Spavanje s djecom u krevetu

Naš sin ima 4 godine i spava sa nama u krevetu. Voli spavati držeći mene ili tatu za uho. A  ujutro nam se pridruže i naše dvije curice. Kad smo sređivali sobu, jedini uvjet je bio da krevet bude najveći što postoji baš zbog njih. Nema guranja i svi smo ujutro odmorni i naspavani. I tako namjeravamo dokle god oni žele, bez obzira na godine. I u tome nema baš ništa loše, ni za nas, ni njih.  Želimo uživati s njima jer doći će vrijeme kad će otići i kad ćemo poželjeti da su opet s nama. Isto tako, odnos između muža i mene nije se nimalo promijenio, pa imamo ostatak kuće na raspolaganju, krevet nam ništa ne znači.

Mi imamo blizanke stare 5 mjeseci.Još u trudnoći sam imala strahove kako ćemo riješiti pitanje spavanja.Da li jedan krevetić za obje ili da ima svaka svoj,uglavnom da spavamo svi zajedno nije dolazilo u obzir zbog drugih strahova tipa gušenja,ozlijeđivanja i sl.Kada smo stigle kući,smjestili smo bebice u jedan krevetić i nema nikakvih problema.Međutim,bebice rastu i mislim da ćemo uskoro i drugi krevetić staviti u upotrebu.Mislim da je predivan osjećaj kad beba spava pored mame i tate ali opet,odvojeno spavanje ne znači manjak maženja,jer mi to nadoknadimo u toku dana,a noć ostavljamo za odmor.

lucky79

Moje je mišljenje da svatko treba spavati u svom krevetu/sobi. Kako se nauči otpočetka, tako će biti i kasnije. Iznimka su, naravno, situacije kada je dijete bolesno, uplašeno ili je neka velika promjena u tijeku, npr. dolazak brace/seke i sl. Mislim da za maženje ima dovoljno vremena tijekom dana. Roditeljima treba kvalitetan san za normalno funkcioniranje na poslu, doma s djetetom, za kućanske poslove i sl. Ja recimo imam problema s kralježnicom i ako spavam s bebom ujutro se probudim sva ukočena i nikakva, a onda loše funkcioniram.

Apsolutno se slazem… Moji klinci su od pocetka prvo 2 godine u kimbacu pored mog kreveta a zatim u svoju sobu u svoj krevet, samo u slucaju bolesti ili straha znali ili leci s nama ili ja kod njih. Mazimo se stalno ne samo u krevetu, nego ne odu u skolu, a da me ne izgrle i daju pusu. Svaku vecer se legnu svaki s jedne strane pored mene i mazimo se ali spavanje je odvojeno. Jos dok su mala djeca u pitanju onda i razumijem da roditelji zele biti cim vise s njima ali problemi nastupaju kasnije. Imam frendicu koja ne spava s muzem nego s djecom, a sve je pocelo s tim da su bili bolezljivi a nakraju je naucila maloga od 11 godina da ne moze zaspat ni jednu noc bez nje.

…naše dijete je spavalo s nama do nekih 16 mj toliko je i sisala…i drago mi je da je…rijetko kad bi spavala u kinderbetu i to ti bila vriska kad bi skužila da smo ju premjestili, a i tata nam je bio po terenu pa je meni bilo ljepše stisnut se uz svoje zlato, nego da spavam sama na ogromnom krevetu…sad je velika cura od pune 2 godine i spava u svom krevetiću…tata ju nekad zove da spava s nama, ali ne ona ide u svoj krevet jer je ona “prava cura”…vrijeme brzo prolazi, dječica nam odrastaju i treba iskoristit svaki trenutak za maženje, uživanje s njima…

Mišljenja sam da dijete svakako ne bi trebalo spavati s roditeljima, to nije dobro za nikoga. S prvom curkom smo to uspjeli, a onda je došao car koji se sa 3 mjeseca teško razbolio i od tada je bilo s nama u krevetu do 3 godine. To je bilo prestrašno za nas tada, a za njega sada - jer već godinu dana (od kada smo ga smjestili u njegov krevet (sobu)) pokušavamo na dobrobit svih uspostaviti red. Nikada nije zaspao sam, a po noći se obavezno budi i vraća kod nas u krevet. OK, sad smo se već navikli na to pa nije problem, ali time smo mu mislim napravili više štete nego koristi.

