Dugo nas nema na ovoj temi, a i moje razmišljanje nije baš skroz vezano uz nju, ali da ne otvaram novu temu napisat ću tu što me muči. Ne znam kako vi ali meni često glavom znaju prolazit neki strahovi vezani uz bebu. Neću ih tu ni pisat. Do sad nisam htjela previše ni robicu kupovat baš iz praznovjerja. I živcira me to što mi uopće takve gluposti padaju na pamet. I onda pokušavam razmišljati kako će maleni izgledat kad se rodi i hoće li imati plave oči i plavu kosu na moju obitelj ili smeđe oči i kosu na muževu i s tim malo otjeram loše misli. Ali ne mogu si pomoći i često me uhvati neki strah. Cure jel to normalno? Ne sjećam se više kako mi je bilo u prve dvije trudnoće i ne volim nikome ni pričati o tome pa vas molim koje prolazite isto da me utješite da je to normalno. Ili nije normalno?

A svaka ima neke svoje strahove. Imala sam ih i ja, ali sam ih brzo likvidirala iz glave 
Sve je to normalno. Sad kad sam prošla termin, nije me strah više ničega, samo želim roditi napokon 

Mene je stalno nečega strah...čim dobim neku novu vrstu bolova prepadnem se i najradije bi stalno na preglede  Al onda se probam skulirati i misliti na nešto drugo. Najgore od svega je kad krenem guglati, pa svašta pročitam. Svaki mjesec mislim da ću se prestati brinuti ako će sve biti ok na pregledu, ali opet meni padnu ubrzo na pamet neke nove ideje...Nisam zbog toga praznovjerna i kupujem robicu i stvarčice za bebu jer me to baš smiri i uživam u tome 

Ja sam prije bila puna strahova, do 12tt nismo nikome ni govorili da sam trudna, jer sam se bojala. Jedno vrijeme sam čitala iskustva sa poroda po noći sam se budila prestravljena i uplašena.Sad sam se smirila i posložila si neke stvari,  ne bojim se poroda,kako svima tako i meni,  bitno mi je da mi se bebica rodi zdrava i to je to! Malo sam se bojala dolaska kući, ali i mm i svekrva imaju dosta godišnjeg tako da će mi oni biti pomoć.

Mene pere praznovjerje i strah redovito 10 dana prije pregleda. Tad nadem 100 stvari koje bi kupila tog trena, ali cekam pregled, od straha. Sad mi je  za 5 dana..i onda dode pregled, kaze mi doktorica da je sve ok i onda odem doma sretna i svejedno nista ne kupim jer - imam vremena i drugih briga. 
Ima dana kad uopce nemam osjecaj da sam trudna i budem ravnodusna, ima dana kad mislim da nikog nije briga za mene i kad se osjecam usamljeno i nimalo posebno, ima dana kad sam sretna...

Hvala vam na iskustvima. Opet ste me utješile jer često mislim da samo ja imam takve misli. A imam već dva poroda iza sebe i dvije prekrasne i zdrave curke ali kad čujem razna iskustva uvijek me to uplaši. I nije me strah onoga poslije poroda jer mi je uvijek lako išlo i dojenje i sve oko bebe. Jedino me jako boljelo poslije drugog poroda kad se maternica stezala, ali onda su mi dali tablete protiv bolova pa je bilo lakše to podnositi. Više me strah nekih komplikacija u porodu. Ali stalno se trudim ne razmišljati o tome previše.

Joj cure ispast će da jedino ja imam psihičkih problema u trudnoći jer redovito obilazim ovu stranicu. A bolje mi je bilo dok sam radila jer nisam stigla toliko razmišljat o glupostima. Sad me spopadaju razni strahovi. I ne smijem više gledat na TV-u neke loše stvari vezane uz bebe i porode jer me to onda uplaši. Prije mi to nije smetalo a sad  neki dan gledala Hitnu službu i bilo nešto loše u vezi bebe i ja od onda nemam mira. Već razmišljam da bi trebala razgovarat s nekim. Jer malo mi je i grozno mužu reći što me muči jer ne želim i njega opterećivat i bojim se da ne bi on krivo shvatio. Moram se izvući iz toga ali ne znam kako jer koliko god se trudila imat pozitivne misli često zalutam u negativne.

Nemoj ni gledati takve stvari, ja sam negdje oko 20 tt imala napadaje panike, budila se po noći pa počela razmišljati o glupostima! nisam nikome ni rekla čak ni mm. To je baš bilo u vrijeme kad su izašla ona negativna iskustva u vezi poroda i budala išla čitati to. Od onda sam prestala čitati gluposti i samo pozitiva, moja mama je kod kuće rodila mog brata jer to je bilo prije 46 godina, prodila ju je babica, išao je na zadak, bio joj je prva beba i imao je 4500 g. E pa ako je ona to izdržala onda ću i ja u bolnici! Jedini strah mi je oš uvijek da mi je bebica zdrava, ali da bilo šta ne valja vidjelo bi se na UZV, a i da su mi rekli da nešta neće biti OK ne bi ništa promjenilo, to je moje dijete i već ga sad previše volim! Razmišljaj o tome kako imaš dvije zdrave prekrasne curice i sad ti kao šećer na kraju dolazi sin, pa kud ćeš veće sreće! 

Cure ja sam proplakala cijelu trudoću, svijet mi se činio kao previše opasno i ružno mjesto za mojeg anđelčića, ali to je normalno, ne brinite ništa. Meni su sve brige, strahovi, tuge i nervoze prošle onog momenta kad su mi ga stavili u ruke!