Svekrva

Ja kužim da bi ona htela pomoći - SUPER, isto tak mi jasno da na selu ljudi ne govore kaj misle - JA NISAM JEDNA OD TIH, i iskreno... sve bu super ako se bu držala dogovora.
Hteli bi kupiti stan ali muž na tak dugo ne misli dizati kredit i ovo nam je jedina opcija di smo sigurniji.Ne znam kaj reći, žal mi je kaj je tak i tebi bilo

Evo drage moje, da se i ja javim na ovu temu. Pisala sam kako je to kad se preseliš iz centra grada na selo, ali mislim da je tema SVEKRVA ipak ono što slijedi J
Moj muž i ja nismo dugo hodali prije braka, godinu i pol. I onda smo se uzeli. Nije bilo svatova (a za slavonsko selo je to bruka, itd) nego samo matičar i večera. Tu je sve počelo. Mi se nismo vjenčali u crkvi. A ja sam bila trudna. Počelo je s tim kako mi mislimo krstiti dijete kad se nismo vjenčali u crkvi. Šta će selo reći?! Opet uskličnik iza upitnika. Mislim, nismo li zaključili da je najbitnije što selo priča. I tako, ja nisam mogla to trpiti da mi netko broji i diskriminira na religijskoj osnovi i mi se odselimo u stan. Nismo ni jedno radili, ali krpali smo se nekako. I, nažalost, suprugov djed umre nedugo poslije svatova. On je živio u kući odmah kraj muževih roditelja. Tu je moja mama rekla da bolje da novce od stanarine ulažemo u kuću kad već sad imamo gdje. I ajde, nekako, odlučim se ja useliti u tu kuću. Sredimo ju za krenuti živjet. Ali drage moje, jel mi vjerujete da sam do 10mj trudnoće doživljavala SVAKODNEVNE upade, doslovno, u 7 ujutro da šta mi još spavamo, ručak treba staviti kuhati, bašća neće sama rasti itd. A da ne pričam da svaki dan kad oni piju kavu oko 4,5 sati zovu mog muža i mene da mi pijemo s njima. Ja ne bih jer inače ne pijem kavu, on bi. I ok, išli smo tako i svaki put oni (tata, mama i sin) pretresaju što se događa u selu, tko se ženi, udaje itd. A meni muka. Boli me „uvo“ za selo!!! I dotaknu se teme kako se jedna cura udaje za pravoslavca. Na to će svekrva kao, pa šta ima veze, nije joj jasno zašto to njeni ne odobravaju, dečko je fin, pristojan, radi itd. A meni  tlak na 120/80 (inače je 80,90/50,60 haha). Rekoh, šta, nije problem kad je drugom u kući, a mene ste se htjeli rješiti jer nisam se htjela udati u crkvi iako su moji katolici. Ona muk. Ni riječi.
Bilo je kojekakvih dogodovština, bapskih priča i seoskih vački, da ne pričam. Od toga da mi nju(čitaj JA jer muž sad radi) ostavljamo sami kad se nešto treba raditi (pripreme za kolinje, pilići, neka glupa spremanja NJIHOVE šupe itd itd) a nikom nije rekla šta treba napraviti. Najgore je što žena radi kao odgajateljica i gradskom vrtiću i nije mi jasno kako može biti primitivna kao da živi bogu iza nogu i nije vidjela dalje od svog dvorišta. O odgoju da ne pričam. Ja se samo pametarim, to se prije ovako radilo. Kad moj mali nije htio dojiti to je bilo jer moje mlijeko ne valja. Ja mu trebam dat prženo brašno s kravljim mlijekom i kuhat mu rižu na mlijeku. Ja se prebacila. Najgore je od svega što je od kad smo se mi doselili tu moj muž poprimio seoske karakteristike. Trač partije, pijančevanja i ostalo. I sve se dogovara sa svojom mamom. A ja šizim. Uff. Eto da se malo ispušem :D

