Opća brbljaonica - za mame kad uhvate vremena

Mislim da ne treba ići u krajnosti.. Imam sreće jer mi je mala stvarno mirna i dobra, od kad smo stigli iz bolnice spava po tri sata u komadu i ja stvarno većinu dana stignem sve.. i skuhat, peglat, priuštit i sebi pola sata pod tušem.. Isto tako kad je tata doma, odem i u dućan, u ova tri mjeseca bila sam dva - tri puta i na kavi jer ne mislim da je moj život stao jer imam dijete i da njoj nešto fali dok spava u krevetiću dok je tata uz nju. Naravno, da ona plače i hoće samo mene da mi ne bi ništa od toga palo na pamet jer nju stavljam na prvo mjesto, ali isto tako poželjet otić na frizuru, kavu, shoping ne bih osudjivala jer ipak smo mi osim što smo sada majke još uvijek smo i žene! Ja ponekad poželim i otić s curama na večeru, cugu, kod kozmetičarke što ne znači da će se to i ostvarit, ali ako je moguće, zašto ne?

Ja se dizem u u 6 otpratim muza na posao svu djecu obucem da bi sina odvezla u skolu tako opet oko dva opet ova dva vucem za sobom da bi isla po njega u skolu izmedu toga moram i kupit i skuhat jer muza nema do cetri.,.kad dode jede ide u poljopprivredu i ja sam opet sama .,.,,.pisanje zadace ucenje crtanje i igranje sa cetverogodisnjakom.,.,a i non stop nosenja malene.,.,Da bilo bi ljepo kad bi jednom mogla otic sama na miru nije to bit sebican otic u trgovinu ili otic se osisat ja mislim da svaka majka ima pravo na to.,.,a i bebi nista nebi bilo da ostane sama sa tatom ili sa nekim drugim.,.,Ja sam jako pogrjesila da nisam djecu ucila bit sa nekim i zato im je jako tesko kad ih ostavljam u jaslicama.,.,.Ali eto to sam samo JA.,.,I MOJE MISLJENJE

Isto tako ne razumijem one mame koje kažu da ne žele više ništa u životu osim biti doma sa svojim djetetom..zapravo mislim da lažu! Da se razumijemo, ne govorim o samom početku,..ja prvih mjesec i pol nisam htjela otić ni u pekarnu jer se nisam mogla odvojit od nje i stvarno iskreno nisam imala potrebu za ničim osim držat nju u naručju..

Da treba olaksat moji su udaljeni od mene 30 km a svkr i svekrva su konstantno pijani i tako ne nemam ih kome ostavit i da sama sam jos uz djecu moram i na njih paziti.,.,.pa nevidim zlobe ako se covjek malo izjada barem meni bude malo lase.,.,., barem mislim tako.,.,I  da voljela bi izac sa starim prijateljicama van na kavu i da voljela bi sjest u frizerski salon kao zena da se osisam a ne molit frizerku da ona dode k men i da voljela bi otic si sta kupit ali eto to su samo moji snovi dok oni ne dodu veci.,.,.Ali doci ce i to narast ce i oni.,.,.,.

Da samo treba to sve izdrzat...meni muz radi do 5 tako da ja bar rucak/veceru mogu napravit u miru...

I mamama treba predaha i vjerujem da ce bit i bolje msme svojoj djeci ako naprave nesto za sebe i malo se opustr. Naravno prva tri mjeseca normalno da ces bit uz bebu ali moram priznat da mi je veselje bilo samo na deset minuta otic u pekarnu ili ducan. Jer je to ipak ogromna promjena i treba se naviknut. Moji roditelji zive ispod nas i neku vecer sam otisla s muzem u kafic u kvartu. Moja sestra ju je cuvala. Mala je spala ko top. Pa to kaj sam mama ne znaci da prestajem bit bilo kaj drugo

i ja sam u istoj kozi s vama..bas mozgam kak da za vikend skoknem kod kolegice na rockas jer moj mali nemoze bez cice...nece zaspat,iako smo na dohrani dva put dnevno ni sat vremena iza kasice oce cicu,moram kod zubara i vec me sram moliti da dodjem dok meni pase..itak jos tisucu stvari...a po drugoj strani toliko mi fali cim zatvorim vrata...prestrasno..