Moj kao da je 500km daleko. Danas ne zeli ni pogledat u mene, od jutros nije 3 rijeci ukupno progovorioJa stvarno ne znam kako se nositi sa ovim svim.
Draga zao mi je. Mozda vam je sve to sad prenaglo za provarit. Pogotovo njemu. Sve se to sad izdesavalo u nekoliko dana prakticki. Mi smo isto pricali o donorstvu. Mm je reko da ce on biti za sve sto ja budem htjela. Al ja nesto nisam na cisto s tim. Iz 2 razloga: zeljela bih njegovu bebu (kad bude zlocesta da mogu rec da je na njega🙉), a drugo se bojim da on nebi volio to dijete kao svoje i onda bih umrla od tuge.
Moj je rekao da se boji da bi se osjecao izostavljen, kao sad ja imam bebu, a on je po strani. I izricito ne zeli donorstvo. Ja to uopce ne gledam tako. I uzasno mi je sto je on spremniji ako do tog dode prihvatiti neko dijete “s ceste”, nego dijete koje bi raslo u meni, uz njega cijelim putem. I uzasna mi je pomisao da bih mogla ostati bez vierojatno jedine i zadnje sanse da rodim jer on ne moze to probaviti kao ideju. A ako smo u braku meni treba njegova suglasnost koliko sam shvatila da bi mogla traziti donorstvo. I onda dodemo do briljantnog dijela, a taj je da mi tehnicki nismo jos u braku, ali je svadba uskoro. I sta sad? Uzasno me strah da se ne bi desilo da ostanem i bez bebe i bez njega
Jesi razmišljala da idete kod psihologa? Ili barem ti ako on ne želi? Izgoriti ćeš ovako, i samoj ce ti biti jako tesko doci do nekih odluka a da se ne osjecas krivom. A imate puno užasno bitnih odluka za donijeti, zajedno i svaki za sebe.
Ja intenzivno razmisljam o psihologu. On tesko da bi pristao na to :/ Bas je koma situacija :/
I sve si mislim kak bi trebala postojat neka udruga za pruzanje pomoci MPO parovima. Neka grupna terapija, something. Jel ima negdje tak nesto?
“Molite i dat će vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvorit će vam se.”
Ja sam sanjala da mi je dosaomuz i ko ono ljubavi, prevaeio sam te, samo jednom, i ona je trudna… ali tebe volim najvise na svijetu i dati ce nam bebu… i ja sam bila ko ono, ljuta jer me prevario, a sretna jer cemo imati bebu… ( sad kad sam budna sam samo ljuta jer me prevario 🤣🤣🤣🤣 ) pa ti vidi taj mozak… a sva sam ko cool i ne dira me to vise… kako bude biti ce… i k vragu…
Nevjerojatno. Ja sam nocas sanjala da mi dosla cura, naravno trudna. Pitam ja kako, iz ivf, ali s mojim muzem, uspjelo iz prve. Bila sam tako bijesna da sam se probudila i vise nisam spavala 😤 evo i sad sam uzrujana kad se sjetim
Čudna noc za snove izgleda…. 
Joj cure moje,
Teške su to situacije i ja bi odmah posvojila ali mm ne želi 🙈a ima tako lijepih priča sa posvajanjem ali eto… Do 45 g se može posvojiti potrebno je proći obuku i ući u registar ali kako je naša država sj…teško je ali nije nemoguće.
A kad smo kod snova ja sanjala svog bivšeg kao izjavljuje mi ljubav i ja trudna s njim 😂pa ti reci da sam normalna to znači da sam sto posto u procesu trudnoće samo o otom razmišljam 🙈.
❤️Bogu ništa nije nemoguće ❤️
Ja intenzivno razmisljam o psihologu. On tesko da bi pristao na to :/ Bas je koma situacija :/
I sve si mislim kak bi trebala postojat neka udruga za pruzanje pomoci MPO parovima. Neka grupna terapija, something. Jel ima negdje tak nesto?
Sorry na upadu, al mislim da su po novom u Petrovoj uveli psihološku pomoc za parove i osobe koje su u postupku za IVF.
Ja sam mislila da je to obavezna obrada u sklopu pripreme, ali ide tko hoce. Mi na kraju nismo isli jer nam nije trebalo, bili smo slozni i odlucni u svakom trenutku. Tada je jos bilo na rebru pa sam poslala upit za naruđbu i internom uputnicom, pa sam potrazila u mail-ovima. Nadam se da cu uspjet stavit kako je glasila uputnica.
Slali smo na psihmed@kbc-zagreb.hr
[postimg.cc]
Ja intenzivno razmisljam o psihologu. On tesko da bi pristao na to :/ Bas je koma situacija :/
I sve si mislim kak bi trebala postojat neka udruga za pruzanje pomoci MPO parovima. Neka grupna terapija, something. Jel ima negdje tak nesto?Sorry na upadu, al mislim da su po novom u Petrovoj uveli psihološku pomoc za parove i osobe koje su u postupku za IVF.
Ja sam mislila da je to obavezna obrada u sklopu pripreme, ali ide tko hoce. Mi na kraju nismo isli jer nam nije trebalo, bili smo slozni i odlucni u svakom trenutku. Tada je jos bilo na rebru pa sam poslala upit za naruđbu i internom uputnicom, pa sam potrazila u mail-ovima. Nadam se da cu uspjet stavit kako je glasila uputnica.