Zanima me nešto…. (Napomena s velikim N - nije provokatorsko pitanje, na forumima se obično potpitanja dočekuju na nož). Dakle, vi koji spavate s većom djecom u krevetu, ne mame koje doje, nego mame malo većih klinaca ili klinaca na ad (kužim da je mamama koje doja lakše bit u istom krevetu) - koja je razlika ako dijete stavite spavati u kinderbet ili u bračni krevet (pod pretpostavkom da je kimbica u vašoj sobi). Možda sam krivo shvatila, ali iščitala sam to iz nekih upisa. Dakle dijete ide spavati u bračni krevet, roditelji ostanu još gledati telku (ili se malo intimno podružiti jelte…jer pojedine cure ističu da im nije samo bračni krevet za sex) i onda u neko doba idete leći… dijete i tako spava. I onda se šuljate oko djeteta da legnete i pokrijete se, bez puno mrdanja da se malac ne probudi… ne kužim… zašto ne stavite dijete u kimbicu jer je tako i tako samo u sobi kad spava, a kad se tijekom noći probudi, onda ga eventualno preselite k vama? Ili idete spavati zajedno s djetetom?

Evo npr. situacija kod nas. Mladunac ide spavati oko 20.00. Zaspi u kimbici. Mi idemo spavati oko 22.00. U neko doba noći se mali probudi za hranjenje i prematanje. Nekad da nahranim i opet uspavam u kinderbetu, a nekad ga u polusnu preselim u naš krevet, nahranim i tako ostanemo spavati do jutra. Apsolutno je svejedno da li ga u 20.. uspavljujem u našem ili njegovom krevetu, ali svakako mi je jednostavnije leći u naš krevet, ako malac spava u svom jer bi ga muvanje ziher probudilo…
Kužite kaj pitam?

Nyka

Zanima me nešto…. (Napomena s velikim N - nije provokatorsko pitanje, na forumima se obično potpitanja dočekuju na nož). Dakle, vi koji spavate s većom djecom u krevetu, ne mame koje doje, nego mame malo većih klinaca ili klinaca na ad (kužim da je mamama koje doja lakše bit u istom krevetu) - koja je razlika ako dijete stavite spavati u kinderbet ili u bračni krevet (pod pretpostavkom da je kimbica u vašoj sobi). Možda sam krivo shvatila, ali iščitala sam to iz nekih upisa. Dakle dijete ide spavati u bračni krevet, roditelji ostanu još gledati telku (ili se malo intimno podružiti jelte…jer pojedine cure ističu da im nije samo bračni krevet za sex) i onda u neko doba idete leći… dijete i tako spava. I onda se šuljate oko djeteta da legnete i pokrijete se, bez puno mrdanja da se malac ne probudi… ne kužim… zašto ne stavite dijete u kimbicu jer je tako i tako samo u sobi kad spava, a kad se tijekom noći probudi, onda ga eventualno preselite k vama? Ili idete spavati zajedno s djetetom?

Evo npr. situacija kod nas. Mladunac ide spavati oko 20.00. Zaspi u kimbici. Mi idemo spavati oko 22.00. U neko doba noći se mali probudi za hranjenje i prematanje. Nekad da nahranim i opet uspavam u kinderbetu, a nekad ga u polusnu preselim u naš krevet, nahranim i tako ostanemo spavati do jutra. Apsolutno je svejedno da li ga u 20.. uspavljujem u našem ili njegovom krevetu, ali svakako mi je jednostavnije leći u naš krevet, ako malac spava u svom jer bi ga muvanje ziher probudilo…
Kužite kaj pitam?

slažem se sa tobom, ja sam mislila da samo moja mala spava di god ju staviš,ali navećer ju nakon hranjenja stavim u kimicu i jedino ju za noćno dojenje stavim kod nas na krevet i onda ju opet stavim natrag u kimbač, ali ju nekad pred jutro stavim k nama u krevet ali kak imamo ogroman krevet ograđen sa svih strana svako je u svom čošku ali preko dana mi spava di god ju staviš, sad će 4 mjeseca, misliš da će se naviknuti i kasnije nam dolaziti u krevet iako nema nikakvog fizičkog kontakta ponoći s nama osim kad ju dojim

javljam i nasu pricu,nas maleni isto spava s nama,on ima sada 7 i po mjeseci…navecer slijedi kupanje,oblacenje,mazenje,hranjenje i onda spavanje sve to traje od 20.00 do nekih 22.30,23.00 sati,kad zaspi stavimo ga u njegov krevet,budi se oko 5 i po, i tek onda ga stavimo kod sebe u nas bracni krevet..makar moj muz zeli da on spava s nama ali ja bas nedozvoljavam

lanna

kak imamo ogroman krevet ograđen sa svih strana svako je u svom čošku ali preko dana mi spava di god ju staviš, sad će 4 mjeseca, misliš da će se naviknuti i kasnije nam dolaziti u krevet iako nema nikakvog fizičkog kontakta ponoći s nama osim kad ju dojim