layla1835

Evo drage moje, da se i ja javim na ovu temu. Pisala sam kako je to kad se preseliš iz centra grada na selo, ali mislim da je tema SVEKRVA ipak ono što slijedi J
Moj muž i ja nismo dugo hodali prije braka, godinu i pol. I onda smo se uzeli. Nije bilo svatova (a za slavonsko selo je to bruka, itd) nego samo matičar i večera. Tu je sve počelo. Mi se nismo vjenčali u crkvi. A ja sam bila trudna. Počelo je s tim kako mi mislimo krstiti dijete kad se nismo vjenčali u crkvi. Šta će selo reći?! Opet uskličnik iza upitnika. Mislim, nismo li zaključili da je najbitnije što selo priča. I tako, ja nisam mogla to trpiti da mi netko broji i diskriminira na religijskoj osnovi i mi se odselimo u stan. Nismo ni jedno radili, ali krpali smo se nekako. I, nažalost, suprugov djed umre nedugo poslije svatova. On je živio u kući odmah kraj muževih roditelja. Tu je moja mama rekla da bolje da novce od stanarine ulažemo u kuću kad već sad imamo gdje. I ajde, nekako, odlučim se ja useliti u tu kuću. Sredimo ju za krenuti živjet. Ali drage moje, jel mi vjerujete da sam do 10mj trudnoće doživljavala SVAKODNEVNE upade, doslovno, u 7 ujutro da šta mi još spavamo, ručak treba staviti kuhati, bašća neće sama rasti itd. A da ne pričam da svaki dan kad oni piju kavu oko 4,5 sati zovu mog muža i mene da mi pijemo s njima. Ja ne bih jer inače ne pijem kavu, on bi. I ok, išli smo tako i svaki put oni (tata, mama i sin) pretresaju što se događa u selu, tko se ženi, udaje itd. A meni muka. Boli me „uvo“ za selo!!! I dotaknu se teme kako se jedna cura udaje za pravoslavca. Na to će svekrva kao, pa šta ima veze, nije joj jasno zašto to njeni ne odobravaju, dečko je fin, pristojan, radi itd. A meni  tlak na 120/80 (inače je 80,90/50,60 haha). Rekoh, šta, nije problem kad je drugom u kući, a mene ste se htjeli rješiti jer nisam se htjela udati u crkvi iako su moji katolici. Ona muk. Ni riječi.
Bilo je kojekakvih dogodovština, bapskih priča i seoskih vački, da ne pričam. Od toga da mi nju(čitaj JA jer muž sad radi) ostavljamo sami kad se nešto treba raditi (pripreme za kolinje, pilići, neka glupa spremanja NJIHOVE šupe itd itd) a nikom nije rekla šta treba napraviti. Najgore je što žena radi kao odgajateljica i gradskom vrtiću i nije mi jasno kako može biti primitivna kao da živi bogu iza nogu i nije vidjela dalje od svog dvorišta. O odgoju da ne pričam. Ja se samo pametarim, to se prije ovako radilo. Kad moj mali nije htio dojiti to je bilo jer moje mlijeko ne valja. Ja mu trebam dat prženo brašno s kravljim mlijekom i kuhat mu rižu na mlijeku. Ja se prebacila. Najgore je od svega što je od kad smo se mi doselili tu moj muž poprimio seoske karakteristike. Trač partije, pijančevanja i ostalo. I sve se dogovara sa svojom mamom. A ja šizim. Uff. Eto da se malo ispušem :D

Da li imaš način da se makneš?
Ovo je too much. Ja ne znam kaj je svim tim ljudima, nek se malo bave sa sobom pa im neće biti tak dosadno...
A svi dečki ( skoro svi ) su mamini sinovi. Mogla bi napisati njihove stavove, ali mislim da ne treba :)
Ja svojemu ne mogu objasniti , odustala sam , samo se živciram :P
Kad mu velim nekaj, a s pravne je strane ,samo govori kak sam ja pametna, kak ovo i kak ono...
Njima svima je najbolje da ožene svoju MAMU :)

