Ines ja nisam jos probala.. sve nekako kupiti cu, kupiti cu i nikako kupiti..

Lady samo ti nju stavljaj na sisu sto vise.. neni takodjer ne ide u mlazovima nego kapljice..mlaz je jedino ujutro bio kad nije dojio 4 sata jer ga nismo budili  dohranu smo i mi imali ali samo 2 puta jer nije htio presopala sam ga s bocicom 
Danas mi se budi svaka 2 sata i jede po 20min.ali nije jos imao stolicu danas..do sad je po 2 3 puta najmanje..tako da se sad opet mislim dal je gladan a mm uvjerava da je ok jer prducka papa i spava i jos bljucne...  mislim da cu izluditi dok ne progovori dal ga sta muci 
Ines ja ga pijem redovno i cak sam ga preporucila curi kojoj je mala imala grceve i bas danas kaze da su joj se smanjili sad dal je do caja..

Znači stavljam onda i čaj na završni popis, vrijedi probati pa što bude 
Nadam se da vam se uskoro pridružujem na ovoj temi  a dotad vas pratim iz prikrajka 

cure koje ste kod kuće sa svojim bebama, imam jedno pitanje.
jeste s muževima ili same? dolaze li vam mame/svekrve?
ako dolaze jel vam to ok? ako ne dolaze jel biste htjele?

moja mama misli uzeti godišnji kad ja rodim, a ja nekako mislim da to neće biti potrebno.
muž će imati godišnjeg barem dva tjedna, svekrva ne radi i blizu je i sigurno će kuhati za nas.
nekako iz ove sad perspektive ne mislim da će mi biti potreban još netko od jutra do navečer,
(jedino ako odem psihički ), a mama uvijek može navratiti iza posla... što vi mislite?

Shimmer, dobro pitanje, i mene to zanima  svi čuvaju godišnji kad rodim, a ja bih najradije bila sama s bebom i dragim da se učimo... Mama mi je daleko, a da se ne uvrijedi pustit ću ju da bude barem par dana sa mnom...

Buffy moja je jedn vrijeme kakala iza svakog podoja a eto sada kaka samo jednom dnevno.. moze se njima desiti i da stolica izostane. Nista zabrinjavajuce.

Moja mala nema grceve bez obzira na caj.. 

Shimmer ja sam isto htjela mamu otpraviti prvo ali mi je drago sto nisam. Ona i muz su bili na godisnjem i ona je dolazila svaki dan, odlazila je popodne oko 3-4. Muz je tu ali nije uvijek, neznam za vase ali moj nije kuhao i prao sude. Nije se odmah snasao i morao je katkada nekuda otici nesto obaviti. Meni je mama puno znacila, skuhala je, oprala malo pospremila. Pricala samnom, slusala me sto vam puno isto znaci. Otusirati se u miru je bilo super.Puno stvari mi je pokazala i znala me potjerati da odspavam dok mala spava ili ju je ona pripazila malo jer sam padala s nogu posto je mala zestoko pocela. Takoder slati muza po jastucice za dojenje ili uloske je nemoguca misija.. i tu mama dobro dode  Sveki nije bila na godisnjem, obecavala je pomoci neznam koliko ali nisam toga bas vidjela.. ostavim joj malu kada muz i ja skoknemo do ducana u nabavku. Inace ne.. sve u svemu muzevi znaju biti zbunjeni i bude ona place sto sad.. bez brige nauciti ce i oni ali meni osobno je bilo lakse uz mamu.

Cure, ako vam ili svekrve (ukoliko su normalne ;) ) nude pomoc na pocetku kada dodje beba svakako je prihvatite. 
Muz i ja smo bebu htjeli, i koliko god smo se pripremali, mislili mozemo sve sami. kad je malac dosao nasli smo se u nepoznatom i nepripremljenom. Ja, kao mama, bi kao sve trebala znati i kad je malac na pocetku znao zaplakati muz gleda u mene sa pitanjem sto mu je. Ja, naravno ne znam jer mi je prva beba, kao i njemu. Rodila sam na carski, 7 dana bila u bolnici, i u bolnici je sve bilo super, ali kada smo dosli kuci- potpuna druga prica. Treba maloga presvuci, okupati, nahraniti, nosati... Muz i ja uplaseni jer je N tako mali, njezan, krhak... Mama mi je mogla doci tek 2 tjedna nakon poroda, ali je zato prvih par dana bakon izlaska iz bolnice svekrva zaboravila na svoj zivot i posvetila se samo nama troma. I na tome cu joj biti vjecno zahvalna!!! Pokazala nam je presvlacenje, kupanje...  Mene su pukli hormoni po dolasku doma, nenaspavana, jos se nisam oporavila od carskog...  ali me ONA potjerala na spavanje tu prvu noc i rekla da nista ne brinem. Odrzala mi je govor da zna da necu moci zaspati zbog brige oko djeteta, ali moram upravo zbog njega. Jer ja nenaspavana i umorna ne mogu mu biti od pomoci. I tada sam je pocela gledati drugim ocima, a prije nismo imale bas neki odnos. 
Priznajem da sam jedva docekala da mi dodje moja mama jer mama je mama. S njom sam bila opustenija, puno mi je pomogla, puno mi je savjeta dala. I uzasno mi je tesko sto mi mama nije svaki dan tu, ali dodje kod mene barem jednom mjesecno na par dana. I svaki put me umiri ako ja pocnem panicariti, pokaze mi neke stvari, da mi savjet.... I to mi jako jako puno znaci. 
Da mi na pocetku nije bilo svekrve i mame ja bi bila u rasulu. A onda moj muz. A samim time i nas malac.

Sad kad sam poslala post vidim da mi fali u prvoj recenici "mama"...  Ako vam ili svekrva ili mama nude pomoc....

Meni je jako tesko da mama nije mogla biti s nama.. ja i muz smo bili sami a sveki je pomogla s 3 rucka i par puta opeglala robu.. al smo se snasli ko veliki  prvu noc je bilo najteze kad je mali plakao bez prestanka a mi nismo znali ni sta ni kud.. ni pelenu mu kako treba nismo znali promijeniti..al sad.se tome smijemo.. lakse je kad netko pomogne al se moze i sam sve uspijeti..kuca mi nije bas ogledalo cistoce al eto nesto sko zrtvovali... 

Buffy te prve noci doma su stvarno katastrofa.. sad vidim da nismo jedini kojima je tako bilo. Mala sam je prva tri dana satima po noci urlala, prvu noc smo je odvezli na hitnu jer nismo znali vise sto bi s njom..

Svaka cast sto ste sve uspjeli sami, ali istina je nakon tog prvog tjedna vec imas osjecaj kao da je oduvjek sa vama. I sve se cini kao da to radis oduvijek