Moj Mladunac je prije isto spavao gdje god sam ga stavila, ali unazad jedno dva mjeseca provodim rutinu uspavljivanja (mislim na dnevno spavanje) u krevetu. Ali preko dana spava u našem krevetu. Legnem i ja uz njega, pa nekad idspavamo skupa, a nekad kad on zaspi, ja odem iz sobe, zatvorim vrata i radim po doma nešto. Imam babyphone pa kad čujem da se budi, dođem u sobu.
Neće mi biti problem ako će i kad poraste dolaziti k nama u krevet - bilo tijeko noći ako se nešto ružno sanjati, bilo ujutro. Samo bi htjela zadržati to da ga uspavam u njegovom krevetu i da zna da je to njegov krevet. Možda bi bilo dobro i da ga tijekom dana uspavljujem u kimbici, a ne u našem krevetu, ali mislim da to ne narušava reutinu večernjeg odlaska u krevet.
Ja sam kao mala isto znala spavati s mamom dok je tata radio vani, ili bi, kad bi ružno sanjala došla  k njima. Ali s vremenom sam prestala jer mi je s njima bilo vruće, a i tata je hrkao   A i kad sam bila malo veća  (ne znam koliko mi je bilo godina…ali bila sam i dalje mala ) voljela sam navečer biti u miru svoje sobe. Tako da ne vjerujem da će djeca koja stalno spavaju s roditeljima spavati s njima do faxa, ali ja sad gledam iz perspektive roditelja koji se bolje naspava i funkcionira tijeokm dana, ako Mladunče barem dio noći spava u svom krevetu.

Jednu noć sam nakon noćno hranjenja malog preselila k nama i ujutro vidim ja da se muž vuče ko krepana kokoš… pitam kaj je, veli on da ga je mali lupao po glavi od 5 ujutro (a on spava uz zid i nije se mogao pomaknuti, a kako bi okrenuo dijete, tako se mali u snu okrenuo natrag  - ali očito ga nije tako jako smetalo jer bi valjda dijete preselio u kimbicu)

Nyka

a daj mi pliz reci kak ti jede preko noći,jer mi umjesto da smo izbacili koji obrok mi smo još dva uveli i sad se budi na svaka 2ipol do 3 sata,a prvih 2 mjeseca je znala spavati od kojih 9 navećer do 4,5 ujutro da se nije pomaknula,a sad kad će za par dana imat 4 mj sad sve kraće spava po noći, jel i vama tako?

lanna

kak imamo ogroman krevet ograđen sa svih strana svako je u svom čošku ali preko dana mi spava di god ju staviš, sad će 4 mjeseca, misliš da će se naviknuti i kasnije nam dolaziti u krevet iako nema nikakvog fizičkog kontakta ponoći s nama osim kad ju dojim

Moj Mladunac je prije isto spavao gdje god sam ga stavila, ali unazad jedno dva mjeseca provodim rutinu uspavljivanja (mislim na dnevno spavanje) u krevetu. Ali preko dana spava u našem krevetu. Legnem i ja uz njega, pa nekad idspavamo skupa, a nekad kad on zaspi, ja odem iz sobe, zatvorim vrata i radim po doma nešto. Imam babyphone pa kad čujem da se budi, dođem u sobu.
Neće mi biti problem ako će i kad poraste dolaziti k nama u krevet - bilo tijeko noći ako se nešto ružno sanjati, bilo ujutro. Samo bi htjela zadržati to da ga uspavam u njegovom krevetu i da zna da je to njegov krevet. Možda bi bilo dobro i da ga tijekom dana uspavljujem u kimbici, a ne u našem krevetu, ali mislim da to ne narušava reutinu večernjeg odlaska u krevet.
Ja sam kao mala isto znala spavati s mamom dok je tata radio vani, ili bi, kad bi ružno sanjala došla  k njima. Ali s vremenom sam prestala jer mi je s njima bilo vruće, a i tata je hrkao   A i kad sam bila malo veća  (ne znam koliko mi je bilo godina…ali bila sam i dalje mala ) voljela sam navečer biti u miru svoje sobe. Tako da ne vjerujem da će djeca koja stalno spavaju s roditeljima spavati s njima do faxa, ali ja sad gledam iz perspektive roditelja koji se bolje naspava i funkcionira tijeokm dana, ako Mladunče barem dio noći spava u svom krevetu.

Jednu noć sam nakon noćno hranjenja malog preselila k nama i ujutro vidim ja da se muž vuče ko krepana kokoš… pitam kaj je, veli on da ga je mali lupao po glavi od 5 ujutro (a on spava uz zid i nije se mogao pomaknuti, a kako bi okrenuo dijete, tako se mali u snu okrenuo natrag  - ali očito ga nije tako jako smetalo jer bi valjda dijete preselio u kimbicu)