Panika prije poroda

počelo me lovit, na uzv u 12tt ništa od spola, naravno prerano, u 22tt veli dok da je curka ali mislim si rekla sam mu da imamo dečka doma pa je možda vidio, možda ne ali toliko da mi je duša na miru rekao da je žensko, sad u 34tt nije htjela ništa ni gledati doktorica neka na zamjeni jer da ne bi bilo nismo znali, hvala bogu i to je jedino bitno i važno da je beba dobro, okrenula se, zdrava i velika pa ne bude više uzv jer nema potrebe ali nekako bi ipak još potvrdicu da je curka, od prvog dana se bebi obraćam u ž rodu, trudnoća predivna bez ikakvih problema kao i prva i to je bitno, a mene lovi panika da budem rodila i da mi budu rekli gospođo čestitam imate sina a meni vilica do poda padne, malo me strah da se ne razočaram ali samo zato kaj već 9 mj živim u uvjerenju da je curkica.... makar me moja intuicija ženska, pogotovo majčinska nikada, nikada do sad nije prevarila, makar mi je važno samo da sve dobro prođe, da je beba zdrava, lijepa i velika, da sve prođe u redu ne mogu si pomoći, panika me lovi... sry kaj sam odužila

neka bude sve u redu kao i prvi put a sad do dana d budem se obraćala bebi kao nezz kaj je, možda se naviknem tako još koji dan pa kad rodim ne bude čuđenja i iznenađenja kao nismo znali.. ;)

Žene drage, ne znam što mi je danas. Uhvatila me neka luda panika. Kao da neću stići još sve što trebam. Kao da će me uhvatiti trudovi svakog trena. Neka mi se prekretnica izgleda dogodila, jer smo danas 36+0,  idući tjedan službeno ulazimo u 9. mjesec. Nije me strah ni boli niti išta, nego eto baš neka panika... Ne znam kud bih sa sobom cijeli dan, pripremam robicu (eno mi se pere veš u mašini), uskoro ću i torbe... Baš ne mogu doći k sebi, a do jučer sam bila cool. 

Nova sam kod vas. Termin mi je 8.9. vec me hvata strah 😞

lovely dobro nam dosla...nema razloga za paniku...

Hvala Tina0208 ☺ 
I ja bi htjela tako razmisljati ali uzasno me strah, svaki dan placem, prvo mi je dijete pa je to valjda normalno 😏

lovely ja bi trebala rodit kroz koji dan i ne mislim na to... kako bude bit ce...
beba mora van,a mi cemo ostat zive... inace imam jako nisku toleranciju na bol,ali kaj mogu sad...povratka nema i zapravo jedva cekam da to sve prode i da uzivam sa svojom princezicom...

Hvala ProudMomy & Tina0208  na ovim rijecima 
Pokusavam razmisljati pozitivno ali posto sam na mirovanju i vecinu vremena provodim u krevetu misli mi lete na zalost uvijek na onu negativnu stranu. Obuzima me strah a htjela bi naci nacin na koji bi se rijesila togai da na porod krenem smirena zbog svog djeteta i sebe