joj baš sam se našla u ovoj temi ...mene od početka pucaju emocije...drugi put sam trudna i ne sjećam se da mi je ovako bilo prvi put, možda malo pred kraj trudnoće.

aa znači to me čeka...ja sam inače emotivka,i kad treba planut i kad treba pustit suzu,al otkad sam trudna, skroz sam opuštena i ništa me ne dira...e kad bi tako ostalo...

Mene su te promjene raspoloženja uhvatile pred kraj trudnoće..baš sam bila nekako plačljiva.. mislim da nije prošao ni dan da se nisam rasplakala. tek kad sam rodila, shvatila sam da sam bila baš pravi cmoljo 

ja sam plačko isto...dragi nezna kaj da radi samnom, zeza me koji puta a meni samo suze krenu kao da mi mozak odbija shvatiti da se samo šali i sve uzimam za ozbiljno...znam da te neke stvari nebi trebala shvaćati osobno (kao kad me zeza da sam loša žena jer sam prepekla nešto i da će si naći neku bolju) ali jednostavno si nemogu pomoći,kao da je izvan moje kontrole..sad pred kraj trudnoće se pogoršava (u 35tt sam)

Joj i ja sam cmoljila za svaku sitnicu, uzas! Muz mi je bio rekao da se nece salit sa mnom dok ne rodim, jer nisam normalna :-)...a ja sam se i zbog toga rasplakala :-)

Drage moje, sve je to normalno!
I smijati se i plakati!
Ipak smo mi ženke koje na svijet donose svoje mladunče
Ja sam u trudnoći bila super, cmoljila sam tek kad sam rodila, sva sam bila preemotivna...

ja sam inace dupli rak pa se bas te promjene raspolozenja i pretjerana osjetljivost kod mene ne razlikuju puno sad i prije trudnoce 

Lili kaj cemo se i tu druzit? :-P :-*
Sorry, ostalima na offtopicu.

Ja za čudo Božje uopće nisam bila promjenjiva u trudnoći, čak ni kad sam rodila nisam suzu pustila a inače kad mi netko to prepričava plačem svaki put. Ustvari sam baš bila očvrsnula ko trudnica, sad sam opet emotivna cendravica ;)