Ja sam sanjala da mi je dosaomuz i ko ono ljubavi, prevaeio sam te, samo jednom, i ona je trudna… ali tebe volim najvise na svijetu i dati ce nam bebu… i ja sam bila ko ono, ljuta jer me prevario, a sretna jer cemo imati bebu… ( sad kad sam budna sam samo ljuta jer me prevario 🤣🤣🤣🤣 ) pa ti vidi taj mozak… a sva sam ko cool i ne dira me to vise… kako bude biti ce… i k vragu…
:grli:
je, podsvijest je gadna stvar :/
na vedriju stranu, ja sam se na svog ljutila jednom nekih 3 dana jer sam sanjala isto da me prevario, i koliko god da sam znala da je to samo san nisam se mogla otarasiti te zifcanosti, samo sam rezala na njega. a on jadan nije znao jel bi mi se smijao ili je pametnije da se samo skloni s puta:):)
“Molite i dat će vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvorit će vam se.”
Ja sam sanjala da mi je dosaomuz i ko ono ljubavi, prevaeio sam te, samo jednom, i ona je trudna… ali tebe volim najvise na svijetu i dati ce nam bebu… i ja sam bila ko ono, ljuta jer me prevario, a sretna jer cemo imati bebu… ( sad kad sam budna sam samo ljuta jer me prevario 🤣🤣🤣🤣 ) pa ti vidi taj mozak… a sva sam ko cool i ne dira me to vise… kako bude biti ce… i k vragu…
Nevjerojatno. Ja sam nocas sanjala da mi dosla cura, naravno trudna. Pitam ja kako, iz ivf, ali s mojim muzem, uspjelo iz prve. Bila sam tako bijesna da sam se probudila i vise nisam spavala 😤 evo i sad sam uzrujana kad se sjetim
Moj kao da je 500km daleko. Danas ne zeli ni pogledat u mene, od jutros nije 3 rijeci ukupno progovorioJa stvarno ne znam kako se nositi sa ovim svim.
Draga zao mi je. Mozda vam je sve to sad prenaglo za provarit. Pogotovo njemu. Sve se to sad izdesavalo u nekoliko dana prakticki. Mi smo isto pricali o donorstvu. Mm je reko da ce on biti za sve sto ja budem htjela. Al ja nesto nisam na cisto s tim. Iz 2 razloga: zeljela bih njegovu bebu (kad bude zlocesta da mogu rec da je na njega🙉), a drugo se bojim da on nebi volio to dijete kao svoje i onda bih umrla od tuge.
Gelice, da sad ne kopiram sve ono.. Da, jucer smo potegli teme kaj dalje ako TESE ne upali. Nije to bas proslo dobro. Mislim, i meni je uzasna ideja da mozda necemo imat bebu koja je bioloski nasa. Ali ak vec ne moze bit i mojih i njegovih gena unutra, onda bi radije da bude bar mojih. Ne toliko zbog gena, koliko zbog iskustva. Ono, hocu bit trudna i debela i bljuvat i imat otecene noge. I mazit se s bebom kroz trbuh i kvazi se ljutit kad me sutne u mjehur ili rebra. I hocu rodit svoju bebu i hocu dojit svoju bebu i hocu cijelo to iskustvo. I hocu da ta bebica bude od samog starta voljena i mazena i pazena. Njemu je to za sad neprihvatljivo. Posvajanje jos nekako, donorstvo ne. Meni je prihvatljivo posvajanje samo ako se pokaze da nema sanse da ja iznesem trudnocu, ili ako mi pametniji od mene kazu da je jednostavno preriskantno. I sta sad? Ne znamo sta sad. Sad cekamo kraj antibiotika da se bar mogu u miru napit negdje. #utjehenemauvodi
Draga Pinkfairydust, ma totalno te kužim, u riječ si opisala taj osjecaj želje i iskustva trudnoce. Iako ja sam se nekako fo sada vec spremila na sve, i ja bi rado posvojila dijete odmah sada ( ma i godinama ranije)pa onda ako se desi i biološko dijete još bolje. Ali ja imam taj problem da mm ne želi za sada razmišljati o toj opciji jer je on siguran da ćemo uspjeti. A možda je i sad vec kasno za posvojenje, ne znam kako zakon kaže u vezi godina i tako to…
Ako je za vas posvojenje opcija, ja bi išla na to ali i dalje bi pokušavala u postupku potpomognute o. Ili donirane sperme ( ako se dragi predomisli) Tako bi jedno posvojeno imali, a možda bi i biološko došlo s vremenom. Iako kod nas cijeli postupak sa tim traje i traje godinama.. Moja prijateljica nije mogla zatrudniti i usvojili 2 brata, nakon toga dobili 3 svoje biološke prirodno, i usvojili još jednu curicu nakon toga. U Americi žive. I svi se obožavaju međusobno. :)
Moj kao da je 500km daleko. Danas ne zeli ni pogledat u mene, od jutros nije 3 rijeci ukupno progovorio
Draga zao mi je. Mozda vam je sve to sad prenaglo za provarit. Pogotovo njemu. Sve se to sad izdesavalo u nekoliko dana prakticki. Mi smo isto pricali o donorstvu. Mm je reko da ce on biti za sve sto ja budem htjela. Al ja nesto nisam na cisto s tim. Iz 2 razloga: zeljela bih njegovu bebu (kad bude zlocesta da mogu rec da je na njega🙉), a drugo se bojim da on nebi volio to dijete kao svoje i onda bih umrla od tuge.
