E da super mi je u zg sto imas opciju izbora epiduralne. U st je u teoriji imas ali u praksi bas i ne. Ja inace doma ne pijem ni lekadol ali sam na intenzivnoj nakon popustanja anestezije kad me pocela grcit maternica na isti nacin kao trudovi s gustom primila intravenozno analgetike. 
A ja se kao cili zivot hvalim da imam visok prag boli.

drage  mame, ne plašim nikoga, nisam bila sam  u sobi imala još dvije cure koj esu isto proživljavale, naime sve smo prvorotke, sestre su problem. u trenucima i mogu reći par dana iza poroda si stvarno na drugim baterijama (čitaj hormonima) i onda ti treba samo pažnja suosjećajnost razumijevanje i pomoć jer si zbog boliva i inih stvari nesposoban brinuti o bebici. meni nije došlo mlijeko, bila sam stalno na analgeticima koje sam prosila, samo ti jednom ponude i onda kada ih tražiš svaki put te ispituju a zasto i smiješ li. ja poludila i pitam doktora u viziti dajte mi terapiju tih istih analgetika da ne žicam, on veli proći će...i tako sam na kraju MM rekla kupi mi 5 kutija da sam mirna s te strane. mogu pisati do sutra..dijete mi plaće od gladi i treba ga hraniti svaki put ja molim kao nadohranite ga osnovi treba biti hranjen, a ne dohranjivan isto kao terapija, stalno žicam. sestre nemaju strpljena, ljubaznosti smatraju te neuračunljivim (čitaj luđakinjom) to mi nije ulazilo u glavu. ipak su žene i vjerujem majke. ženi pored meni koja je rodila CR uvali bebu u krevet isto još nema mlijeka, beba plaće, aona veli neka je tu uz vas da vas miriši...svaša je bilo.moj savjet istom mjerom nazad. ja niti jednoj nisam ostala dužna, sve na finjaka, čak i doktoricama pedijatricama.na NG nam je najnormalnije uletila Nova tv s Kolindom a ti gledaj kako ćeš pobjeći iz te situacije. sestre ti ne daju odgovore kada ih pitaš bilo što, već ti udaraju s protupitanjem ili svojim komentarom....loše neetično, neprofesionalno, nehumano ponašanje, mogu svedočiti bilo gdje  i bilo pred kim, čak sam mislila pisati pismo glavnome gore. kada tim istim setrama vratiš verbalno umire se ne ulaze u raspravu ali i dalje gaze koga stignu.

hvala cure na svim čestitkama.

Na svetom duhu je rodila zato sam napisala nek ne plasi :/ to sam vec cula da ima stvarno bezobraznih sestara. Da su na proodu super (manje vise) ali poslije na odjelu eto upravo to, pomoc oko dojenja nula a bebe vriste od gladi.

Ja sam rodila u Rijeckom rodilistu i mogu vam reci da su tamo svi bili super od babica pa  do med.osoblja kasnije..redovito su pokazivale kako treba bebu stavljat na prsa,ujutro i navecer su obilazile sobe i davale analgetike kome je bilo potrebno...tako da ja imam samo pohvale za rijecki kbc

I mene su u sk praktički nutkale analgeticima jer kao carski pa me mora bolit...a meni ništa...a o sisku isto kolaju svakakve priče...i isto su mi par sati nakon carskog dali bebicu da bude samnom...al meni ni kateter ni infuzija nisu smetali jer sam ju htjela što prije na sisu stavit da mi ju ne nadohranjuju....čak su mi nudili da ju odnesu u dječju sobu da se ja odmorim ali nije bilo.šanse da im ju dam...

cure cestitam na bebicama i dobrim pricama 
napišem vam i ja svoju ubrzo 

Evo moje priče 

Rodila sam na Sv.Duhu. Mogu samo reći da su svi, od predrađaone do one sestre koja nas je spremila doma bili - super! 
Naša bebica se, kao što znate, požurila. Ja sam se šalila da moram pogledati cijelu sezonu seriju koju muž i ja gledamo do kraja i, vjerovali ili ne, navečer gledamo mi zadnju epizodu, ja nešto osjetim. Odem u wc - ode čep. Za par min počela je i voda. 
Dolazim u bolnicu, u predrađaoni neki doktor, Dalmoš, ja se smijem ko luda, pita on mene da šta mi je smiješno. Ja reku ne znam, al znam da uskoro neće.  I tak smo se mi malo zezali dok me pregleda, otvorena 2 prsta. Presvukla se u spavačicu i pustili su me van k mužu da šetamo malo po odjelu. Vraćam se u predrađaonu, primam klistir. 
E sad, moj porod je bio jako jako težak i dugo je trajao, no, nažalost, splet je nesretnih okolnosti. Već me prije hvatala neka viroza koja je tada odlučila kulminirati. Od dolaska u predrađaonu i cijeli porod kurila sam 39. Od svakog sredstva protiv bolova koje su mi dali sam povraćala što me još više iscrpljivalo. Cijelo vrijeme bila sam "prištekana" na infuziju i antibiotike. Na kraju sam tražila epiduralnu koja nije primila, a već sam dobila drip i to me ubilo. Četiri puta pojačavali su dozu, ali ništa, utrnula je na kraju lijeva strana, ali se onda bol intenzivirala na desnoj i bolovi su bili zaista užasni. Cijelo vrijeme sam se derala na doktore i sestre (kojima sam se na kraju ispričala, jer ja samu sebe ne bi trpila) da ću umrijeti, a oni meni ne vjeruju , da me varaju jer mi kažu još malo još malo i tak već tri sata.  Iskreno, ne znam odakle mi snaga za izgon, ali nakon 12 sati muke stigla moja curka, predivna najdivnija. Zaboravila sam sve. Srećom nisam šivana i već sam ko nova. Osim što sam još na antibioticima  Bilo je toliko neizdrživo da se svega toga više ni ne sjećam. Tako je valjda moralo biti.
Muž je bio divan, plakao uz mene, smijao se samnom. Uvijek je pričao kako bi troje djece i usred onih muka on meni: Ajde dobro, dosta je jedno!  A sad kad je gledam u krevetiću ne bi mi bilo teško opet.

A Dea predivno! Žao mi je što si se toliko mučila, ali mi je predivno kako si ti to sve pozitivno doživjela!
Svaka ti čast! Uživaj sa svojom curkom!