Koliko nam partneri pomazu oko djece? ILI je sve na nama?

Ponekad se pitam da li je sve na nama,mamama…Od kad sam dobila bebu jos nisam spavala kako treba.Vec 8 mj se budim po nekoliko puta.Dane provodim udovoljavanju svojoj bebi ,da su njegove potrebe uvijek na vrijeme.Kada spava naravno kucni poslovi ,rucak i sve ostalo..onda naravno budjenje bebe i sve isto…I onda muz kaze pa nije  to nista uzivas kod kuce..Naravno da uzivam ,svako voli svoje dijete vise od svega …Dok on ispunjava sve svoje potrebe a sa bebom samo mazenje kad je raspolozena …Mozda sam ja kriva tome jer od pocetka je tako :))jesu li bas svi takvi ili ima izuzetaka??

…nas malac je danas star 11 dana… od kad smo dosli doma, tata je na godisnjem i zbilja mi pomaze i sudjeluje u svemu…kuha, pegla pelenice, nuna i ljuljuska Vala , mazi ga dok spava …zbilja mi je od velike pomoci….sutra ide na posao, sve me strah kako cu ja to sama hendlati…

Budeš Darija, bit će teško ali ćeš se naviknuti. Mi smo od početka sve radili zajedno a kad smo saznali da nam je dijete bolesno još smo se povezali. Dojila sam, pa tu oko hranjenja nije ništa mogao ali preuzeo je nošenje, kojekakve kućanske poslove itd..Nakon godinu dana umrla mi je mama pa sam ja morala preuzeti i kuhanje, kuć. poslove, brigu o kući i još uz to i bolesno dijete, šta da vam kažem da je bilo lako, nije. Ali uz dobro organizaciju sve se stigne, ja u komadu nisam spavala godinu i pol i živa sam, kasnije dođu druge brige, oko zubića, hodanja, govora, vrtića, posla da ni ne stigneš misliti kako to sve proživljvaš, al opet smatram da su muški ipak ti koji dosta toga odrađuju, tu su uvijek uz nas, materijalno i financijski nam uvijek pomažu, kažem više se uključe u brigu oko djeteta kad su već malo veći, valjda je i njima tada lakše..Ne znam dal pomažu koliko bi nam trebali ali svakako ih je dobro imati uza sebe!

Nama je tata od velike pomoći, kuha, pere, pegla, usisava baš sve uz to kaj radi krvavi posao nekada u smjenama i vjerujem da je umoran ko pas nekada, pokušavam ga razumjeti ipak sam ja već skoro 3 godine doma “nezaposlena” i svakako je veći dio brige oko djece na meni ali ne bi ni pola uspijela da njega nije.. tata volimo te

Nama je danas tek 3 tjedna, ali se suprug pokazao u to vrijeme kao vrlo zrela i odgovorna osoba. Tu je uvijek za pomoć, doduše, jos se boji držati našeg sina, ali se trudi u svaki dan sve vise opušta pa nam je i to krenulo. Pored svih kućanskih poslova koje je preuzeo od mene, zapravo mi najviše znaci njegova podrška-topla riječ i saznanje da je tu kad god mi treba. Tako da, mogu reci da je pravi tatica i nadam se da ce tako i ostati. Ma sto nadam, sigurna sam da hoće!

Imam osječaj da je s većom curom suprug više pomagao, a možda mi se to samo čini, jer je više bio doma :D Al mi oduvjek djelimo poslove u kući, on usisava i pere pod, briše prašinu, pere suđe, sve po potrebi. A i on je nekako više zadužen za veću curu, jer je ona tatina i onda ju on htio ili ne mora presvuć, okupat, nekad i hranit iako ima 3 godine :D Jedino kaj me živcira je to kaj su iste stvari već nekoliko godina na istim mjestima i on nikad nezna di je kaj i sve mu moram pripremit :D

Tata pomaže oko bebe, ali …kad mu se da ili kad ga ja zamolim. Dok mame moraju uvijek skakati oko bebe. Doduše - ja kućanske poslove apsolutno ignoriram kad za njih nisam raspoložena. Bitno mi je da je čisto i pospremljeno, ali kuhanje, peglanje…. može čekati! Tj. peglam rijetko, a kuhamo svaki 2. ili 3. dan. Obično složimo neku salatu ili jednostavnu juhu. 
Tako da imam vremena i za odmaranje i za čitanje i sl.

Naš tata je u početku dok je bio doma mjesec dana sudjelovao i radio apsolutno sve. Naravno stvari su se promijenile kad je krenuo na posao tako da je on postao onaj zabavni roditelj koji se potpuno posveti djetetu kad je doma i zadužen je za te zabavne aktivnosti, a ja sve ostalo  I dalje pere suđe, usisava i sl. ali ne više onom dinamikom ko kad je bio doma.  Ni ja ne kuham svaki dan, nije uvijek sve speglano, nije uvijek sve pospremljeno - mislim da je važnije da i ja nekad predahem makar buljila u zid 

Općenito mislim da je više na nama mamama - pogotovo jer se i ono da se oni više skrbe financijski promijenilo, ali je stvarno lakše kad imaš nekoga ko ti može bar za neke stvari uskočiti.

Ja ne bi rekla da moj muž meni “pomaže” u ičemu. Dijete smo skupa napravili (nije mi “pomogao” ), zajedno smo bili na porodu (ok, ja sam rađala, on je bio podrška), zajedno odgajamo dijete. Zajedno živimo pa utoliko i zajedno radimo kućanske poslove - nekad on skuha, nekad ja, nekad on pegla, nekad ja….  općenito mi se ne sviđa izraz da “muž pomaže ženi”.
Ja sam sada na porodiljnom i doma sam. Koliko tijekom dana napravim, napravim. A to ovisi o djeteu i koliko je aktivan toga dana. Uglavnom ja kuham preko tjedna, ali to je u onoj mjeri koliko mi dijete spava i koliko mogu. Kad je mali budan, bavim se s njim. Kad muž dođe s posla, zaželi se malog pa se oni skupa igraju, a ja si nađem (ili ne nađem) nekog drugog posla.
U kućanskim poslovima smo podijeljeni. Muž više voli saugati i prati kupaonu, ja volim brisati prašinu, prozore i riješavati veš…da me se krivo ne shvati, to nisu to decidirane podjele pa da ja npr. nikad ne saugam ili muž nikad ne briše brašinu - radimo oboje sve, samo neke poslove više preferiramo.. Jedino što sam rekla mužu je da su noći “moje” - ja se dižem, prematam, hranim jer ujutro on mora na posao, a ja si mogu priuštiti da tijekom dana odspavam sa malim. Kad i ja počnem raditi, vidjet ćemo kako će biti. Možda do tad malac i prespava noć.

Ja nisam prezadovoljna.
Na početku je radio više, sada sve manje. Ni ja trenutno ne radim pa shvaćam da je ok da napravim više posla po kući, ali cijeli ili gotovo cijeli, grrr. Sin ima skoro tri godine, igra se s njim, izvede ga van, ali staaalno je umoran i često ga treba potaknuti. Jedino u kupovine ide, tu se ne bunim. Ali kad počnem uskoro radit, neće moći ovako, rekla sam mu šta onda ni ja ne bi trebala ništa kad dođem doma, pa na šta će to onda sličit?!?