Ma sve znam! Mene je takva depresija poslije poroda uhvatila da sam plakala i plakala... ma brzo to sve dodje na svoje! 

ja sam treci dan poslije poroda plakala ko kisna godina, a nisam znala razlog. 
hormoni imaju tu dosta utjecaja, ne mozemo se iskontrolirat.
al potpuno kuzim kak je vama koje srte imale mucan porod, nije ni moj bio bas kako sam ocekivala i zeljela, ali barem je bilo brzo i bez tezih posljedica..

Iva8 a čitala sve o najboljim položajima da se beba namjesti kako treba ali meni je problem jer sam otvorena i moram mirovati pa dosta ležim i to baš moram na leđima jer me boli trbuh kad ležim na boku i imam vene pa moram podić noge malo na povišeno da me ne bole jako. I još uz to ne smijem dugo sjedit jer onda imam kontrakcije a zbog njih sam se i počela otvarat i završila u bolnici. Tako da sam u začaranom krugu. Ali planiram pred kraj od 36 tjedna vježbat i puzat na četveronoške pa se možda beba okrene. Jer sad me još strah nešto poduzimat jer sam tek 31 tjedan. Bar da izdržim do 36 da se dalje ne otvaram. Malo me uplašilo to jer prije nisam ni znala da i taj položaj može zakomplicirat porod. Mislila sam sammo da je problem kad je beba na zadak a sad još i ovo. Ali razmišljat ću pozitivno!!!
Dalia03 svaka čast što si tako brzo "prebolila" težak porod. Ja sam nakon prvog poroda godinama govorila da neću više iako mi nije bio tako težak porod. Ali mi smo žene od čelika i sve mi prebolimo.

Evo i mene sa mojim drugim porodom:
U nedjelju navecer narucena oko 18-18:30 na ctg,u 18 sati dok sam spremala kuhinju me pocela ledja boljeti lagano!Dosla na ctg,pokazuje pravilne trudove na 10min a ja menstrualnu bol osjecam!Pregled,4cm otvorena,klistir ,prijava u bolnicu i cekanje jacih trudova...oko mene guzva uzasna,taj dan je rodilo oko 13 zena,i samo ih je jos vise dolazilo  sa bolovima od kuce...imala sam super cimericu krevet do na ctg-u koji je uz radjaonu,kojoj se nisu pokazivali trudovi a kontrakcije ju rasturale,jjedna drugoj smo iscitavale ctg,kasnije ja setam,lezim,jedem kekse sto sam si spremila u torbi jer je vec devet sati,ja gladna a nista se ne dogadja..bar ne meni...od devet do pol deset su rodile jos cetiri zene tako da je  nastao mir oko 23h kad smo ja i cimerica ostale same,obavili nam jos jedan ctg,kod mene opet pravilni trudovi sad na 7 min,pojacava se bol,pregled,ja na istom,ona otvorena 6 cm s laznjacima(zbilja joj nisu vjerovali da ima trudove jer vjeruju ctg-u),dali nam spazmex da se smirimo i da spavamo jer nista od nas do jutra!Ugl.droga nas pukla da smo se u bolovima smijale jedna drugoj ko blesave i njoj na kraju pukne vodenjak i rodi za 20 min.,mene ostavi samu do jutra!Opet docekam novi ctg,trudovi se prorjedili,na 12 min i to skroz lagani,skoro bezbolni,dodje opet u 7 ujutro zenska neka od kuce u bolovima,ctg pokazuje trudove i meni i njoj,puhcem ja puhce ona,odjednom drekne"sestro,meni nesto izlazi"i skoro se porodi kraj mene,jedva ju u box odnjeli...oko 9 sati meni trudovi na 5 min.,boli sve jace,dr me pregleda,na 5cm sam"tek"ali idem u box,tamo su poceli sve jaci trudovi,brzo su dosli na 3 min.,pregled oko 10:30,sest cm,probiju mi vodenjak...e onda su me poceli sorati nenormalno jaki trudovi koje sam jedva prodisavala i jednostavno nisam mogla drzati usta zatvorena,pocela sam vikati kod svakog truda jer bi mi tako bilo lakse pa bi se sabrala pa si gurala onu plahtu kojom sam bila pokrivena u usta samo da budem tisa,da ne govorim koliko sam puta pozeljela da imam koga stisnuti za ruku,bilo bi mi lakse,ovako sam stiskala krevet!Kad god bi sestra dosla i provjerila me ja sam je molila da mi da nesto za bolove  na sto bi mi rekla da je za to kasno ,da sam pri kraju,mogu jedino dripa dobit da ubrza trudove i cekamo bebu da se spusti!Ugl rasturalo me jos pola sata,okretali me na bok da se prije spusti gdje sam gubila svijest u trudu od boli i napokon sam osjetila nagon za tiskanje ali beba se jos nije skroz spustila pa sam opet tri truda izdrzala na boku,okrenuli me na ledja da tiskam i onda  je krenulo koliko toliko ali ubrzo su trudovi skroz stali i morala ssam tiskati na slijepo,kako sam ja tiskala beba se vracala natrag,kad vise zbilja nisam mogla,osjetila ssam da pucam pa su me zarezali,nalegle su se na mene dvije prekrasne sestre dok me treca poradjala...do neba sam im zahvalna na svemu..i ja sam osjetila da izlazi,napokon izlazi moj decko..onda neka pomutnja odjednom,zovu dr da je beba sva upetljana..skocila sam na onom stolu...moj mali je bio umotan dvaput oko vrata,jednom oko ruke i jednom oko noge,on nije bio plav..on je bio gotovo crn...zato nije mogao izaci sam,zato me sve rasturalo...ali je i proplakao odmah i kad su ga stavili na mene,sve je proslo,na sve sam zaboravila...napokon je na svijet dosao moj Petar od 3640g,53cm dug,apgar 10/10 u 11:35!
Kod mene je drugi porod prosao puno puno bolnije  od prvog a nista brze,rodila sam za 2,5h kao i prvo,jedino mi je oporavak unatoc povelikom rezu,puno bolji i brzi i s dojenjem smo odmah startali,jak je,grlat, nezasitan i zdrav potpuno,hvala Bogu!

