Može i drugi pristup: ako se ne gurate u krevetu i svi se naspavate i sretni ste ujutro, ne mijenjajte ništa. Oko 7.godine, kako krenu u školu, djeca sama odluče imati svoj krevet i privatnost. Ako oba roditelja rade, djeca ih preko dana ustvari viđaju jako malo pa se bliskost može nadoknaditi zajedničkim spavanjem.

Prije nek se naše dijete rodilo, suprug i ja odredili smo neka pravila kojih smo se odlučili držati i provoditi kad se dijete rodi. Jedno od tih pravila je bilo da dijete spava u svom kinderbetu/krevetu i da ga ne stavljamo spavati u krevet zajedno s nama. Nikada nismo prekršili to pravilo i moram vam reći da se isplatilo. Zadržali smo svoju privatnost i miran san, a mislim da je i dijete zadovoljno.

Nama je curka spavala prvih par mjeseci u svom krevetiću no ja sam se budila noću i kad se ona ne budi, ustajala sam ne znam ni ja koliko puta, pa sam je tako malo po malo u neke lude ure znala staviti kraj sebe, To mi je bila nirvana. Ona je vrlo brzo pošla spavat cijelu noć  a ja sam se osjećala mirno i sretno i sigurno osjećajući je kraj sebe. Onda je uslijedila prva prehlada i nakon toga više nije izašla iz našeg kreveta. Nekako sve troje uživamo u toj toplini i blizini, inače smo i ja i suprug jako bliski i prirodno smo htjeli u tome i svoje dijete. Ja mnogo bolje spavam kad je kraj mene, a intima nije narušena. Kako rekoh, dosta smo povezani i bliski, Curka preko dana spava i tri sata u komadu - i mi imamo sobu samo za sebe ;) A i navečer ne idemo leći kada i ona. :D

Bok svima,
naš mali ima 3 god. i 7 mj. i priznajem da smo ga razmazli. Isto još spava s nama, jer je od prvog dana, pa čak kad je bio u buši skoro nikako nije spavao ili loše spavao/spava, tako da smo odlučili da bude s nama u krevetu, da ga možemo lakše utješiti.
Sada je već veliki i naravno da je još s nama. Lijepo nam je i uživamo, a vjerojatno nebi bili toliko vezani uz njega, da ga nismo čekali 14 godina :). Ali kao što je rekla "siroandi" ne guramo se, već uživamo pa mislim da je to uredu.