A sto se tice podnosenja toga svega mogu samo reci da se borim svaki dan sama sa sobom ali da imam veliku podrsku supruga i obitelji pa mi je lakse, najgore mi je kad ostanem sama a cesto sam sama pa bude svakavih misli i tesko se borim s tim, ali moram priznat da sam u ovih zadnjih 10 dana malo bolje od onog na pocetku, ali ni blizu onoga kakva sam ja zapravo.
Ja sam u 20 tjednu, na pola.. al isto tako mi je i mislim da nikad nece prestati,i to je ono sto me najvise plasi da mozds necu biti dobra majka svom djetetu ili zena suprugu ako ostanem takva, iako znam da necu ali opet to je jace od mene kao i te sve ruzne misli... Taj normabel mi malo opusti tijelo i bude mi lakse al mi psiha i dalje radi cuda da se razumijemo, jedino sto je dobro to je da konacno mogu jesti. Na pocetku sam plakala i jela od muke jer znam da moram a u meni je bila kao neka tjeskoba, iskreno ne znam taj grozni osjecaj ni opisati al sigurna sam da razumijete.
Evo i mene, sinoc sam zaspala oko 10 pa nisam vidila da nam se pridruzila i Zrinka. Drago mi je da si se javila, ali mi je zao da i ti to prozivljavas. U prosloj trudnoci sam i ja isto mislila, da necu biti dobra zena i majka, ali jesam. U biti sam najgora sama sebi, strepis nad dijetetom, strepis nad muzem, osjetljiviji si nego neke druge zene, ali ide to. Ne bojte se antidepresiva, meni je samo zao sta ih moram piti i u trudnoci, ali bas zbog toga da necu biti dobra majka i zena moram ih piti. Muz mi je podrska, ali kao sta si rekla ne mogu mu stalno pricati svoje strahove, misli. Vidi on na meni kad mi nije dobro, ali ne zelim da bude toliko zabrinut za mene. Zrinka, kad se javila ta epizoda anksioznosti, jeli te nesto potaklo?
23.05.2020. - stiglo nase drugo zlato!🙏💝💝
Pa ne znam, ja mislim da je u pitanju to sto sam ja radila od kad znam za sebe i bila sam puna obaveza i sad odjednom nista, eto malo pocistim po kuci sto imam i to je to, a i cesto sam sama pa puno razmisljam a prije nisam imala vremena za to i onda jos malo i hormoni...ne znam sto bih drugo moglo biti..
Pa ne znam, ja mislim da je u pitanju to sto sam ja radila od kad znam za sebe i bila sam puna obaveza i sad odjednom nista, eto malo pocistim po kuci sto imam i to je to, a i cesto sam sama pa puno razmisljam a prije nisam imala vremena za to i onda jos malo i hormoni…ne znam sto bih drugo moglo biti..
To ti je prva trudnoca? Jeli te strah obaveza oko bebe, majcinstva?
Kad te uhvate te misli, sta radis s njima? Ignoriras ih ili analiziras? Pitam jer me zanima na koji nacin se boris s njima, pokusavam se pronaci i ja u nacinima borbe.
23.05.2020. - stiglo nase drugo zlato!🙏💝💝
Da, prva je.. Na pocetku sam bila sretna i to me je veselilo ali sada imam strah od svega toga od kad sam upala u to stanje.. pa posto jos nemam osjecaj za bebu pitam se hocu li je voljeti i kakva cu majka biti vise nisam sigurna u sebe.. Kad me uhvate misli ja se onako pokusavam oduprijet pokusavam mislit na nesto drugo iako mi ne uspjeva bas to, nekad se obucem pa prosetam vani ili nazovem nekog samo da malo zaboravim ali vecinom kad nazovem nekog ispricam kakve su mi misli i krenem plakat hahaha ali onda mi bude lakse malo... Trudim se ne analizirat jer onda mi u vecini slucajeva bude jos gore zato sto mi dodu jos gore misli, tipa da sam pukla ili da cu poludjet od borbe sa samom sobom i glavom.. Iskreno mislim da je najbolje ono sto je jedna od vas dvije rekla a to je ignorirat koliko god je moguce.
Znam i ja se u vasim porukama pokusavam pronaci i naci nacin kako se izboriti.
Evo i mene, 24.tt, prva trudnoća, zanima me kako vam izgledaju ti panicni napadi? Ja se zadnjih 2 tjedna osjecam bas lose, ima dana kada sam super ali ima i dana kada samo placem, neznam ni sama zasto. Na Novu godinu me pocelo boljeti u prsima, neki pritisak dosta jak, i ja sam se toliko uplasila i pocela sam se sva tresti, muz je bio doma pa me on smirio nekako i to mi se ponovilo prije nekih 5-6 dana opet i bili smo na hitnoj i tamo su mi rekli da je taj pritisak zbog jednjaka, jer imam jake zgaravice, okej to mi ima smisla ali ja sam od onda u strahu i stalno imam osjecaj nekakvog pritiska, vise zbog straha nego zbog tih zgaravica, i zna mi se dogoditi da me oblije znoj i kada idem spavati se tresem, treba mi neko vrijeme da se smirim. Neznam dali je to ta tjeskoba, anksioznost ili sta vec, nikad se nisam tako osjecala. Inace sam dosta veliki panicar i sta god me boli ja dizem paniku ali sad me strah biti sama doma jer stalno si mislim sta ako mi se nesto dogodi dok sam sama. Evo, ne znam ima li to veze sa tjeskobom ili ne ali barem da se nekome pozalim jer jadan muz nezna sta da radi samnom haha
Zhanna mene kad je uhvatio panicni bilo je u trenu kad sam imala upalu sinusa pa su mi na hitnoj rekli da je to toga sta ne mogu disati na nos i beba mi pristisce pluca pa zato imm osjecaj da ne mogu udahnuti do kraja. Zapravo sam se probudila u 1h u noci sa nekom panikom, nemirom u sebi nisam se mogla smiriti, udahnuti do kraja, srce mi je lupalo, bas se osjecala koda cu poluditi i da nista ne pomaze da se smirim.. Tako sam osla na hitnu i tamo se smirila jer je bila promjena. Tako mi se dogodilo i sljedecu noc, zaspala sam jedva pred jutro..onda mi je preko dana poceo pritisak, nisam mogla disati, samo sam kraj prozora sjedila udisala svjez zrak, misli samo da cu poluditi i sta mi je. Tako 3 dana pa sam otisla po normabele pila 2mg nista mi nije pomoglo, onda sam za 2 dana opet isla kod dr plakala sam da mi nije dobro i onda mi je rekla 5mg za dan i 10mg za noc 2-3 dana.. I to mi je pomoglo da se unormalim.. Onda sam svaka 3,4dana pila po 7mg jer bi plakala i nebi mogla vise podnijeti pritisak i taj nemir...sad uspjevam sama sebi reci pritisak ti je jer je umorna biti ce ti bolje kad se opustis kad djeca zaspu, misli mi nisu vise tako naporne, negativne, je da isto znam plakati ali utjesim se da ce proci sve jos malo... Sama sebi govorim da je to od trudnoce i da ce sve proci.. Ali bolje mi je zato jer nemam pritisak cijeli dan samo kroz kasno popodne ili ujutro, dok je pritisak bio prisutan cijeli dan tad sam bila uzas. Eto malo detaljnije ako vam pomogne..
Sortiraj odgovore
Najstariji