Stražnji rog na glavici bebe

Curke moje nisam se javila jer 3 noci nismo spavali. Saru izludili grcevi,jadna nije mogla ni kakati,pa jedva jedva nekak. Kak mi se vi drzite? Moja je luda za tatom. Ak on ide nekam s nama nema sanse da ce ona biti u kolicima. Mora biti njemu na rukama. Samo se njemu hoce podrignuti. Ja i mama ju mozemo satima nositi i nista,on ju primi i odmah. Tak da kad njega nema dobra je i oce u kolica i kimbac i sve,kad je on tu postoji samo on. Tak se nekad primi za njga da ju jedva od majice odvojim njegove. :-D. 
Jel vi budite bebe za klopanje po noci? 
Meni je patronazna rekla da moram svaka 3 sata. Tak da sam ko panda sa podocnjacima :-D.

Buco tvoja bude tatina curica. Naša najviše ipak voli cice, ha, ha...s njima ima poseban odnos i druži se s njima ko da su osoba To zna jako smiješno izgledati...Mene ona budi po noći...mislim da nekada spava i više od tri sata, ali nikada više od četiri. Kad se ona probudi i traži onda i mene probudi Mislim da bi se sama od sebe probudila da je jako gladna, a isto mi je patronažna rekla da je budim. Ma ne znam kud bi stigla od umora da još i to računam...

Mamiceeee evo napokon i nas...tek danas stigli iz bolnice...hvala bogu super smo i presretni sta smo napokon domeka sa svojim taticom...puno cikimo i mazimo se 
porod nam bio katastrofa i unpordjajnom kanalu pobro bakterijicu tak da smo tjedan dana bili na terapiji...

Koju bakteriju?

Joj Pikice kako ste dugo bili u bolnici, ma bitno da ste sada doma i da je sve ok. Ja sam bila četiri dana i kad me nisu htjeli pustiti doma ni taj dan ja se rasplakala i pustili me. Al dobro, da se radilo o maloj ostala bi, ali mene su htjeli zadržati jer mi je mjehur bio loše i pišala sam posvuda. A porod...znaš da žene uvijek kažu da su sve zaboravile kad su dobile bebu u ruke...ne znam baš, ja nisam tada ništa zaboravila i bila sam u šoku još neko vrijeme, nego sam to tek sad s vremenom nekako potisnula i uopče se ne mogu sjetiti više kako je boljelo. Nevjerojatno, al ko da imamo neki mehanizam da zaboravimo i odlučimo se opet na novog bebača.
Uživajte svi skupa domeka

Ma jooooj, bilo mi je pretesko...sok od poroda, rezali me za 3 sava, bolilo ko vrag, pa taj.crp povisen, strah za njega maloga, isplakala sam dusu...al od sad pamtimo samo sretne dane...napokon smo u svojoj kucici...najbitnije da je sve super...doktorica rekla da idemo doma kao da se nista nije dogodilo...on napreduje u kilazi i jakooo voli papati i malo place

Sad je sve prošlo. Moja mala je isto bila ko bubica do trećeg tjedna, nasmijana i sad su joj izgleda krenule kolike i svaku većer vrišti iz petnih žila...užasno nam je to stresno. Čim prođe par sati ona je super, ko da se ništa nije dogodilo...Svi kažu proći će, al trebaju proći ta tri mjeseca...jadna malecka, grozno.

Srce drago...proci ce joj brzo...moj se zna zacrvenit ko paprika kad ga muci da se pokaka ili prdne...opere ga nervoza al brzo se smiri...ljubav mamina...smije se u snu i to na glas...tata nam je zmaj...hendla s njim ko da ima petero djece, presvlaci, ma sve sta trebaa...odusevio me....mene savovi ubijaju...nekad kao da nema nista a nekad boli da ne mogu stajat na nogama...ja se vec uhvatila peglanja i kuhanja

Drage moje. Ste nam dobro? 
Nas muce grcevi i to sto se sara kad lezi na boku izvija prema iza, kazu da ako ne prestane budemo morale na neke vjezbe. Muci mozda jos cijeg bebaca to? 
Mi u ponedjeljak imamo jos i sprovod, nakon 24 godine identificirali su mi tatu koji je poginuo u ratu. Ali lakse mi je kaj cemo sad imati barem grob. 
I tako iscrpljena sam na najjace. 
Ljubimo Sara i ja sve klince i klinceze :-*