Slali smo napsihmed@kbc-zagreb.hr
Raspitat cu se, hvala ti! :)
“Molite i dat će vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvorit će vam se.”
Moj kao da je 500km daleko. Danas ne zeli ni pogledat u mene, od jutros nije 3 rijeci ukupno progovorio
Draga zao mi je. Mozda vam je sve to sad prenaglo za provarit. Pogotovo njemu. Sve se to sad izdesavalo u nekoliko dana prakticki. Mi smo isto pricali o donorstvu. Mm je reko da ce on biti za sve sto ja budem htjela. Al ja nesto nisam na cisto s tim. Iz 2 razloga: zeljela bih njegovu bebu (kad bude zlocesta da mogu rec da je na njega🙉), a drugo se bojim da on nebi volio to dijete kao svoje i onda bih umrla od tuge.
Moj je rekao da se boji da bi se osjecao izostavljen, kao sad ja imam bebu, a on je po strani. I izricito ne zeli donorstvo. Ja to uopce ne gledam tako. I uzasno mi je sto je on spremniji ako do tog dode prihvatiti neko dijete “s ceste”, nego dijete koje bi raslo u meni, uz njega cijelim putem. I uzasna mi je pomisao da bih mogla ostati bez vierojatno jedine i zadnje sanse da rodim jer on ne moze to probaviti kao ideju. A ako smo u braku meni treba njegova suglasnost koliko sam shvatila da bi mogla traziti donorstvo. I onda dodemo do briljantnog dijela, a taj je da mi tehnicki nismo jos u braku, ali je svadba uskoro. I sta sad? Uzasno me strah da se ne bi desilo da ostanem i bez bebe i bez njega
Ja njega sroz kužim jer sam ja u istoj situaciji kao on. S tim donorstvom. Na početku sam bila totalno za to. Slala mailove po klinikama, vec organizirala smještaj za pse, skoro platila avionske karte. Čak sam bila mišljenja da bolje da dijete nema moje gene kad sam ovako sjebana. I onda jedan dan kod soc.ginekologa nakon što je vidio moje nalaze kaže razmisli o donaciji, ali ako odluciš nikome ništa o tome, ni vlastoj majci…i tu sam tek počela razmišljat u onom drugom smjeru…ja ću ga rodit i volit sigurno više nego sebe samu i nek se jednog dana mom muzu digne neka stvar na drugu mogu se pozdravit s tim djetetom jer će bit njegovo a ne moje. To nikad ne bi preživila. Sad se volimo najvise na svijetu i sve ovo nas je čak malo i povezalo, ali dovoljno sam realna da znam da se može lako desit, pa on crnči po cijele dane da bi mogli platit ove postupke…pa šta to njemu treba u životu.
I iako sam inače lajava da ne mogu bit lajavija ovu temu donorstva sam pocela izbjegavat….sve se mislim s ovim postupcima ćemo uskoro na prosjački štap pa ionako neće bit love za Češku pa neće ni on više o tome razmisljat.
Pa ja bi ga smatrala svojim, ali ako se mi jednog dana ne budemo slagali, ako moj muž nađe drugu ili bilo sta da se dogodi uvijek ga moze na račun toga okrenut pritiv mene i na kraju krajeva mi ga može i oduzet. A da ne pričam o strahovima da li djetetu uopće to reć, kad i kako, kako bi prihvatilo to, hoće li me zamrzit zbog toga…
Pa ja bi ga smatrala svojim, ali ako se mi jednog dana ne budemo slagali, ako moj muž nađe drugu ili bilo sta da se dogodi uvijek ga moze na račun toga okrenut pritiv mene i na kraju krajeva mi ga može i oduzet. A da ne pričam o strahovima da li djetetu uopće to reć, kad i kako, kako bi prihvatilo to, hoće li me zamrzit zbog toga…
Pa ono, ako ga ti rodis ne znam na koju foru netko moze osporavati da je dijete tvoje. A sto se tice toga da moze pokusat okrenuti dijete ako se sve raspadne… a moze. Dogada se to u rastavama, cesto. Ja nekako uopce ne razmisljam u tom smjeru. Ali da, teske su to situacije, stvarno svatko mora pronaci ono s cim je najvise okej sam za sebe.
“Molite i dat će vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvorit će vam se.”
Ali za sad, unatoč mojim očajnim nalazima, ipak dobijem po 5-6 stanica, a davno sam otpisana. Sigurna sam da će tako bit i kod Vas i da će bit sperme. Iako nam ni to ništa me garantira, ali eto da bar znamo da smo pokušali i dali sve od sebe pa ćemo do tada ozbiljnije razmislit i porazgovarat o donaciji.
Iako me po pitanju donacije toliko toga muči radije bi na donaciju nego posvojenje, baš iz razloga koje si navela “hoću bit trudna i debela i bljuvat i imat otečene noge….rodit, dojit”…. Ali….kad ispucamo ove opcije tek onda ću s njim ozbiljno razgovarat o tome.
Sve Vam se naglo izdešavalo i samo mu treba vremena da mu sjedne malo….a i ako ne bude druge sigurno će drugačije gledat na donaciju.
Sortiraj odgovore
Najstariji