Kako ste saznali da je ureaplazma? Nama jos nije gotov patohistoloski nalaz posteljice i obdukcija, ne znam sta da ocekujem od tih nalaza

Beban

Kako ste saznali da je ureaplazma? Nama jos nije gotov patohistoloski nalaz posteljice i obdukcija, ne znam sta da ocekujem od tih nalaza

Meni je bila vidljiva na brisevima u trudnoci. 4 dana prije spontanog sam zavrsila u bolnici i tamo su mi obavili pretrage i ustanovili da je u pitanju upala posteljice ( CRP 70) 
Mjesec dana nakon spontanog sam morala u bolnicu na kontrolu i tamo su mi rekli da je rijec o ureaplazmi. Ja sam bila u Vinogradskoj pa ne znam iskreno jel oni to sami provjeravaju ili se salje negdje dalje na analizu ili su pak oni sami to zakljucili zato sto su mi sve ostale pretrage oke.
Dodatno sam u bolnici radila bris maternice (malo je nelagodno jer moraju proci kroz grlic) pa moguce i iz toga obzirom da niti jedna druga bakterija niti problem nije naden. Fizicki je sve oke, sincic se rodio ziv tako da kazu da je otvaranje i trudove izazvala bakterija i da je puno cesce nego kaj ljudi misle. Meni je problem bio sto se bakterija iz cerviksa bas povukla u maternicu i napala mi posteljicu. U bolnicu dosla 1 prst otvorena. Bila intravenozno na antibioticima al nije djelovalo. Evo nemadugo dobila sam prvu mengu, potvrdeno da je doslo do ovulacije (taman sam pogodila uvz pa se vidlo) tako da kad se nje rijesimo idemo u nove pobjede. Bit ce malo panike al dobro.
Vidim da se vama vise puta nazalost desio spontani. Kako ste se osjecali u iducoj trudnoci? Jeste bili u panici?

U sledecoj samo bila umereno srecna, dok nisu prosla prva tri meseca, posle nisam brinula ali eto...
U narednoj cu biti umereno srecna dok se ne vratim iz porodilista kuci sa detetom, ali jedva cekam tu umerenu srecu.
Dobila sam ciklus posle 28 dana, cekam sledeci, do tad se nadam ili nalazu obdukcije ili ponovnim brisevima i trombofiliju da odradim, odmah nakon sledeceg ciklusa idemo dalje, sa verom da ce biti sve u redu

Beban

U sledecoj samo bila umereno srecna, dok nisu prosla prva tri meseca, posle nisam brinula ali eto…
U narednoj cu biti umereno srecna dok se ne vratim iz porodilista kuci sa detetom, ali jedva cekam tu umerenu srecu.
Dobila sam ciklus posle 28 dana, cekam sledeci, do tad se nadam ili nalazu obdukcije ili ponovnim brisevima i trombofiliju da odradim, odmah nakon sledeceg ciklusa idemo dalje, sa verom da ce biti sve u redu

Drzim figee...sve ce bit oke i vjerujem da ces ovog puta uspjet
Jedva nam cekam nase plusice i bebice u narucju ❤

Pozdrav... Moram iznijeti i svoju priču, ovdje vama, koje me najbolje razumijete. 35 mi je godina, hvala Bogu imam kćerkicu od godinu i po, koju sam rodila bez ikakvih komplikacija. To je bila moja prva, a i uspješna trudnoca. Juče odlazim na redovnu kontrolu moje 17+3 trudnoće... dala urin, nalaz odmah gotov... doktor se začudi odkud krv u urinau ( nije se vidjela golim okom,  nego samo u nalazu). Prvo me pregledao vaginalno, kaže čudno, jer je sve ok, kaže možda imaš kamen u bubregu. Onda ultrazvuk preko stomaka i... kaže žao mi je... beba nije živa. Za osjećaj da vam ne pričam, sve znate! Srce moje bebe je stalo još nakon zadnjeg pregleda prije mjesec dana, kada sam radila opsežni ultrazvuk i dala krv za pranatal test ( juce sam po dolasku doktoru dobila rezultate da je sve uredu)... ... ... Nikad nikakva naznaka nije bila da nešto nije uredu, nikakav niti bol, niti krvarenje. Doktor mi dao neke 2 tablete koje će mi danas reći telefonski kada da popijem, da se otvorim, da mi u četvrtak urade kiretažu. Sinoć odem u bolnicu, da vidim mogu li mi oni to odmah uraditi, da ne čekam četvrtak... psihički je još teže čekati do četvrtka... razumijete me. U bolnici mi doktor kaže da, pošto je beba već velika, mora se ići na prirodan porod koji bi i oni izazvali tako tim tabletama, ali da može potrajati 2, 3 dana, a možda i sedmicu. Danas zovem svog ginekologa, odustala sam od bolnice. Izvinjavam se na dugom postu, ali... Ima li ko slično iskustvo? Kako se je sve kod vas završilo? Moja duša je ranjena...

Žal čitajući tvoju priču uhvatila sam suze u svojim očima. Ja sam bila trudna puno, puno manje, ali jednako me je zaboljelo kad su mi rekli da nema srčane radnje. Vjerujem da te sada čeka teško razdoblje, nadam se samo da će porod proći fizički što lakše. Za davati ti savjete kako će to izgledati ne znam, ima cura na forumu sa sličnim iskustvima. Samo ti moram reći da moraš biti hrabra i zbog sebe i zbog svoje male kćeri. Što se tiče psihičkog dijela to će biti teško, jako treško, ali imaš nas pa se slobodno pojadaj. 

