plač. Kad se uz svu moju bol od carskog i bebine nervoze dodaju drugi ljudi s pitanjima ja sam na rubu. Da mi muž ne pomaže i ne olakšava ja bi sad sjedila i plakala jer ne bi znala što bi drugo.

budi jasna i glasna, ne javljaš se nikome dok ne osjetiš da si ok, neka muž kaže tako, na vrata stavite stop, zabranjen ulaz.. hormoni ti budu sada hopsali i malo budeš u bedu malo super i poletna i tako jedno vrijeme.. odmaraj čim više, leži, sjedi ili kako ti paše najviše i ako dojiš malog sebi na sisu i prst u uho.. ne daj se sada živcirat, babinje je osjetljivo razdoblje i to sa pravom, 9 mj su se hormoni mjenjali na jednu stranu sada bi preko noći trebalo po starom bit, ali to tako ne ide.. ako ništa ugasite telefon i ušuškajte se sa svojom bebicom i uživajte, tko se naduri nije vrijedan ;)