Potpomognuta oplodnja

Meni kad je doktorica prvi put spomenula ikakav postupak moja reakcija je bila i njoj i mužu ja idem na inseminaciju, ali se pikat ne želim. Nakon toga ona je predložila da preskočimo inseminaciju i odmah na stimulirani postupak. Pa sam si razmislila i pomislila, pa gle više dobivam s ovim drugim veće su mogućnosti. Hvala Bogu da sam kasnije pristala, ali kažem i samoj mi se jako teško bilo pomiriti s tim da moram na ikakav postupak, naplakala sam se ko budala, al sam shvatila da nemam ništa od toga i jednostavno nekako odrvenila i pikala se i sve to prošla bez suza. Najgore mi je bilo kad pomislim na neke parove koji su rekli joj mi se jednom i eto ja trudna...a mi ko budale pokušavali, kad se sjetim kolko sam testova napravila u nadi da će se nešta pokazat, pa idem vadit betu plaćam uzalud...ali eto nije sve baš pravedno u životu nažalost, neke od nas Bog testira da vidi kolko najviše možemo tereta podnijet....

Cure moja beta danas je 1120...
Sto reci..uduplala se...

Bravo waiting Čestitam sad se opusti i uživam u trudnoći,ja sutra idem po moje mrvice.

Juje

Bravo waiting Čestitam sad se opusti i uživam u trudnoći,ja sutra idem po moje mrvice.

Uživaj*

Rano je za veselit se no ovo u meni je neko cudo prirode....prvo se poduplala za 80posto pa za 90 a sad duplo...
Sad bar znam da je u maternici....

waithing

Cure moja beta danas je 1120…
Sto reci..uduplala se…

Super, nadam se da će tako i ostati 😊😊

Waiting, jejjj !!!!
Jesu ti vratili jedan embrij??

Cure, nije me bilo neko vrijeme al vidim da se svašta događa. 
Whaiting samo polako, biti će sve ok. Držim fige.
Dolores123 kako si ti? Javi betu čim ju saznaš.Držim fige.

mono1111

Waiting, jejjj !!!!
Jesu ti vratili jedan embrij??

Dva....

waithing

Zoja31

Ahahaha ma ja samo mislim da govorim istinu. Svaka čast svakoj koja ima snage proći 25 ivf-ova, ja znam da ja nemam. Isto tako svaka čast onoj koja u 46oj još uvijek želi biti mama, ja ne želim. Želim biti mama sad sa svoje 32, eventualno do 40-te, kasnije mi ne pada na pamet. Već sad mi pomalo sjeda u glavu da je to možda to. Bila sam, pokušali smo, nije išlo i idemo dalje. Možda me i ova menga koja je krenula a svi me uvjeravaju da nije hahahakao da bolje poznaju moje tijelo od mene ponukala na ovoliku iskrenost. Svaka od nas se mora zapitati do koje granice je spremna ići, do koje granice si spreman žrtvovati svoj život i ići ovim putem. Ja nekako predosjećam da sam na kraju tog puta. Samo želim napokon živjeti normalno, bez razmišljanja o ciklusu, o brisevima, o bakterijama, o stimulaciji, o punkciji, transferu, pa o onom strahu nakon transfera hoću li dočekati uopće betu…i nisam je ni ovaj put dočekala a najsmješnije je što ju moram ići vadit a već mogu reći teti u labosu da može napisati nulu..

Zoja…od pet transfera ovo meni sad tek drugo vadjenje bete… svaki put prokrvarila par dana prije…
Uzas…tako i ja nekako mislim da sam spremna do 35,36, 37…. ovo sve ostalo mi previse…kako kome naravno svatko zna svoje….
Dakle imam jos cetiri godine fore😅😅😅

Waithing i Zoja, nemojte tako. Godine su samo broj. A uostalom, nije svakome Bog dao da se rano uda. Ja sam se udala s 36 godina, nisam lovila karijeru, nisam namjerno čekala jednostavno se pravi nije pojavio do sada. I dok smo prikupili sve potrebne papire i nalaze prošla je godina i pol i krećem u MPO sa 37,5 godina. Obavili smo jedan stimulirani, dobili 2 folikula, 2 jajne stanice, obe se oplodile, na žalost, ni jedna se nije primila. Sljedeći korak je prirodanjak pa ponovno stimulirani. Ne odustajem ni radi godina ni ničega. Već sam našla i sve podatke vezane i za doniranje jajne stanice ukoliko mi bude potrebno. Neću se zamarati ni godinama ni ničim.