Mene su poceli prati strahovi o tome kakva cu biti mama. Ovako nekako: "Sto ako mi sin bude arogantan i bezobrazan, ako ne bude postivao zene? Sto ako ne bude imao dusu i osjecaja za druge ljude? Sto ako bude zakrzljao i bolesnjikav jer dane provodi pred kompom?" I sl. Zakljucila sam da je rjesenje svega da mu nabavim psa rano i da ga ucim odgovornosti i brizi za zivotinju, tako mozda bude imao osjecaja i za ljude kasnije. "Sto ako ne bude htio imati psa jer vise voli virtualne zivotinje? Hoce li znati prepoznati vrapca?". Eto sto mene muci sad.

Ja ne razmišljam o tome! Ali nije ti lako! Mene bi ubila takva razmišljanja! 

Mene muči porod i hoce li sve proc ok. A ni ne pada mi na pamet ni dojenje ni svi drugi izazovi kojih ce sigurno bit jer ne mogu toliko unaprijed trenutno mislit jer me i ovo paralizira na trenutke...

naslov ove teme bi trebao biti raspoloženjA u trudnoći hehe

Ma mene muči svašta, nisam vam htjela ni sve pisat ali sad ću napisat pa kad to napišem možda mi bude lakše- hoću li donijet do termina da beba bude otpornija i zdrava, hoće li porod dobro proći i za mene i za bebu da se nešto ne zakomplicira, hoće li beba biti zdrava. Ma užas, ni neću sve pisat. Uvijek kad se vama pojadam malo mi je lakše. Jučer sam počela razgovarat s mužem o tome ali on kao da izbjegava tu temu i samo kaže sve će biti u redu. A još mi sad zna spomenut kako mu je bilo grozno kad su mi u drugoj trudnoći na CTG-u rekli da se ne čuju dobro bebini otkucaji. Ja sam to čak i zaboravila a on još uvijek ima traumu zbog toga i to mi je naveo kao razlog zašto ne bi htio još jednu bebu jer ga je strah mogućih komplikacija. A sad šuti. Možda me ne želi opterećivati. Ali uglavnom radim sve da budem pozitivna i odlučila sam da neću više razmišljati šta sve može biti. Kako nam Bog da! Za sad zahvaljujem što je sve dobro, na UZV beba izgleda super i dobro napreduje. Čak je postao i življi jer mi se sad po cijele dane javlja jer se stalno miče. Pa me i to malo umiruje. A sad sam 30 tjedan pa da se i dogodi da ranije rodim već su velike šanse da će sve biti u redu. Bilo me strah 6 mjeseca jer kod nas ima 3 djece koji su rođeni u 6. mjesecu i svi imaju velikih razvojnih problema. Jedno od njih je 100% invalid. Toga me jako bilo strah.

Meni je najbolje kad moj muž počne prepričavat kako je teško podnio moj drugi porod! A samo me dovezao i one najgore trudove nije ni vidio. I sad opet neće bit uz mene. A baš sam htjela da i on malo vidi kako to izgleda. Jer on često zna uspoređivati porod žene i krave- jer tata mu je imao farmu pa je otelio puno krava! A ja onda ostanem bez teksta i samo mi dođe da ga odalamim nečim po glavi. A i voli me malo zaje*******!!!! Samo trenutno loše podnosim i šalu na taj račun!

Ja mislila da sam ovi naši bilogorci i slavonci imaju takve usporedbe! Očito nema veze s podnebljem!!! Joj što bi voljela da oni moraju proć sve što mi prođemo u ovih 9 mjeseci! Al mislim da se s njima ne bi moglo ni živjet. Zato smo mi žene kraljice i lavice šta sve podnesemo kroz život!