Moj je rekao da se boji da bi se osjecao izostavljen, kao sad ja imam bebu, a on je po strani. I izricito ne zeli donorstvo. Ja to uopce ne gledam tako. I uzasno mi je sto je on spremniji ako do tog dode prihvatiti neko dijete “s ceste”, nego dijete koje bi raslo u meni, uz njega cijelim putem. I uzasna mi je pomisao da bih mogla ostati bez vierojatno jedine i zadnje sanse da rodim jer on ne moze to probaviti kao ideju. A ako smo u braku meni treba njegova suglasnost koliko sam shvatila da bi mogla traziti donorstvo. I onda dodemo do briljantnog dijela, a taj je da mi tehnicki nismo jos u braku, ali je svadba uskoro. I sta sad? Uzasno me strah da se ne bi desilo da ostanem i bez bebe i bez njega
“Molite i dat će vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvorit će vam se.”
Caoo. Zanima me inf za pon. S obzirom da je ET u 12h. A u 8h stavljam utrice. Jel ih preskacem ili sto,kako??
Meni uvijek napomenu da ih ne stavljam na dan transfera vaginalno nego popijem kao tabletu
A meni uvijek rekli neka stavim normalno, jedino kod Skvorca rekli da ne stavim ujutro jer mi oni stave kad rade transfer. Tako da ovisi od doktora do doktora.
Moj kao da je 500km daleko. Danas ne zeli ni pogledat u mene, od jutros nije 3 rijeci ukupno progovorio
Joj 😕 bas mi je zao, ma to je stvarno užasno teško.. njima pogotovo jer oni to doživljavaju kao neki udarac na njihovu muskost, pa mislim da im je i neugodno nekako…. Mi nemamo taj problem kao vi ali mm je bilo puno lakše pričati o tome i pristati na neke stvari kad smo pričali sa prijateljima koji isto imaju problem, e onda je skuzio da ima i drugih koji ne mogu i počeo se i zezat s vremenom na tu temu. Kad bi ga mogla nekako spojiti sa nekim tko ima isti ili sličan problem možda bi i njemu malo lakše bilo da to prihvati. Ma ne znam… Želim pomoći a u biti ne znam kako.
Moj kao da je 500km daleko. Danas ne zeli ni pogledat u mene, od jutros nije 3 rijeci ukupno progovorio
Draga zao mi je. Mozda vam je sve to sad prenaglo za provarit. Pogotovo njemu. Sve se to sad izdesavalo u nekoliko dana prakticki. Mi smo isto pricali o donorstvu. Mm je reko da ce on biti za sve sto ja budem htjela. Al ja nesto nisam na cisto s tim. Iz 2 razloga: zeljela bih njegovu bebu (kad bude zlocesta da mogu rec da je na njega🙉), a drugo se bojim da on nebi volio to dijete kao svoje i onda bih umrla od tuge.
Moj je rekao da se boji da bi se osjecao izostavljen, kao sad ja imam bebu, a on je po strani. I izricito ne zeli donorstvo. Ja to uopce ne gledam tako. I uzasno mi je sto je on spremniji ako do tog dode prihvatiti neko dijete “s ceste”, nego dijete koje bi raslo u meni, uz njega cijelim putem. I uzasna mi je pomisao da bih mogla ostati bez vierojatno jedine i zadnje sanse da rodim jer on ne moze to probaviti kao ideju. A ako smo u braku meni treba njegova suglasnost koliko sam shvatila da bi mogla traziti donorstvo. I onda dodemo do briljantnog dijela, a taj je da mi tehnicki nismo jos u braku, ali je svadba uskoro. I sta sad? Uzasno me strah da se ne bi desilo da ostanem i bez bebe i bez njega
Jesi razmišljala da idete kod psihologa? Ili barem ti ako on ne želi? Izgoriti ćeš ovako, i samoj ce ti biti jako tesko doci do nekih odluka a da se ne osjecas krivom. A imate puno užasno bitnih odluka za donijeti, zajedno i svaki za sebe.
Sortiraj odgovore
Najstariji