Ma ja sam shvatila to na način da njen muža radi to sve što radi, pa onda ona od njega još ne traži da kuha, čisti i obavlja kućanske poslove. Da on ne cjepa drva i ore polje (a toga ne bi bi bilo da žive u stanu), e onda bi tražila od muža da kuha i pegla.
Ovako sam samo protumačila da se "zna" koji su čiji poslovi, da se tako izrazim.Ja si to ne zelim tako protumaciti. Nemojte me krivo shvatit, ne zelim se svadjati s nikim, ali kako to zna se koji su ciji poslovi???
Moj muz radi, vrlo cesto prekovremeno i vrlo cesto i kad dodje doma ima jos nesto za napraviti od doma. Znaci ne ide u polje, ne ide hranit zivotinje itd., ali ima posla. I to onda valjda znaci da su dijete i kuca "moj" posao, dok on ima "svoj" posao? Ma dajte!
I da, to sto zivimo u stanu ne znacii da "nemamo nikakvih obaveza"…
Moj post nije bilo generaliziranje, nego sam se osvrnula na situaciju kod njih doma i da stvari tako funkcioniraju kod njih.
Moj muz je kako kad,kad sam bila s malim doma mu je cesto bio izgovor da on radi a ja sam doma!! Pocela i ja radit i u pocetku je sve bilo ok (skuhao,pospremio, usisao) kad sam radila a onda je imao sve manje i manje volje za to! Sad sam trudna i moram mirovat al on ko da ne kuzi kaj to znaci tak da se nekad i znamo posvadat dok mora okupat malog jer se gosponu neda! Al sam se radpisala :D
Kod nas tata uvijek pomaze, radi sve sto i ja ukoliko je potrebno. Puno mi psihicki znaci da znam da uvijek mogu racunati na njega u svemu. Doduse zna biti smotan oko kucanskih poslova jer ih ne radi toliko cesto, al to je na kraju slatko i smijesno, ali uvijek se trudi! Jako je fer i zato se trudim odraditi kucansku stranu sto vise da kad dodje umoran s posla ne osjeca odgovornost i za neke poslove po kuci. Dobar dogovor, uzajamno postivanje i razumijevanje za ono sto svaki odradjuje su najvazniji!
kod nas je to ovako nadopunjavamo jedno drugo,ko šta stigne dohvatiti taj to napravi,muž radi ja sam na porodiljnom,ali sa troje klinaca nije lako,zato muž uskoći koliko može,nema podjele,muški-ženski posao,živimo na selu,milijon obaveza od okućnice,životinja,zemlje,oboje sve radimo a tako trba i biti,sve je zajednićko,jer gdje bi ja završila da se sve očekuje od mene jer sam ja kod kuće,moje radno vrijeme je od 0-24,on odradi 8h,i šta kao on je umoran aha a ja nisam,ma figu,treba biti ravnopravan u svemu barem ja tako mislim,a tako i radimo oboje.trba se međusobno poštivati i razumjeti i sve šljaka kako treba
MARIJOLA
Meni muž pomaže oko svega od prvog dana. Nadopunjavamo se. Što ne stignem ja, napravi on i obrnuto. Dok je ja presvucem, on joj pripremi jesti ili obrnuto. Ako se ja zabavaljam s njom i vjezbam on kuha ručak. Ono, kako se ko zatekne, tako napravi. Jedino kad ide negdje dalje na put pa mora vozit dugo jer mu je takav posao, špedim ga u drugu sobu jer me strah da ne bi zaspao za volanom. Organizirali smo se od početka i tako da svak ima za sebe sat -dva vremena dnevno. On ode u teretanu, ja odem na kavu. I funkcioniramo dosta dobro, bolje nego sam mislila. Fino odmorimo oboje mozak, napunimo baterije. I naravno da budemo umorni, ali mislim da sam puno manje umorna od prijateljica koje moraju sve same jer nemaju vecinom ni sekund vremena za sebe. A meni to vrijeme puno znaci. Ma da je i pola sata dosta mi je, samo da se malo iskljucim od svega.
MM u svemu sudjeluje. Oboje radimo pa ako primjeti da je rublja za peglanje mnogo, sam uzme glačalo i uhvati se posla. Isto tako i za ostale kućanske poslove (usisavanje, čišćenje…). Nema kod nas dijeljenja poslova na muško ženske. Ista stvar i oko djece. Preko noći se ustane odvesti sina na wc.. tu smo stvarno ravnopravni i složni. Od početka zajedničkog života je tako pa je meni to sasvim normalo. Znam da to trebam gledati kao sreću i biti i više nego zahvalna i cijeniti to, jer je mnogim ženama (čitaj većini!) to nevjerojatno. Eto, imam sreću biti u manjini i pohvaliti se dobrim mužem!
Happy mama puta dva <3
Mi se probamo uskladiti.ponekad je jako tesko jer smo sani u kuci,a muz cesto radi cijeli dan i nocu pa duze spava…onda kuham s djetetom na rukama…ali snalazimo se svakak.jad je doma potrudi se oko bebe i pripomogne u kucanskim poslovima(usisa,opere pod),ali se zna dogoditi da smo beby i ja 2-3 dana sami pa zna biti tenzija jer i ja zudim ponekad za bar pol sata samo za mene…al kad nejde,nejde..
Kod mene je to samo moja beba,moj muž se sam neće nigdje pogurnuti,ako ga tražim pristane…ali eto beba je stara 5 mjeseci i nije se jednu noć digao i nahranio ju,ja nisam dojila,tako da je mogao od prvog dana..ali on spava ko top…i da se zainatim i kažem mu e sad ćeš ovu noć ti se dići…ja bi ju prije čula nego on…ali ok…sad idem raditi pa on postaje mama…ja sam odradila prvih težih 6 mjeseci,a drugi dio će tata
Ja sam sada na porodiljnom i doma sam. Koliko tijekom dana napravim, napravim. A to ovisi o djeteu i koliko je aktivan toga dana. Uglavnom ja kuham preko tjedna, ali to je u onoj mjeri koliko mi dijete spava i koliko mogu. Kad je mali budan, bavim se s njim. Kad muž dođe s posla, zaželi se malog pa se oni skupa igraju, a ja si nađem (ili ne nađem) nekog drugog posla.
Upravo takva situacija je i kod mene :)
Vikendom jedino kad je muž slobodan, na red dođe peglanje i generalno čišćenje stana, jer onda sve možemo naizmjence raditi. I čistiti i čuvati bebača. i još i kavicu popiti :P
03.09.2014. -moja srećica <3 Antonio <3
Sortiraj odgovore
Najstariji