U intervjuu
Ana, draga svaka ti čast! Stvarno si hrabra i još si se nama javljala na forum! Skidam kapu 
drago mi je da je sve dobro završilo i da je Petar zdrav i veliki gladuš 
i on se umorio od poroda držim fige da se što prije oporaviš!
ana moja ajme ajme, mislim super šta je sve prošlo na kraju u redu, al molim boga da mi ne bude tako... svaka ti čast ženo, majko,kraljice!
Teddy Bear, neka ti je bar brzo proslo, a to s ctg-om mi je uzas... Kao da dosad nisu naucili da nisu sve zene iste i da ne ocitava ctg svaki put trudove. Svaka cast u svakom slucaju
Meni isto nije jasna ta stvar sa ctg-om!Vecer kad sam ostala cura do mene je se tresla od bolova a ctg je pokazivao do 30 samo,nisu joj vjerovali!Kad je doslo vrijeme pregleda,osla je u radjaonu brzinom munje,moja cimerica imala kao trudice do 15-20 na ctg.u,jos smo se smijale izmedju njenih trudova kako joj nitko nevjeruje da ce uskoro roditi i tako je i bilo...ja sam kad sam dosla tek imala kao pravilne trudove od 80 do 100 cak(a u prvom porodu sam izgon imala na 120)a imala menstrualne bolove,u boxu sam se nesvjestila i bila sva u grascima znoja od trudova a na ctg-u prikazuje 30-40!!!!! mislim wtf???Mozda su poludili aparati jer je bilo cijelo cudo zena u ta dva dana na porodu!
I da,ta moja cimerica...na kraju smo zavrsile zajedno u sobi,skompale se i idemo na kavicu sa klincima cim nam savici zarastu da mozemo pristojno sjediti u kaficu,hihihi
Meni je dokt u radjaoni rekla da ctg nije toliko pouzdan kad su trudovi jaki jer se puno mrdas i da se oni onda oslanjaju na otkucaaje srca
Mjesto radnje: Petrova, vrijeme radnje: 29.03.
Iako ih nisam osjetila, ctg mi je očitao trudove, nakon pregleda su ustanovili da sam na 7 cm, jedva mi stigli dati klizmu i poslali me u box. Tamo sam uz muža, savršenog doktora i babicu, u 3 truda istisnula curku od 3700 i 50 cm. Bez šavova i epiziotomije, danas došla doma i spremila stan. Meni je porod ostao u super sjećanju!
O paaa sretnice jedna!
Cestitke na super porodu i bebici! Uzivajte sada
Evo da podjelim s vama i svoje prvo iskustvo poroda.
Dakle vise malo luda od iščekivanja her sam prenila kažem muzu i nevjesti da ja ne mogu vise cekat da se danas nista neće dogodit i da posli ručka idemo u cc1 u kupovinu. Haha kako sam se prevarila, taman krenuli i na parkingu mi pukne vodenjak, nista natrag u kuću spremiti se. Ja polako bas opuštena, a svi oko mene nervozni isto da cu rodit u kupaonici doma bas tad. Nista uputili se u ST rodiliste tamo nas zaprimili, kaže sestra ne može hrana koju sam imala u kesici s vama u radjaonu, ja njoj mos mislit i ponesem je s sobom. U predradjaoni na pregled, klistir, doma sam se obrijala i nista šetaj okolo, a od trudova ni t. U 4 popodne sam bila u radjaoni, a u 6: 30 su mi predložili drip jer je beba na suhom već 6 sati. A sta cu moram i tako krenuli trudovi svako 2 minute dugi minutu i podnosljivi do 9:30 tada sam tražila dolatin, priznajem kukavica na prvi bolni trud sam poklekla i tražila droge. U to je došao i muž koji je bio totalno zbunjen jer on je mislio da to ne boli toliko i da cu ja rodit u sobi, a ne u boxsu di se sve vidi i čuje i u druge boxeve, svašta. Tako oko 11:30 sam bila skroz otvorena kaže doktorica,a a njoj " stvarno ne lažete 
" ali se beba nije spustila i okrenili su me na lijevi bok i tu je počela nenormalna bol, malo sam vrištala malo tiskala nekih 40 min tada su me okrenili na desno i kaže dr. Dva truda i vi ce te rodit i tu me uhvatila euforija i tako bilo tiskala iz sve snage, zatvorila oci i jedino sta sam cula je bilo stani stani, kad sam otvorila oci beba je bila Vanka i pitam ja jel to to, a netko s vrata pita a sta bi ti još i tako smo se svi nasmijali, ugl. Bilo je dosta osoblja u tom trenu u boxu stvarno ne znam od kud i kad su se stvorili. I eto u 00:30 rodjeni je moje sunce 3730 i 51 cm dugo. Stavili su mi je na prsa i tu smo se malo mazili dok su me šivati i onda je umirali i stavili u krevetić, a meni je krenula tarapana jer su mislili da je pukla maternica pa su se svi uzvrtili oko mene i gurali nekakve instrumente u mene fuj fuj i 3 puta uvz i sto čuda dobrih sat vremena. Ugl najgori dio poroda je to bilo ali srećom nije bilo nista i krvarenje se smanjilo tako da je ponosni tata išao kuci, a nas dvije na odjel.
