Koga želite uz sebe na porodu?

Voljela bih reci ono sto neki ocekuju, a to je da zelim prirodan porod bez mnogo ljudi. No, istina je ipak potpuno drugacija… Buduci da jos nisam rodila, voljela bih na prvom porodu uz sebe imat iskusnog doktora i super babicu koja ce me hrabriti i pomagati mi da sto lakse prodem kroz taj dogadaj. Strah me poroda i zelim uz sebe imat osobe koje bi mi mogle pomoci u slucaju komplikacija. Oduvijek sam htjela da moj muz bude uz mene, no ne zelim ga tjerati na to. Ako izrazi zelju da zeli biti uz mene u tom trenutku, ja cu ga veoma rado docekat. 

Kad na trenutak iskljucim strah, sanjam o porodu u vlastitoj kuci uz muza i babicu. I to najvjerojatnije u bazenu ili u nekom klececem polozaju, nikako s nogama u zraku na bolnickom krevetu.

Sa mnom će na porodu biti moj dragi. Odlučio je od prvog dana kada sam mu obznanila da će postati tata kako želi biti sa mnom na porodu. Znam da će mi uz njega biti lakše i da će me nasmijavati, a i iznimno je pažljiv i brižan cijelo ovo vrijeme moje trudnoće. A tek na porodu… Mada bi cijela njegova obitelj kao i moja htjela biti sa mnom na porodu.  Ali on je odabrani.

Samnom je bio muž i ne bih to mijenjala za ništa na svijetu. Porod je trajao 12 sati. Bio mi je velika podrška.

Uz stručno osoblje koje će imati razumijevanja za prvorotkinju i još k tome osobu koja ima niži prag tolerancije na bol, svakako bih uz sebe htijela imati i svog supruga za kojeg znam da to želi a i sigurna sam da bi mi bio od velike pomoći, e sad još samo da dočekamo plusić i ici cemo zajedno na tečaj

Moj muž bi htijeo ici aili ja nisam bas siguna mnogi mi govore da bilo dobro tako da se razmisljam a posto mi je prva trudnoca ne znam sto je bolje 

mare88

Moj muž bi htijeo ici aili ja nisam bas siguna mnogi mi govore da bilo dobro tako da se razmisljam a posto mi je prva trudnoca ne znam sto je bolje 

Ja sam dva pta bila na porodu bez muža (on nije želio ić) i mogu ti reć da mi je jako falilo da netko bude samnom

Znači da iskoristim njegovu dobru volju 

Mi evo imamo termin za nekih 20-ak dana,i vec od prvog dana znam da ja kao prava samouvjerena žena,buduća majka i kraljica :D ću rodit sama :D suprug je toliko ‘uplašen’ sto nas ceka,kako sta jer nam je to prva beba,a kamoli da to sve gleda,mislim da bi se srusio :D isto tako od pocetka nisam inzistirala na tome da netko bude sa mnom,nego da cu sama..vidjet cemo kad sve prođe kakvi ce bit ‘dojmovi’,pa cemo znat za drugi put :D

Iako sam se dugo protivila tome da suprug ili bilo tko drugi bude sa mnom na porodu, na kraju sam se predomislila i jako mi je drago da jesam. Puno mi je znacilo to sto je uz mene i sto cemo zajedno prvi puta vidjeti naseg malog princa. Olaksao mi je one trenutke u kojima sam mislila da doista vise ne mogu i to svojom duhovitoscu (gledao u ctg ko u nogometnu utkmicu i navijao za mene kod najjacih trudova :-)). Drago mi je da je takav tip, jer da mi je krenuo panicarit samo bi mu pokazala vrata. I sljedeci puta, naravno, idemo zajedno!

Ja bih svoga muza na porodu, on je moja najveca potpora i moj najbolji prijatelj. Buduci da je radeci na hitnoj pomoci do sada asistirao u porodu 4 nepoznatih zena…cisto sumnjam da bi ga itko mogao udaljiti od poroda njegovog djeteta. :-)