Draga Ana kao da čitam priču sa svog drugog poroda. I ja sam drugi put vikala i tražila nešto za bolove i beba nije htjela van i na kraju je isto imala omotanu pupčanu vrpcu oko vrata i bila sva ljubičasta. A meni su popucale sve kapilare u očima i ispod očiju od tiskanja. Ali isto hvala Bogu na kraju je sve bilo dobro. Samo me je poslije drugog poroda jako maternica bolila da su mi davali tablete protiv bolova. Drago mi je da si sad dobro i da je maleni dobro. Sad je sve to iza tebe i uživaj sa malenim Petrom! Očito za nas obje ne vrijedi izreka da je svaki novi porod lakši jer i meni je drugi bio teži i bolniji.

Bravo Ana!

Drage majke, evo jedno iskustvo sa poroda prvorotkinje prošle godine. Rodila sa 40+2tt prirodno djevojčicu 3850 i 55 duga. Dan prije poroda ctg uredan, ni prsta otvorena (iako sam od 26tt-37tt mirovala zbog omekšanog cerviksa),poslana kući sa napomenom vidimo se za dva dana. Iduće jutro budi me u 6h nekakav prasak, momentalno stavljam ruku i vidim da nije plodna voda i onako zamišljena razmišljam šta me probudilo kada za 10min osjetim da mi plodna voda doslovno počela teći. Budim muža, onako u panici, ni sama ne znam odakle prije da krenem, istuširala se, spremila i put bolnice,sve računajući da dođem u prvu smjenu kad je više doktora i osoblja. Primaju me na pregled i govore otvorena 2prsta,ipak me stavljaju u predrađaonu jer nema gužve ali mi stalno ponavljaju prvorotkinja ste i nećete barem do kraja večeri u najboljem slučaju. CTG ne pokazuje trudove. I tako ja šetam po hodnicima, lijepo doručkujem, nemam trudova, surfam po internetu, malo sa mužem podružim i onda oko 9.30h osjećam lagane trudove koje ctg opet ne očitava, pregledaju me i govore 4 prsta otvorena. Da ne duljim, nekad oko 10h sam dobila trudove na 3 min i tada počinje neopisiva bol o kojoj su mi do tada pričali. Dr i medicinsko osoblje i dalje misle kako dramim bez veze, jos mi muža pošalju kući i ponavljaju mu kako neću do navečer roditi. Naravno nije ih poslušao već otišao sebi po kavu. Kada sam ga nekad oko 10.40h ugledala na hodniku do kojeg sam na jedvite jade došla od bolova, samo sam kleknula i rekla ja ću da se ovdje porodim i u tom trenutku nailazi doktorica i govori kakvu vi bol osjećate a ja plačući i jedva nekako joj objasnim da imam nagon za veliku nuždu(kod nas ne rade klistir) i tada me odvode u rađaonu i kad tamo ja 8prstiju otvorena. Svi u šoku kako brzo otvaranje išlo i tako na stolu ležim, bolovi razvaljuju, daju mi spasmex i drip, ali drip mi samo iscurio, nisu dobro braunilu stavili koliko sam se previjala od bolova. Na treći izgon sam rodila svoju curicu, čak bi i odmah da se nije vraćala, ali su me tad morali rezati da bebu ne mučimo. Uglavnom samo su komentirali kako mi je kratka pupčana vrpca bila i zbog toga su morali rezat da se bebi nebi nešto nedaj Bože desilo. Posteljica je odmah izašla, rez i šivanje nisam ni osjetila jer su me odmah vruću šivali.
Sve u svemu jedan izrazito brz i bolan porod, ali pozitivno iskustvo kojim se nadam i u sljedećim trudnoćama.