žal

Pozdrav… Moram iznijeti i svoju priču, ovdje vama, koje me najbolje razumijete. 35 mi je godina, hvala Bogu imam kćerkicu od godinu i po, koju sam rodila bez ikakvih komplikacija. To je bila moja prva, a i uspješna trudnoca. Juče odlazim na redovnu kontrolu moje 17+3 trudnoće… dala urin, nalaz odmah gotov… doktor se začudi odkud krv u urinau ( nije se vidjela golim okom, nego samo u nalazu). Prvo me pregledao vaginalno, kaže čudno, jer je sve ok, kaže možda imaš kamen u bubregu. Onda ultrazvuk preko stomaka i… kaže žao mi je… beba nije živa. Za osjećaj da vam ne pričam, sve znate! Srce moje bebe je stalo još nakon zadnjeg pregleda prije mjesec dana, kada sam radila opsežni ultrazvuk i dala krv za pranatal test ( juce sam po dolasku doktoru dobila rezultate da je sve uredu)… … … Nikad nikakva naznaka nije bila da nešto nije uredu, nikakav niti bol, niti krvarenje. Doktor mi dao neke 2 tablete koje će mi danas reći telefonski kada da popijem, da se otvorim, da mi u četvrtak urade kiretažu. Sinoć odem u bolnicu, da vidim mogu li mi oni to odmah uraditi, da ne čekam četvrtak… psihički je još teže čekati do četvrtka… razumijete me. U bolnici mi doktor kaže da, pošto je beba već velika, mora se ići na prirodan porod koji bi i oni izazvali tako tim tabletama, ali da može potrajati 2, 3 dana, a možda i sedmicu. Danas zovem svog ginekologa, odustala sam od bolnice. Izvinjavam se na dugom postu, ali… Ima li ko slično iskustvo? Kako se je sve kod vas završilo? Moja duša je ranjena…

Pozdrav, zao mi je sto prolazis ovako ruzno iskustvo.🥺 Nema rijeci koje bi ti rekla a da ti bude bolje trenutno. Bit ce tesko, trebat ce ti neko vrijeme da dodes k sebi, a naposlijetku svi se na ovaj ili onaj nacin naucimo zivjet s tim.
Ja sam imala porod u 18 tt samo sto je moj sincic bio ziv, a ja sam se sama pocela otvarat. Sto se tableta tice ne znam kako djeluju al moje iskustvo je 6 sati u radaoni + drip. Evo ja sam mjesec dana nakon toga dobila prvu menstruaciju i vratio mi se ciklus.
Psihicki nisam dosla k sebi u potpunosti ali eto. Zivot mora ici dalje, rane ce zauvijek ostati ali bit ce lakse zivjeti s njima.
Nije ugodno i lijepo iskustvo al mozes ti to. Sve ce s vremenom doci na svoje. Budi jaka i ne skrivaj svoje emocije u sebi. Isplaci se i izbaci sve iz sebe. Saljem puno podrske ❤

Točkica 89 i kk1109 hvala vam puno na suosjećanju i riječima utjehe! Takođe suosjećam sa vama zbog vaših ranjenih duša. Uhvatim se u mišljenju da nije istina, da mi se ne dešava! Zašto?!  Samo da preživim, jer krvarim upravo iz duše...

žal

Točkica 89 i kk1109 hvala vam puno na suosjećanju i riječima utjehe! Takođe suosjećam sa vama zbog vaših ranjenih duša. Uhvatim se u mišljenju da nije istina, da mi se ne dešava! Zašto?! Samo da preživim, jer krvarim upravo iz duše…

Baš pravi opis: krvarim iz duše!

Zal, zao mi je jako, nazalost desava se cesce nego sto smo mogli zamisliti...
Moja beba je stala u 22-oj nedelji, otkriveno je u 25-oj, grlic je bio u skladu sa nedeljama trudnoce, nikakvih naznaka nije bilo osim sto sam u jednom momentu osecala pokrete pa posle ne ali nisam htela da mislim da nije u redu...
Primljena sam u bolnicu, popila sam ricinus oko 17h, u 22h su mi namazali neki gel na grlic koji je trebalo da ga rastvori, bolovi su poceli momentalno, u 5h su mislili da me klistiraju, u 7h da me ukljuce na indukciju, medjutim porodila sam se oko malo pre 5h, pomislis samo da prodje fizicka bol, da dodjem kuci ali boli dusa jos jace, funkcionisala sam vrlo brzo, ali energija, volja, elan... sve se vratilo sa prvom menstruacijom, sto je bilo pre 10-ak dana, sad se polako radujem novom pokusaju od sledeceg meseca, bice lakse vremenom, znam da ne vidis razlog za srecu trenutno ali polako ces biti zahvalna na cinjenici da imas dete, da ostajes u drugom stanju, na kraju se obradujes ciklusu jer je to znak da se hormoni stabilizuju... bicemo mi sve dobro, svima nam zelim uskoro neizmernu srecu kad uzmemo svoje buduce bebe u ruke i kad ih budemo volele jos vise zbog ovog iskustva!
Bices jaca posle, imaces trenutke kad ces se diviti sama sebi kako si podnela neku situaciju, koliko ne brines oko sitnica...