Na nekih 5-6 minuta, ako se dobro sijećam. 
U bolnicu sam krenula oko 1, 2 u noći, malo mi je mutno to sve u sjećanju, bila sam na ctgu sigurno pola sata, pa čekala doktora, dobila klistir pa opet ctg i onda si me poslali u predrađaonu na nekih sat i pol, dva. Brzo je to kod mene išlo. Muža sam zvala oko 7, a u 10:52 sam rodila.

Ako vam je iskustvo poroda bilo neugodno, stresno, teško ili traumatično, ili vam majčinstvo 'teško pada' i ne osjećate se ugodno u ulozi majke, javite se u Savjetovališe za majke poslije poroda: klokanica.hr/roditelji/sretna-mama/otvaramo-savjetovaliste-za-majke-poslije-poroda-2569

Pozz evo da se i ja uključim sa svojom pričom...
Bio je to 20.7.2009.,4 dana nakon termina...ujutro sam se probudila sa jakim bolovima u zdjelici i križima i preponama..oko pola 1 popodne sam došla u vinogradsku i sat i pol ležala na ctg-u koji nije očitavao trudove i za to vrijeme se meni bol smirila...odlučili su doktori da će me zadržati i idući dan inducirati porod...ali kada sam ustala s kreveta ponovno me počelo neprekidno boljeti i dogovorili su se da neće čekati sutradan...odmah su mi napravili klistir..u 18 sam ušla u box i dobila drip...bila je neka mlada sestra i krivo je okrenula neku cjevčicu za drip tak da me bezvezne 3 puta pikala...do 20 je bilo izdržljivo ali tad su mi pojačali drip i postalo je malo gore..tražila sam epiduralnu i dobila sam ju u 22 ali su me upozorili da se porod može odužiti do jutra..poslje su mi još pojačali drip i oko 23.20 i epiduralnu a u ponoć i pet sam rodila curicu 3200 tešku i 49 dugačku..to je sad velka cura od pet i pol godina i za dva i pol mjeseca će dobiti seku..

Meni je porod ostao u lijepom sjećanju kako u rađaoni tako i na odjelu..sestre i doktori su mi bili jako dragi i ljubazni i ponovo biram vinogradsku 

Evo da podijelim i ja svoju priču. Dakle, počelo je s prsnućem vodenjaka u 17:15. Na tečaju su nam rekli da se u tom slučaju istuširamo i spremimo te polako krenemo u rodilište, ali sam ipak nazvala još jednom u rodilište  Bila sam sva euforična i nisam se mislila žuriti, ali su muž i sestra već bili ko napete puške na vratima i požurivali me  U 18:15 smo došli u rodilište, pregledao me liječnik, bila otvorena samo dva prsta, trudovi neki srednji ajmo reći, uslijedila klizma i predrađaona. I tako ja hodala i hodala i malo čavrljala sa supatnicom Poki i još jednom curom koju su doveli k nama. Doktor je zaključio da ništa od nas do jutra pa je rekao neka spavamo između trudova, za što meni nije bilo teoretske šanse. Trudovi su mi bili neki čudni skroz. Jako mali razmaci među njima, a činilo mi se da ne traju dovoljno dugo. Inače imam visok prag tolerancije na bol pa nisam nekako mogla procijeniti uopće u kojoj sam fazi porođaja. Gledajući u ctg, nisam mogla zaključiti skoro ništa jer kad mene najviše boli, tamo nisu neki veliki brojevi  I tako sam se ja tamo previjala i namještala na sve strane i psovala braunilu koju su mi stavili na ruku pa mi je samo smetala. Hodala malo malo u wc da se ohladim jer je bilo prevruće. Oko 2:30 opet ctg. Sestre su sve bile u rađaoni, a nas su kao pustile da spavamo. I tad je sestra skužila da mene to malo puno boli. Pregledala me, a ja na 9 cm. Daklem, skoro sam se sama porodila. Prebacili me u box, tj. odšetala u box, objašnjavala joj di da nađe potvrdu da mi muž muže biti sa mnom na porodu, zvala muža, on došao za 10 min. Dakle, u 03:15 sam došla u box, a u 4:08 sam rodila. Bebač se nije spustio pa je bilo skakanja po trbuhu, otela su mi se dva vriska, ali eto. Rez nisam osjetila, a ni šivanje, možda zadnja dva šava. Uglavnom, sve je to dosta brzo bilo za prvorotku, voljela bi da sam ranije došla u box, možda bi izbjegla neke stvari, ali eto. Imalo je i ovo svojih prednosti. Disanje je stvarno jako važno i treba slušati šta babica govori. Uglavnom, nije bilo tako strašno kao što sam mislila. Osoblje mi je bilo super i drago mi je što sam rodila skroz prirodno bez ikakvih sredstava protiv bolova. Dakle, za zadarsko rodilište imam samo riječi hvale