Sve pohvale osoblju bili su super, ja se još oporavljam ali isto bez obzira na bol jedva čekam drugo i sve bi ponovo prosla bez problema za još jedno zlato.
Bravo Ana!! Dugo se nismo čule, sve smo u poslu hehe. Neka, neka
Dakle, moj prvi porod u splitskom rodilištu.
Došla sam na ctg po dogovoru nekih 10 dana nakon što sam prešla termin( nakon dvije noći lažnih trudova) . Uđem ja u bolnicu i idem do opet nekog novog doktora za ctg i sretnem doktoricu koja mi je vodila trudnocu u rodilistu zadnjih 5 tjedana. Vidi ona mene i kaže ; L., izgledate ko da vas boli. Ja kažem; Boli, trudovi nocu na 5 minuta ali sad je sve prestalo skoro. Ona meni; Ajmo, brzo u rađaonu i uputi me na koja vrata da odem. Ja zbunjena, natečena, tapkam do tih vrata i pokucam i kažem dr. me poslala u rađaonu. Sestra me pita; Ok, di su vam stvari. Ja rekoh; Nemam ih. Ona; Nek vam netko donese i nek vas ode prijavit bla bla papirologija.
Došla ja na odjel bez trudova, s malim grčevima u trbuhu koji su prestali nakon klistira 
malo me bricnula dole i poslala na tuširanje i onda šetanje po hodniku. Šetam ja ko manijak jer me ništa ne boli i mislim se; Bože, što ja ode radim. Čujem neke tete vrište iz bokseva, viču, plaču.... Mislim se i ja ću ovako garant... Jadna ti san i nikakva.
Šeta samnom još jedna teta kojoj su dali dva gela da se otvori a drugo joj dijete i mislim se ja jbt, ova se otvara satima ode a već je rodila bit ću ode zauvik....
Nakon nekih pola sata ( od kojih sam sve vrime provela u ćakulanju s rodbinom zbunjeno objasnjavajuci da nema sanse da ce me poslat da idem rodit jer da nemam trudove) zove me sestra da idem u boks. Ja ju gledam blido i kazem ; ali ja nemam trudove. Ona meni; Imat ces ih :O
I ja odem tamo, vidim nekoj teti raširene noge i cujem je kako vice ali hrabro se drzim. Nije me strah. Još uvik mi nije jasno ni da sam trudna a kamoli da idem rodit. U glavi teško negiranje situacije. Neće me ostavit ode. Pustit ce me kuci garant.
Dođe, doktorica kaže, otvorena je možda dva prsta kaže doktor; nIšta to daj joj drip. Čujem ja to drip ali ne reagiram jer me jos nista ne boli... Bolje mi je šutit. Pitam babicu kad će drip počet djelovat kaže ona odma. Prvi trudovi su glupost bili. Dobro će bit, mislim se ja. Nisu jaki.
Nakon 15 minuta dripa molim doktoricu nešto protiv bolova jer ,,ne mogu više''
Ali sam i dalje smirena i dišem trudove i dopisujem se s babom i dragim.
Nakon 2 sata trudova koji su proletili full brzo jer mi je stalno netko gurao prste i nesto lijepio po meni i neku krv mi vadio i nekakve igle ubacivao u mene ja sam počela mjerit trudove na mobitelu. I onda kad sam vidila da su trudovi trajali 50 sekundi a odmor od trudova 40 sekundi sam počela malo jače vikat; DAJTE MI NEŠTO PROTIV BOLOVA.
