evo i mojeg iskustva.. prvo da velim da je bio katastrofalno mučenje.. inducirali su mi porod zbog povišenog tlaka, pristala sam na to, da sam znala da mogu odbiti napravila bih to, ali mi je bio prvi porod i rekoh valjda doktorica zna.. u jutro u 9 su mi stavili gel jer sam bila skroz zatvorena, začas počeli lagani trudovi ništa strašno, u 18:00 u rađaonu, u 20:00 došla doktorica probušila vodenjak.. trudovi su bili al ne dovoljni, u 02:00 su mi dali flašu dripa.. katastrofa koliko je to bilo bolno osjećaj ko da su mi na živo trgali kralježnicu.. imala sam po minutu i pol stanke između trudova.. molila sam da mi daju nešto protiv bolova, primalja mi je drsko odgovorila da kaj bi ja htela, da sam prvorotka i da to traje satima i da si budem samo produžila porod.. doktorica me došla pogledati svega 3 puta.. bila sam otvorena 8 cm, beba se nije spuštala.. mučili me do jutra do 8:00 i na kraju me poslali na carski.. i da napomenem rodila sam u Varaždinskoj bolnici, šteta što je bio vikend dok nije bilo sestre Erike, koliko čujem od svojih sugrađanki da je žena super i iskustvo moje mame kojoj je spasila život na porodu i meni koja sam se trebala roditi.. uz svo to mučenje od 14 sati i forsiranje na prirodno na kraju carski.. dali je baš to moralo biti sve tako ili je moglo biti drukčije? nebitno više.. moja curica je zdrava i to mi je jedino najvažnije u životu <3

radala sam 36 sati i jedino sto o dripu mogu reci jeste to da je bolan porod s njim,ali i puuno brze zavrsi.. nakon sto sam dobila drip rodila sam vrlo brzo i ako cu ikad punovo radat i pogotovo ako cu radat tako dugo trazit cu ga puno puno ranije..

...hm ja sam imala svoje trudove,,,pa ih nisam imala...pa jesam...tu večer od 8-1 imala sam svoje trudove, koji jesu bili bolni,frkala sam se po sobi, ali nisu bili ni upola kao kad sam dobila drip...u jedan isla na pregled, tudovi stali...čekali do 3 sata...onda u rađaonu na drip...bilo je podnošljivo do jedno 14h...ta zadnja dva sata je bilo grozno...užasno bolno...plakala sam, vikala, vrištala ma svašta, iako sam rekla da neću, da ne razumijem žene koje viču u rađaoni, ali bilo je grozno...ostavili su me samu...vodenjak pukao...dolazi trud ja bi trebala disat, al ne mogu, imam samo nagon za tiskanje i vrištanje...dolazi jedan divan doktor...primi me za ruku i kaže slušajte me...diši diši...ma joj...hvala bogu pa je iz tri truda sve bilo gotovo na kraju....da je trajalo još malo poludila bi...al najzanimljivije, najčudesnije mi je od svega kako u sekundi sva bol prestane kad se dijete rodi...

...sve u svemu preživjela sam...nadam se da se sljedeći put neću morat susrest sa dripom...zena koja je rodila jedno pod dripom, drugo sa svojim trudovima kaže da je neusporedivo...

MarijaŠ tebi se dogodilo ono čega me najviše strah, da induciraju porod i na kraju završim na carskom. Ali kad vidim tvog čupavog Krešimira....  Sve se to izgura, zar ne? 

Gdje se daje drip?

Ja uopće nisam imala svoje trudove, bila sam 12 sati na gelu (ništa se nisam otvorila), nakon toga 4 sata na dripu (otvorila se 2 cm) i završila na hitnom carskom..... svi su mi govorili imaš pauze između trudova.... na dripu nemaš!!! pauza je pola minute! bar je meni tako bilo... prestrašno, i zavidim svim ženama koje imaju prirodne trudove i porod 

Pročitala sam cijelu temu, kao i teme strah od poroda, priče s poroda i slične teme i jedino kaj mogu reći da sam skroz prestrašena sada. Imam osjećaj kao da idem umrijeti, a ne roditi. I činjenica da će bol nestati i zaboraviti se onog trenutka kada primim dijete ne tješi me jer, mislim si, hoću li dočekati taj trenutak?! Pogotovo kada čitam o dripu.