ILoveCats

layla1835

Evo drage moje, da se i ja javim na ovu temu. Pisala sam kako je to kad se preseliš iz centra grada na selo, ali mislim da je tema SVEKRVA ipak ono što slijedi J
Moj muž i ja nismo dugo hodali prije braka, godinu i pol. I onda smo se uzeli. Nije bilo svatova (a za slavonsko selo je to bruka, itd) nego samo matičar i večera. Tu je sve počelo. Mi se nismo vjenčali u crkvi. A ja sam bila trudna. Počelo je s tim kako mi mislimo krstiti dijete kad se nismo vjenčali u crkvi. Šta će selo reći?! Opet uskličnik iza upitnika. Mislim, nismo li zaključili da je najbitnije što selo priča. I tako, ja nisam mogla to trpiti da mi netko broji i diskriminira na religijskoj osnovi i mi se odselimo u stan. Nismo ni jedno radili, ali krpali smo se nekako. I, nažalost, suprugov djed umre nedugo poslije svatova. On je živio u kući odmah kraj muževih roditelja. Tu je moja mama rekla da bolje da novce od stanarine ulažemo u kuću kad već sad imamo gdje. I ajde, nekako, odlučim se ja useliti u tu kuću. Sredimo ju za krenuti živjet. Ali drage moje, jel mi vjerujete da sam do 10mj trudnoće doživljavala SVAKODNEVNE upade, doslovno, u 7 ujutro da šta mi još spavamo, ručak treba staviti kuhati, bašća neće sama rasti itd. A da ne pričam da svaki dan kad oni piju kavu oko 4,5 sati zovu mog muža i mene da mi pijemo s njima. Ja ne bih jer inače ne pijem kavu, on bi. I ok, išli smo tako i svaki put oni (tata, mama i sin) pretresaju što se događa u selu, tko se ženi, udaje itd. A meni muka. Boli me „uvo“ za selo!!! I dotaknu se teme kako se jedna cura udaje za pravoslavca. Na to će svekrva kao, pa šta ima veze, nije joj jasno zašto to njeni ne odobravaju, dečko je fin, pristojan, radi itd. A meni  tlak na 120/80 (inače je 80,90/50,60 haha). Rekoh, šta, nije problem kad je drugom u kući, a mene ste se htjeli rješiti jer nisam se htjela udati u crkvi iako su moji katolici. Ona muk. Ni riječi.
Bilo je kojekakvih dogodovština, bapskih priča i seoskih vački, da ne pričam. Od toga da mi nju(čitaj JA jer muž sad radi) ostavljamo sami kad se nešto treba raditi (pripreme za kolinje, pilići, neka glupa spremanja NJIHOVE šupe itd itd) a nikom nije rekla šta treba napraviti. Najgore je što žena radi kao odgajateljica i gradskom vrtiću i nije mi jasno kako može biti primitivna kao da živi bogu iza nogu i nije vidjela dalje od svog dvorišta. O odgoju da ne pričam. Ja se samo pametarim, to se prije ovako radilo. Kad moj mali nije htio dojiti to je bilo jer moje mlijeko ne valja. Ja mu trebam dat prženo brašno s kravljim mlijekom i kuhat mu rižu na mlijeku. Ja se prebacila. Najgore je od svega što je od kad smo se mi doselili tu moj muž poprimio seoske karakteristike. Trač partije, pijančevanja i ostalo. I sve se dogovara sa svojom mamom. A ja šizim. Uff. Eto da se malo ispušem :D

Da li imaš način da se makneš?
Ovo je too much. Ja ne znam kaj je svim tim ljudima, nek se malo bave sa sobom pa im neće biti tak dosadno…
A svi dečki ( skoro svi ) su mamini sinovi. Mogla bi napisati njihove stavove, ali mislim da ne treba :)
Ja svojemu ne mogu objasniti , odustala sam , samo se živciram :P
Kad mu velim nekaj, a s pravne je strane ,samo govori kak sam ja pametna, kak ovo i kak ono…
Njima svima je najbolje da ožene svoju MAMU :)

