Panika prije poroda

Nisam se bojala sve dok nije došao i taj dan. Nisam znala što me čeka jer to do tada nisam nikada doživjela, iako sam znala da će boljeti...I boljelo je, jako!
Tako da, ako ti je trudnoća uredna, uživaj i neopterećuj se unaprijed!!

He he najbolje je prvi put jer neznas sta te ceka mislim meni je bilo tako drugi put sam vec ludila od samog pocetka trudnoce od straha jer sam znala sta me ceka a sad po treci put uzimam muza sa sobom pa me ne lovi neki strah, sve to brzo prode i cim primis svog andela na prsa sve nestane u sekundi sva bol i muka.

Jako uživam u trudnoći,u išćekivanju bebe,kupovanju stvari....ali sama pomisaao na porod mi je strašna...inače imam niski,ma kaj niski,preniski prag boli,i zato se jako bojim. Najgore kaj se boje i ovi oko mene,jer znaju kakva sam. Nažalost,tu se nemogu kontrolirati. Ono čime ću probati to umanjiti je da krenem na trudnički tečaj,i pošto je dragi izrazio želju da bi prisustvovao porodu vodim ga sa sobom. Nadam se da će pomoći....
Mnogi mi savjetuju epiduralnu zbog toga,neznam oko toga nisam pametna.

Mene je isto tako u 6. mjesecu uhvatila panika oko poroda. Onda smo išli na tečaj opuštenog rađanja, pa sam se malo umirila. Sad sam dva tjedna do termina i opet sam malo u strahu, ali želja da napokon vidim bebu je veća. Znam da boli, da boli jako, ali tada brzo pomislim na svoju bebu i sav strah prođe.

Mene nije bilo strah poroda do kad nisam sjela u auto i krenula rodit, onda me panika čopila al dok sam došla u rodilište, nisam više stigla razmišljat :D Al to je više bilo ono dal će sve bit ok :) Ponekad me je lovio strah u trudnoći dal će sve bit u redu, al to samo zato jer me je neka mlada doktorica često slala na Uzv jer je beba bila dosta nisko pa da nebi bilo.... U glavnom, mene više boli kad mi zubar popravlja zub, al to sam samo ja :) Ja ne volim injekcije i radije izdržim bol, tak da nisam tražila ni epiduralnu. Ako ti je lakše podnjet sav pritisak, neka ide muž s tobom, mene bi moj jako dekoncentrirao prvi put. Bilo mi je lakše samoj s tim se nosit nego da mi muž kvoca kraj uha :D Premda, ako ću bit treći put trudna, nek izvoli ić samnom da vidi kak je to i kaj je to pa da mi više ne prigovara nikad u životu za niš :D

Uh mene je prao strah samo takav od trenutka kada mi je trbuh poceo rasti. :-) Valjda sam tad postala svjesna da to malo cudo unutra, mora nekako izaci i van. Tako je bilo do jedno mjesec dana pred termin, tada mi je vec postalo dosta svega i samo sam htjela da izadje van, pa sam prestala misliti na strah.

Ne opterećujem se previše...Znam da će boljeti ali i da će proći. Ovo mi je prva trudnoća i trudim se misliti pozitivno. Sva su iskustva različita. Samo da beba bude dobro i da sve prođe kako treba.