joj... ni sam ni ja, dok mi se sad to nije upalilo... uglavnom, žlijezda je taman dole smještena i kao zadaća joj je da vlaži onu stvar za vrijeme seksa... al se zna to povremeno upalit i zna se u trudnoći desit upala... i onda ti to naotekne i imaš krvžicu taman tamo dole na najnezgodnijem mjestu... kod mene nije veliko... možda ko lješnjak ili tako nešto... al boli dok stojim jer očito je pritisak na to mjesto... da mi naraste do veličine jajeta brijem da bi se upucala... jer onda mora biti i vidljivo preko odjeće... ma užas...

joj e, meni je više dosta tih gadnih stvari u trudnoći xD nadam se da ti bu brzo prošlo. Išla sam guglat, bolje da nisam :P

i meni je bilo bolje dok nisam guglala ... samo nemoj otvarat forum.hr na tu temu.... katstrofa... al evo bolje je s oblozima... a onog tko je rekao da je trudnoća blaženo stanje bi mogla udavit... to iz ženskih usta nije izašlo

da, slažem se s vama... 
al od početka trudnoće neki vrag, ne znam jel bilo tjedan dana da se nisam brinula radi nečega, ak me nije nikaj boljelo onda je bila candida u pitanju, prošlo to sranje, onda nekaj drugo... i na kraju ti vele kaj si se tak zdebljala i gle kolko strija imaš,  ma nabijem ih sve

ja se uopće ne slažem sa vama.. bolila su me leđa, imala sam 300 kila, hormoni su me ubijali, nisam spavala, 800 drugih stvari i svaki dan sam uživala 100% u tome.. opet bi mogla jošš 5x.. i kaj se strija tiče to kažu ljubomorne ne majke, meni ni jedne moje strije nije žao, da nema strija ne bi bilo ni moja dva dečka..

potpisujem... mučnine, sve mi smrdilo, onda krenule kile, onda candida, onda opet candida, onda grčevi u nogama, pa opet candida, pa malo bolova u leđima, pa guess what - opet candida, pa hemići, pa sad ovo čudo.... idući tjedan mi kreću bh kontrakcije znam ziher 100%... il nešto takvo... ajd ovo mi se bar smanjilo i manje boli za nekih par sati danas tijekom dana :) mogu hodat i ne izgledat ko john wayne 

Ja nemrem uživati jer sam napeta, prvih 7 mjeseci sam se stalno brinula jel sve oke s bebicom, dal ju osjećam kak se rita, pa sam imala onaj streptokok pa sam tu brinula, onda sam bila u bolnici tjedan dana,  pa sam se još više splašila, kasnije kad sam skužila ajde sad je sve oke su me neke druge paranoje počele primati, a valjda kad mi je sve to novo i prvi put, s drugom bebom bude sigurno drugačije jer budem barem otprilike znala kaj me čeka.

Blaženo mi je stanje utoliko jer sam zaista zahvalna što ćemo dobiti dijete i postati roditelji, ali trudnoća kao fizičko stanje nije mi blaženo i ne mogu reći da uživam. Možda netko tko nije paničar ko ja uživa, to vjerujem. Ali ja već osam mjeseci paničarim. Prva tri mjeseca sam se bojala na wc da ne bi vidla krv na gaćama, pa onda nikak doć udarci bebe, pa kad su došli jel ona to dosta lupa (ko da je mala na normu), pa jel živa, jel zdrava, jel diše, jel joj srce kuca, pa kombinirani probir pa čekaj rezultate. Konstantno sam napeta i zabrinuta.

i ja se tješim da ćemo idući put znati bar što nas čeka... kolko tolko... jesu te krenule mučit stvari oko toga što i kako kad stigne? :)