Koliko nam partneri pomazu oko djece? ILI je sve na nama?

Moj muž isto puno radi, ali ja očekujem da kad dođe doma, bude tata, a ja da predahnem, što naravno ne funkcionira baš... Kad sam polako na izmaku snaga, onda uskoči, a ima isto filozofiju da "doma uživam". Neki put pomogne oko kućanskih poslova kad je slobodan, ali isto kad se njemu to da i kad hoće. Treba ih poticati, forsirati i ne štedjeti. Nikad neću zaboraviti kak me ginekologica na porodu oprala jer sam joj dodala nešto, a tražila je zapravo mog muža da joj to da. Rekla mi je ak ću uvijek tak skakati, da mi se loše piše. Tak da mislim da smo same krive. I da je uglavnom sve na mamama, bar je kod mene takva situacija.

Ma nema on meni kaj pomagati! Niti oko kucanskih poslova niti oko djeteta! Ja ne trebam pomoc, vec trebam ravnopravnog sudionika u svemu. Da li u nasem stanu ja zivim sama? Ne! Jesam li si dijete napravila sama? Ne. Onda mi svakako nema smisla da se o svemu brinem sama, a da mi on samo pomaze. Da se razumijemo da sam to sve htjela sama, mogla bih i tom slucaju kada bi zaskripilo zvala bih nekoga upomoc. Ali ako nisam sama, a nisam, i ako smo u tome svemu nas dvoje, onda tu nema govora o tome da on meni ili ja njemu, uskace ili pomaze. Radimo zajedno, sto tko stigne i sto se tko sjeti... I definitivno nije sve na meni niti bi si dozvolila da tako bude.

Proud Momy lijepo si ovo rekla, slažem se!

Ja moram našeg tatu jako puno pohvaliti,on radi 7 dana u tjednu,kad dođe doma nama se posveti 100% imamo dvije cure koje svaku večer čekaju da ih tata okupa i spremi na spavanje,prva 4 mjeseca trudnoće sam imala strašne mučnine tako da sam ja cijeli dan ležala,a njemu nije bio problem odvest cure prije posla u vrtić kasnije ih pokupit doma spremat ručak , počistit kuću i ugađat svojoj ženi,ja neznam čime sam zaslužla al imam najboljeg muža i jako ga puno volim tj volimo

Ma ja mislim da je  jedan od problema i stav pojedinih  žena "ja mogu brže, bolje, kvalitetnije, urednije....natasvi niz". I onda kad se muž i prihvati nekog posla, ona mu ili prigovara kako ne radi dovoljno dobro ili popravlja za njim, što je isto iritantno.
I ne razumijem stav "on je jednostavno takav"... kaj, kaže mu se "operi suđe", a on veli "neću, ja to ne radim, ja sam takav".....

Imam  jednu frendicu nije nikako bila zadovoljna načinom na koji je njen muž postupao s novorođenčetom - te ga ne zna držati, te ga krivo diže, te mu sporo mijenja pelene, te je sloj kreme na guzi pretanak, ...i za sve mu je prigovarala. To je na kraju dovelo do toga da tip uopće ne zna s djetetom, nema volje ni provoditi previše vremena s djetetom jer mu ova non stop nešto kvoca... i sad se ona na kraju svega žali da nema podršku u mužu oko djeteta... pa kak bi imala podršku kad mu nije ni dala priliku i stalno je puna prigovora...

Da bi stvari u braku i kućanstvu funkcionirale, oboje moramo jednako ulagati. Ne da se jedan ubije od posla, a drugi dobije upalu mišića na kažiprstu zbog mijenjanja programa da daljincu.

Nyka u potpunosti se slazem s tobom... potpisujem...

Potpisujem ProudMomy i Nyku ! Kod nas tata trenutno vodi većinu kućanskih poslova i kuhanja što mi se čini previše, ali takva je situacija. Bebica je skoro stalno na meni, papa ili spava na meni, ako je legnem na krevetić probudi se i inače joj ne odgovara vodoravni položaj neko vrijeme poslije papanja jer tako više bljucka... Al ne žali se on, od početka braka smo se brinuli o kuhanju i stanu po principu - tko ima trenutno više vremena, taj se više angažira i to je to. Prilagodimo se situaciji

Kad sam rodila pomagao je, usisavao, donosio jelo od svekrve. Dijete nije tjedan dana uzimao jer se bojao presvuko ga i okupao nije nikada. Rijetko je s nama, radi u firmi pa na polju, sumi, gdje god. Ponekad ga pricuva kad bude u kuci da ja nesto uradim. Ne trazim od njega da kuha, cisti i sl. jer se previae naradi bez toga. Druga stvar da smo u stanu i nemamo drugih obaveza.