Kad bih imala gdje išla bih JUČER hehe. Sad je gotovo, 4 godine smo tu, sredili kuću. I zadnjih dana je mir, koliko toliko, jer se gospođa naljutila jer ja neću voziti krumpir u tačkama, 20 kg, nego čekam muža da dođe autom. Kao - bože kakva dama. Ja rekla da jesam, bar netko u ovom selu :D i sad se frajerica ljuti, rekla je mužu da sam bezobrazna a on na to (mene šlag strefio kad sam čula, inače ne da na svoju mamicu i ona je uvijek u pravu) da to što njen muž njoj dopusti da tegli 100kg ne znači da će meni moj dopustiti :D

O cure jadne mi sa svekrvama . Mi se sada dvoumimo da li da odemo u podstanare kad ja opet krenem raditi ili da ostanemo u ovom stanu od svekra i njega sredimo na proljeće. Jako je glupo pošto oni imaju tri stana osim kuće u kojoj žive da mi sad još i plaćamo stan (jedan od stanova im je i prazan). A opet znam da ako ovdje ostanemo nikada nećemo imati mira. Meni svekrva stalno predbacuje da sam na njenom, čak i mužu je rekla da smo je izbacili iz stana što nema veze s mozgom jer oni već godinama prije nego smo se mi upoznali žive na selu u toj kući, a muž je živio sam u stanu u kojem jesmo. Osjećam se stvarno glupo i ne baš dobrodošlo ovdje, a svekar me gleda ko da sam masovni ubojica. Bit će da mu je ova svašta napričala...za drugu snahu je jedno vrijeme uvjeravala cijelu obitelj da je član mafije i da ih je sve došla srediti. Što reći, nije baš najnormalnija .

Hahah,ja cu poluditi...Pa sve svekrve su u istom kalupu radene(čast izuzecima).
Mi živimo sa njima u kući i radimo si stan na katu,al svekrva nam svako malo naglasi da ćemo bit gladni kad odemo od njih,smatra me ludom jer djetetu sa 5mj nisam dala med i naranče za imunitet zato mi je mala bila bolesna vec dva puta,ulazi nam u sobu dok nas nema pa mi prekapa po stvarima,ja sam grozna zena svom muzu jer se nezrelim ustat u 3ujutro servirat svom muzu jelo kad dođe sa svirke...i tako...uglavnom mi mlađe snahe smo grozne i nis nevaljamo

Čitam i ne vjerujem... :) Muški generalno imaju problem reći mamama "ne" ili tak nekaj.
Čudno je kad im odgovore, moj radije prešuti i napravi po svome.
Meni je moja ok tak dugo dok se ne dotaknemo nekih tema i dok ja ne velim kaj ja mislim i to sve.
Ok je kaj nam sve one hoće pomoći ali već ako tak hoće pomoći nek NAS ČUJU I NAČIN NA KOJI NAMA TREBA POMOĆ.
Ja si radije napravim sama nego da mi se kasnije podmeće. Istina da uskoro gaće ne budem mogla obući ali bude mi muž.
Svjesna sam da obzirom da budmeo kod njih radili stan, da bude uplitanja ali...  rekla sam mu, lijepo s njima rješi da je gornji dio TVOJ, jer ja ne vidim smisla ulagati u nekaj kaj nije tvoje, još se bu desilo da im se bude sprdnulo i da budu rekli da nek idemo ako ne po njihovom.
On to tak ne vidi sad, ali za 10 godina ko zna kaj im bude u glavi...Meni moja već sad naglašava kak je bolje da sam tu kad rodim jer mi bude trebala pompć oko bebice i ja ponovim, oko peglanja možda i kuhanja kad nemam svoju kuhinju ali oko bebice ne... ali ne čuje...
Mislim da ona nije shvatila nas ozbiljno kad smo rekli da ionak prvih mj dana jedino muž i ja čuvamo bebu.
Ionak iz 10 razloga ja planiral otići k tati svojem... em je kuća veća, em je grad u kojem sam
živela i imam tam sve, ako nekaj trebam od 20 ljudi neko bu pomogel a tu od tri ne znam kak bi ako bu sila, em imam doma blagovaonu, a kod njih kad neko dojde smo u kuhinji a ja bi rado mir i da mi niko ne sedi za vratom kad nam dođu gosti...  ona to još ne zna da bu tak, mislim da budem išla samo kad budu radovi a ja idem svakak ... Drugačije je to, muž se ne slaže ali me kuži... Niti meni nije ok da se oni miču u sobu kad imamo gosti i sad ljudi idu gore u našu sobu ali kad bude beba onda ih ne bi vodili gore....
Ok je kaj bi pomogla ali iskreno, smuči mi se od toga... jer em mi je bljak kad neko ljubi bebu, em kad ju nateže, stišće k licu ... njoj je to ok, meni nije...
Naravno, to bude prvo unuče ali mi smo ipak roditelji i mi smo ti koji budemo rekli kaj se smije a kaj ne, kome pravo a kome krivo..Sve one misle jer su odgojile djecu da smiju sve... kod nekih žena prolazi a kod mene ne :)