Dođe doktor i da mi neku injekciju i pojača uredno drip s 8 na 12 ( ne znam koliko je to tocno ali znam da mi je sad s 12 bol bila jednaka onoj s 8 kako su mi dali protiv bolova nesto i znam da sam postala drogirana izmedju trudova su mi svi izgledali ko patuljci oko mene i u jednom trenu sam se digla i sjela na što mi je dosla babica i rekla; ne sjediti na glavi! Ja sam ostala zbunjena sta sam toliko drogirana da dubim na glavi a mislim da sjedim dok nije rekla; djetetu, ups dijete, ja zaboravila na dijete! )
I tako sam malo čučila na krevetu pa su mi poispadale sve one žice na koje sam bila prištekana i onda sam nakon 4 sata dripa počela vikat; DOSTA , ISKLJUČITE MI DRIP! NE ŽELIM DRIP, POTPISAT ĆU DA GA ISKLJUČUJEM NA SVOJU ODGOVORNOST!
Naravno, nitko ni da me pogleda. Računaju da sam drogirana. Dragi mi tad šalje poruku ; što se ne javljaš , jel se porađaš? Ja pročitam poruku i bacim mobitel i zarežem glasno; Mrš u tri p.m. glupane.
Neka sestra se tad našla tu i počela smijat. Pitala me ko je to pisao ja rekla ; Glupan.
Dolazile mi neke sestre me malo tješit jer sam počela bacat noge lijevo desno u trenu najvećih trudova i vikat; DOSTAAA, NE MOGU VIŠEEE, JOOOOJ!
Jedna me gladila i rekla; smiri se, sve ce proc, i ja sam rodila dvoje i svaki put mislila da umirem pa vidi me sad.... I to me malo utjesilo pa sam imala snage za dalje...
Došao poslije neki treći doktor koji je ostao do kraja i koji je rekao da nije ta beba moja toliko velika da cu ja prirodno rodit ( na pocetku je to rekao babici na njen komentar da je dijete mozda preveliko) i taj mi poceo gurat te neke cijevi dolje unutra jer bebi se nisu mogli preko trbuha očitavat otkucaji srca... NIko mi ništa ne govori samo mi to guraju unutra triput jer ispada van stalno i isto toliko puta mi stavljaju kateter da mi iscuri mokraća....
Grčevi postaju toliko jaki na trenutke da mi dolazi mučnina i stalno čekam kako će mi reć da sam skroz otvorena i da kreće izgon ali niko i dalje nista ne govori samo mi kažu da probam tiskat ja tiskam , doktor se ljuti kako ja to ne znam rodit u 21. stoljecu pored googla , da stisnem rucke, glavu dole, da udahnem i ne izdišem dok mi on ne kaže. Ja njemu reko; Jebote, pa nemam škrge. Pokušali smo par puta ali nije išlo... Ne znam zašto više nismo pokušavali samo znam da je nakon sat vremena što me doktor ostavio da ležim na desnom boku došao i rekao; Ja bi vas poslao na carski. Imate li kakva pitanja. U tom trenu sam vidila vile, zvijezdice i anđele kako lebde oko njega i htila sam mu se bacit u naručje onako krvava i poljubit ga. Ja njemu da nemam ako je beba ok. I on opet; imate li kakva pitanja. Ja njemu; NE ( samo me vodite na carski ne mogu vise ponit bol)....
Bol je bila puuuno manja kada sam u naletu boli tiskala ali kako sam kasnije tek saznala poslali su me na carski jer je mali bio prevelik i nije se nikako spuštao i bilo ih je strah da nešto ne pođe po zlu.
7 sati dripa -10 cm otvorena.
1.5 sat ležanja na desnom boku bez uspjeha i malo tiskanja i nakon 9 sati od dripa sam bila u sali...
U sali svi super raspoloženi. Kad sam dobila spinalnu bila sam totalno smirena, doktorica i anesteziologica pricale samnom, mazile me po glavi dok me dr rezao ja nista nisam osjetila i odjednom cujem glasni bebin plač. Mrcina 4300. Čim su mi ga prislonili na obraz prestao je plakat. Miš mali.
Zapjevali su nam jednu pjesmicu za dobrodošlicu i odnili ga...
Ja i dalje zbunjena.... Izgleda da sam rodila.... To je beba što mi je bila u trbuhu... Odnesu me na intenzivnu. Nisam cijelu noć oka sklopila od uzbuđenja. Bilo mi je jako vruće i znojila sam se cijelu noć od navale adrenalina. Ujutro sam samo ja otišla na odjel za carski jer sam bila toliko uzbuđena sto cu vidit maloga da ne znam ni sama kako sam prohodala odma ujutro sva izrezana i s temperaturom....
I evo, mali kući samnom i sad gleda u neku šarenu dekicu a ja se mislim; Je li moguće da sam bila trudna i rodila ....
Sortiraj odgovore
Najstariji