iskrica... baš si me nasmijala :) bravo... tako joj i treba... ja sam isto za teoriju evolucije preje nego za teoriju stvaranja čovjeka od pepela i rebra ... ili kak to več ide

uh..nema me samo par sati,a vec vas ne mogu pola sata procitat na ovoj temi...
dakle...da ja sad kazem i svoju pricu... u vezi smo 7 godina i od toga godinu dana u braku,a dvije godine zivimo zajedno. vjencani smo u crkvi i krstit cemo dijete...
podrzavam svaku odluku o nevjencanju i o nekrstenju dijeteta jer smatram da svatko moze za sebe odluciti sto ce i kako napravit sa svojim zivotom i zivotom svog dijeteta,bar dok dijete nije u stanju samo donosit takve odluke...

ja sam mišljenja da sve dolazi od doma i od odgoja i onoga što djeca vide i čuju od roditelja, ako se starci križaju jer frendić iz razreda ne ide na vjeronauk, ko zna kaj doma komentiraju o njemu i njegovoj obitelji kaj će dijete nego pokupiti mišljenje i isto se ponašati prema tome djetetu, svi smo ljudi prije svega..bitno je odgojiti poštenu i dobru osobu, koja na sve gleda kao sebi ravne, cijelu osnovnu školu sam bila po hodnicima i igralištu jer uz još dvoje iz razreda nisam išla na vjeronauk a nije bilo druge opcije pa smo okolo našetavali, čim sam krenula u srednju etika iz koje sam bila naravno odlična!! a kaj se tiče svekrive, oko dosta stvari se ne slažemo ali samo kaj se tiče odgoja i malog, inače je super žena i kao što sam rekla od prvog dana kao da me rodila, njena svekriva njoj grozna pa je rekla još dok se ona udavala nema šanse da bude vještica prema ženi koju njeno dijete izabere za sebe iz svojih razloga i ako se slažu

i moja svekrva ima groznu svekrvu pa je isto normalnija prema meni ... kolko tolko... u 98% slučajeva smo si super i skoro svaki dan se podružimo, samo što ako se družimo previše meni zna iči na živce... u nekim se stvarima ne slažemo, ali ok... znalo je na početku, kad smo dragi i ja tek krenuli skupa živjet biti toga da nam se masovno miješala u našu kuću i tako, sve je moralo biti po njenom, ali to smo još tad posložili s njom da nam se nema šta miješati i od kad smo joj to lijepo objasnili bolje je... ponekad i dalje zna zadavit sa svojim idejama ona bi ovo ili ono, ali tog je sve manje... sad ćemo vidjet kad bebica stigne kako će biti, jer ja ne želim da mi se miješa u odgoj kao što se moja baka mješala mojoj mami... ja sam mama djeteta i ja odlučujem..čak i ako je nešto krivo, ja ću pogriješiti... uglavnom, sve u svemu je ok... valjda će tak i dalje biti... ako se družimo u granicama normale (ne po cijele dane stalno) nemam problema...ali ako smo koji dan bile duže zajedno idući moram imati odmora od nje... olakotna je okolnost i što imamo svoju kuću pa je ne moram non stop durati

Kaj se tiče odgoja i tog, meni dižu živce recimo komentari tipa- pa gle kak se ponaša, viče, odgovara, kaže prst (kažiprst), to je sigurno naučila u vrtiću. Jaooooo... Pa kaj da ju doma držim izoliranu od svih?! Ili da nek se ne druži s malom susjedom jer ona psuje, ona naređuje, bla bla, pa kaj da mi se dijete druži s starim babama?! Zna da je psovat ružno, nekoliko puta je nešto ružno rekla i više ne govori jer smo joj objasnili zašto to nije lijepo. To kaj mala naređuje, pa nek se međusobno dogovore. Ak se počnu jako svađat il ak bi slučajno išlo prema nekom naguravanju il nečem, umiješam se, al nek se nauče dogovorit. Već sam nekoliko puta rekla baki da ju neču vidjet ružno odgovarat malom djetetu (susjedi) jer je gorja nego to dijete. Pa se naljutila. I reći ću joj svaki put kad ću ju čit, pa makar se smrtno uvrijedila. Ak ona nekaj ima protiv roditelja, bake, kog got, nije me briga, jer to dijete nije niš krivo. Ja svom djetetu ne branim igrat se s drugom djecom zato jer si nisam baš dobra s roditeljima il se ne slažem s njihovim životnim izborom. Moje dijete nek samo izabere s kim će se igrat

Ja se isto volim podružiti sa svojom svekrvom. Samo kaj je ona za moje pojmove prebrižna. Npr. - molim ju da mi iz xy razloga pričuva P, a ona uz to skuha (uz već skuhan ručak - jer P nešto nije htjela jesti), opere suđe etc etc. Znam da bi mi netko rekao, budi sretna, ali mene to turbo živcira. Zato i kažem da je volim i poštujem, divna je majka i ok svekrva, ali me ta njena pretjerana briga totalno guši. Ja na to nisam navikla (mi smo dosta rano bili "samostalni", odn. u granicama normale su nas roditelji puštali da se sami brinemo za sebe, prali smo suđe, usisavali i sl. Ona je to sve radila za svoju djecu:"jer ima vremena da se oni narade"..)

Moja svekrva je bila meni užasna do dana kad smo se vjenčali. Od tad je super :D Ja sam se bojala kak će to bit, jer je muž njeno prvo dijete, bla bla, njoj je teško palo uopće to da je on odrastao a di da ima curu, pa da je veza ozbiljna, pa da će se odselit i tak. Al od kad smo se uselili i vjenčali, nikad se u niš nije petljala, niti je prenaporna niti uliječe s nekim fiks idejama. Ljepo popričamo, počuvaju cure s vremena na vrijeme, odemo na ručak, oni dođu k nama i tak. Sve super. Al da živimo skupa, neznam da bi to bilo baš tak :D

ja nikako nisam za zajednički život s njima... sjećam se kad smo dragi i ja krenuli razmišljat o zajendičkom životu, odmah smo zaključili da s niti jednima ne želimo... mir je mir... a kad smo njegovima rekli da smo izabrali kuću i da ju kupujemo kroz mjesec dana, to kao da je smak svijeta bio... kud će se sin seliti, zašto, kako, pa imate cijeli kat za sebe, nemojte ići, možete ovdje biti imat ćete svoj mir, bla bla bla... sad nekad znamo prespavati kod njih (zaseban kat samo za nas) i meni je to katastrofa... čujem ih dolje kad pričaju, čujem njihov tv, a onda znam da i oni nas čuju... ne znam samo kak bi se posvađali da tu živimo, a da vam ne pričam da ni one stvari ne volim radit jer imam feeling da nas čuju :P

hahaha....pa i oni to rade cloudy...hihih