Nemam problema sa svekrvom, ali imam sa šogoricom (od brata žena). Uglavnom se žene žale na muževe sestre ... Inače razmišljam "ok, naravno da se treba prikloniti ženi i biti uz nju", ali ja kao da nemam brata otkad je s njom. Oboje su nekakvi divljaci, samo vrijeđaju, svađaju se, misle da će im sve past s neba zbog djece. I starci samo govore "pusti, to ti je život takav, nikad ne znaš šta te čeka"... Nemam problema s opraštanjem, ali ne mogu oprostiti ako ne čujem jedno obično "oprosti". Osjećam se ko alien, kao da sam jedina osjetljiva na nepravdu. Pomagali smo im i pomažemo, ali preko nekih stvari ne mogu prijeći.

Moja svekrva je super. Dala je sve od sebe da dođemo živjeti s njima jer će nam biti lakše, ali ja nisam pristala na to i sada smo u podstanarima, ali blizu i njegovih roditelja i mojih što mi odgovara budući da ni jedni nisu naporni s dolascima i gnjavaži, a kad dođe bebica bit će i meni i njima lakše doći (nisu vezani autom i autobusima). U početku je svekrva slala sve što je mislila da nam treba tako da je mali stančić postao jako pretrpan nama nepotrebnim stvarima, pa sam naučila dečka da majci ne mora reći ne ako mu je teško ili ne zna, već da joj reče da pita mene što ona od tada radi i to mi je tako super. Kad god naiđe na nešto što misli da bi nam moglo zatrebati ili želi poslati neku hranu, lijepo me zovne i pita i ja se ili zahvailim ili rečem da može i uštedim si vrijeme odlaska u dućan jer ona ode kupiti :)
Vjerovatno kao i svaka buduća prvi-put-baka čiji sin čeka bebu, želi što više sudjelovati u svemu jer činjenica, muški, barem moj momak, to sve ne doživljava previše pa joj i ne prenosi vijesti i žena je puno više isključena nego moja majka, pa se nekako trudim barem nakon pregleda momka potaknuti da ju on zovne i prenese vijest i na taj način da i on bude nekako uključen. Uglavnom, zadovoljna sam. Što će biti kad bebica dođe, ne znam. A kada bake počnu čuvati dijete, najviše me strah davanja slatkiša.

Blago nam se ako barem imamo roditelje koji nam mogu uskociti kada nam je potrebno,jer nema mnogo sretnica s dobrim svekrvama...najteze je kada nemaju osjecaja prema nama dok smo trudne,zbog djeteta koje nosimo,ako ne zbog nas...moja je svekrva otpocetka moje trudnoce smatrala da se ja bezveze uznemiravam jer doktori danas uvijek pretjeruju,usprkos tome sto sam krvarila na pocetku trudnoce,imam visokorizicnu trudnocu,i sto sam u prethodnoj trudnoci imala krvarenja i na kraju spontani...rekla je da moram biti sretna jer nemam mucnine,a njena jadna kcer se tako napatila...nije se nudilani za pomoc u kuci,to je radio moj muz,ni kuhanje(preuzela moja majka)...dapace,uzela je i slobodan dan kako bi se odmorila,a od ponude nis...nudila se samo za rucak nedjeljom,pretpostsvljam da je zato sto su joj nedjsljom